Pogledi i mišljenja: SUNOVRAT

Decenijsko prebacivanje krivice na nekog drugog, politika nezameranja i „unosnog“ zameranja, relativizacija nasleđa, nakaradno čitanje istorije i shvatanje demokratije stvorili su društvo koje ne razlikuje mediokritet od autoriteta, kič od umetnosti, žrtvu od krvnika, obraz od đona, što je rezultiralo time da je estrada poplavila i naše duhovne obale.

Autor: Dragana Glišić

Pucanj u naš vrednosni sistem bio bi pucanj u prazno. Prvo što se može zapaziti, pa i zameriti, mi uopšte nemamo kriterijume, a strašno se ophodimo i kad se neko osokoli da ih uspostavi. Takve ljude koji brane poslednja uporišta vrednosti neće snaći bogzna kakvo dobro od ljudi, a prvi smo tu da uzviknemo kako je sve obesmišljeno, izvrnuto naglavce i obezvređeno. Za nas nema tog autoriteta koji će reći bobu bob, a popu pop, jer naprosto mi kao narod nismo spremni za takvu spoznaju.

Decenijsko prebacivanje krivice na nekog drugog, politika nezameranja i „unosnog“ zameranja, relativizacija nasleđa, nakaradno čitanje istorije i shvatanje demokratije stvorili su društvo koje ne razlikuje mediokritet od autoriteta, kič od umetnosti, žrtvu od krvnika, obraz od đona, što je rezultiralo time da je estrada poplavila i naše duhovne obale. Ali, hajdemo redom.

Poricanje sopstvene odgovornosti u nas nije samo svojstvo slabo obrazovanih ljudi, onih koji ne poznaju pravila i procedure, već i onog sloja koji sebe smatra intelektualcima. Za Srbe su omiljeni krivci „oni gore“. (Ovom sintagmom pokriva se čitav niz rukovodećih organa, prema potrebi, od republičkih do lokalnih. „Oni gore“ su krivi i kad pljušti i kad upeče Božja zvezda, kad loša godina odnese rod ili izgubi tim za koji navijamo. „Oni gore“ su i razlog i izgovor, lično pokriće i odlično opravdanje, idealni za pojedinačna i kolektivna oslobađanja od krivice.) Zahvaljujući dežurnim krivcima, kod nas su intelektualci naviknuti da daju primedbe, a skoro nikad rešenja. To zapažanje staro je bar nekoliko decenija.

Ceo tekst je dostupan u štampanom izdanju.