ОБЕЛЕЖЕНА 82. ГОДИШЊИЦА ОСЛОБОЂЕЊА ЛОЗНИЦЕ У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ
Лозница ( 29. септембар 2026. ) На скупу поручено да је наша света дужност да чувамо сећање на пале ратнике, борце и цивиле. “Част је и привилегија бити део слободарског народа”, истакао помоћник градоначелнице Милан Југовић.

Фото: ТВ Лотел
Полагањем венаца на спомен-костурницу погинулим борцима за слободу у Другом светском рату, на Партизанском спомен-гробљу обележена је 82. годишњица ослобођења Лознице у Другом светском рату.
Венце су положили представници СУБНОРА, Града Лознице, Центра за културу „Вук Караџић“, Војске Србије, као и делегације СУБНОРА из више градова и општина, Српских ратних ветерана, Удружења пензионера полиције и Удружења војних пензионера.
После интонирања химне Републике Србије и минута ћутања, присутнима се обратио председник СУБНОРА Лознице Живота Исаковић, који је подсетио на велике жртве поднете за слободу.
“Наша света дужност је да чувамо сећање на наше ратнике, борце и цивиле, али и да будемо сложни и спремни да бранимо слободу. Желимо да нас више нико никада не напада и да рата више никада не буде”, поручио је Исаковић.
У име Града Лознице говорио је помоћник градоначелнице Милан Југовић, који је истакао да слобода има посебно место у историји српског народа и да носи велику одговорност према будућим генерацијама.
“Част је и привилегија бити део слободарског народа, али и велика обавеза да оно што су нам наши преци извојевали сачувамо и оставимо будућим нараштајима”, рекао је Југовић.

Фото: ТВ Лотел
У уметничком делу програма ученица Гимназије „Вук Караџић“ Милица Алексић казивала је стихове Изета Сарајлића „Мала велика моја“.
Лозницу су 23. септембра 1944. године ослободиле партизанске јединице Друге војвођанске бригаде, 16. дивизије 12. корпуса Народноослободилачке војске Југославије. Током рата у редовима НОВЈ било је око 4.000 бораца са подручја лозничког краја. Више од 600 бораца је погинуло, док је више од 3.000 цивила страдало од стране немачких окупационих снага.
Овај датум обележаван је као Дан општине Лозница до 2002. године.
Аутор: Санја Димитрић Нешић
