МИРКО ПАЈИЋ ПРЕДСТАВЉАО СРБИЈУ НА 32. СВЕТСКОМ ПРВЕНСТВУ У СПОРТСКОМ РИБОЛОВУ

Лозница ( 8. септембар 2026. ) – У категорији мастерса, Пајић се са још четворицом српских такмичара надметао са најбољим светским риболовцима, а највећи улов остварио последњег дана – 8,860 килограма. Шест деценија уз риболов, а први наступ за репрезентацију Србије ван земље.

Фото: Приватна колекција

Мирко Пајић нашао се међу петорицом српских такмичара који су у категорији мастерса представљали нашу земљу на 32. Светском првенству у спортском риболову, у дисциплини пловак, одржаном у Шпанији, где су их на стази у околини Валенсије чекали најбољи светски риболовци, али и изузетно захтевни услови.

Фото: Приватна колекција

– После дуго година тренинга и уживања на Дрини, успео сам да се пласирам на Светско првенство у категорији од 55 до 65 година. Нас пет је путовало у Шпанију, а место је било Фортанели и Ријола. Ријола је река где смо пецали и било је то изузетно захтевно, али одлично пецање — рекао је за наш лист Пајић.

Тринаест репрезентација борило се за што бољи пласман. Уска река, дубина од око шест метара, споро текућа вода, а главна риба – шаран.

Фото: Приватна колекција

— Реч је о озбиљним екипама – Мађари, Италијани, Шпанци, Французи, Енглези. Пецало се на реци која је специфична, врло мале ширине, али велике дубине. Шарани су били од 1,5 до 8 килограма, али је било и доста ситне рибе — истакао је наш саговорник.

За крупног шарана није било довољно само искуство. Била је потребна и посебна опрема, али ни тада борба са рибом није била кратка.

— Ми смо понели из Србије комплетну опрему, мечеве, болоњезе, кратке штапове и специјалне штапове за шарана са дебљом гумом како би ту рибу од четири до пет килограма могли да извучемо. То су гуме од 2,5 до 2,8 милиметара. Када га закачиш, извлачиш га по пет-шест минута — објаснио је.

Такмичењу су претходила четири дана тренинга, а затим три дана борбе за резултат. Сваки такмичарски дан трајао је четири сата.

— Наша тактика је била да пецамо ситну рибу, ситног кедера. Идеално је било да се улови од четири до пет килограма кедера, а онда пређе на лов на шарана, где се ухвати један или два шарана од по два или три килограма. То је отприлике био кључ успеха свих репрезентација — рекао је Пајић.

Управо таквом тактиком Пајић је успео да забележи одличан улов. Највише улова је имао последњег такмичарског дана – 8,860 килограма кедера.

Фото: Приватна колекција

Резултат се на крају није рачунао само на основу тежине улова. Такмичари су били распоређени у секторе, а пласмани чланова репрезентације сабирали су се за коначан резултат екипе.

Србија није стигла до медаље, али је Пајић последњег дана био у озбиљној борби за врх сектора. До само пола сата пре краја био је међу најбоље пласиранима.

— Ја сам добио Ц сектор и задњи дан сам пецао одлично. Ловио сам на сат времена око 250 комада кедера што је изузетно добро. Једини који се са мном борио у сектору био је Мађар који је касније постао и светски првак. Ја сам до пола сата пред крај такмичења био на другом или трећем месту, али сам на крају заузео седмо — истакао је.

Прво место заузели су Мађари, на другом су се нашли Французи, а треће место освојили су Шпанци.

За Пајића, међутим, ово није само још једно такмичење. Био је то први наступ за Србију ван земље, после 60 година бављења риболовом.

— Било је изузетно лепо, од отварања, ношења заставе, наше химне… Требало је то доживети — поручио је Пајић

Шест деценија риболова довело га је до репрезентативног дреса. Медаља овог пута није стигла, али јесу искуство, велико такмичење и 8,860 килограма улова.

Пајић не планира да стане. Нови изазов га већ чека на Дрини, на Брањеву, на месту где је пре шест деценија све и почело.

Аутор: Зоран Живановић