Фото: ТВ Лотел

CВЕЧАНО ОТВОРЕН 93. ВУКОВ САБОР

Лозница ( 15. септембар 2026. ) – „Вуков сабор је место сусрета језика, књижевности, уметности и традиције, али и место на којем се изнова потврђује значај културе за један народ и његов идентитет“, поручио заменик градоначелнице Лознице Петар Гавриловић.

Фото: ТВ Лотел

У име уметничке заједнице скупу се обратио академик Светислав Божић, подсетивши на трајну вредност манифестације која готово читав век слави, подсећа и опомиње, пре свега српски род, да чува свој српски језик, слово и своју реч.

Извођењем „Химне Вуку“ Стевана Стојановића Мокрањца у интерпретацији Гимназије „Вук Караџић“ у Вуковом дому културе, у присуству бројних званица, свечано је отворен седмодневни програм 93. Вуковог сабора, једнe од најстаријих и најзаначајнијих културних манифестација у нашој земљи.

Свечаности су присуствовали епископ шабачки господин Јеротеј са свештенством, академик Светислав Божић, заменик градоначелнице Петар Гавриловић, представници јавног и културног живота, државног и локалног руководства,  установа и институцијa, као и поштоваоци Вуковог дела.

У име Града Лознице и градоначелнице Драгане Лукић присутнима се обратио заменик градоначелнице Петар Гавриловић који је истакао да Вуков сабор више од девет деценија заузима посебно место у културном животу Србије и да су Лозница и Тршић његов природни и нераздвојни део.

Фото: ТВ Лотел

„Вуков сабор није само најстарија културна манифестација, он је и место сусрета језика, књижевности, уметности и традиције, али и место на којем се изнова потврђује значај културе за један народ и његов идентитет. Током девет деценија мењале су се генерације и друштвене околности, али је потреба за оваквим окупљањем остала иста. Око речи, знања и стваралаштва окупљамо се да бисмо сачували оно што смо наследили, али и да бисмо отворили простор за нове идеје и стваралаштво“, поручио је Гавриловић.

Како је истакао, наш крај дубоко је утемељен у српској култури и њеном наслеђу.

„Лозница и Тршић зато нису само место одржавања Сабора, већ његов природни и нераздвојни део. Град Лозница је посебан што је домаћин сабора и што заједно са установама културе, уметницима, књижевницима, научницима доприноси да ова традиција живи и да се развија. Уверен сам да ћемо овим сабором показати да оно што смо наследили умемо да чувамо, али и да за будуће генерације стварамо нове вредности“, рекао је Гавриловић.

У име уметничке заједнице обратио се и академик Светислав Божић, подсетивши на трајну вредност манифестације која готово читав век слави, подсећа и опомиње пре свега српски род да чува свој српски језик, слово и своју реч, али и да „слави Господа – творца језика, просвету и културу, да негује своју мисао и да славећи језик и његовог реформатора сачува своју отмену и богомдану самобитност“.

„Дошло се дотле да су у одређеном периоду латинична слова, на улазу у Лозницу па и сам Тршић, постала стварност у родном архипелагу ћирилице. Све је личило на ођавољену литературу, на Булгакова. Готово да је живот народа српског постао дијаболичан и шизофрен, расточен и уништен. Надам се да ће бар у Лозници, у најскорије време, сви видљиви натписи и рекламе бити исписани ћирилицом. То је најмање што се може урадити, а такав третман ћирилице требало би применити на територији целе Србије“, рекао је академик Божић.

Фото: ТВ Лотел

Како је додао, данас је Тршић способан да угости највећа имена у пољима српског језика и књижевности, да окупи словенски свет, да на највишем научном нивоу досегне сву лепоту духовне сензибилности српског, али и других словенских језика.

“У Тршићу се недвосмислено осећа дах Вуковог времена, дах његове епохе, чак и дах те повремено, можда, доброћудне Европе, али и пулсација овог времена и његовог, неретко, разорног сензибилитета. Остаје нам да прослављамо Вуково дело, да будни ослушкујемо његову примену, али и да у свом уму, знању и срцу, у духовној посвећености, будемо кадри да држимо кључеве енегије српскога језика у српском духовном и научном трезору и, што је најважније, у свеукупном животу народа српског“, казао је  Божић.

Фото: ТВ Лотел

У културно-уметничком делу програма Српски камерни оркестар, под диригентском палицом Ђорђа Павловића, извео је концерт под називом „Шапат Сентандреје“.

Манифестација траје све до 20. септембра, уз низ пратећих програма, изложби, представа и научних скупова, док Лозница ових дана с поносом носи титулу престонице српске писмености.

Завршна свечаност овогодишњег Вуковог сабора биће одржана у недељу, 20. септембра, на отвореној позорници Саборишта у Тршићу, са почетком у 12 часова.

Организатори овогодишњег Сабора су Град Лозница, Вукова задужбина и Центар за културу „Вук Караџић“ из Лознице, уз подршку Министарства културе Републике Србије.

Аутор: Јелена Радовановић