У ТРШИЋУ ОДРЖАН ОКРУГЛИ СТО ПОСВЕЋЕН ЗНАЧАЈНОМ ЈУБИЛЕЈУ – 200 ГОДИНА ВУКОВЕ “ДАНИЦЕ”

Лозница ( 22. септембар 2026. ) – О значају овог издавачког подухвата, његовом месту у историји српске културе и околностима у којима је настао говорио научни саветник Института за књижевност и уметност у Београду др Бранко Златковић. Нагласио је да „Даница“ није остала само сведочанство једног времена, већ да је сачувала место у српској културној традицији.

У Научно-образовно-културном центру у Тршићу, у оквиру програма 93. Вуковог сабора, протекле суботе одржан је округли сто посвећен обележавању 200 година од првог издања Вукове „Данице“, годишњака и забавника који је Вук Стефановић Караџић покренуо 1826. године.
Вукова „Даница“ излазила је у пет годишта – од 1826. до 1829. и поново 1834. године. Као алманах са календаром, настављала је традицију српских забавника, али је својим садржајем и правописом истовремено била повезана са Вуковом књижевно-језичком реформом. Њени прилози обухватали су књижевност, историју, језик и народно стваралаштво, чиме је превазишла оквире обичног календара.
О значају овог издавачког подухвата, његовом месту у историји српске културе и околностима у којима је настао говорио је научни саветник Института за књижевност и уметност у Београду др Бранко Златковић.
Посебну пажњу Златковић је посветио календарском делу „Данице“, који је изазвао негодовање дела црквених великодостојника.

Фото: ТВ Лотел

„Оно што је сметало многима јесте што је на почетку забавника Вукове “Данице” стајао српски православни календар. Он је уместо православних назива у том календару стављао народне називе за празнике, што је изазвало реакцију Српске православне цркве и из тог разлога подигнута је тужба против Вука Стефановића Караџића“, навео је научни саветник.
Говорећи о трајању и значају Вуковог забавника, Златковић је нагласио да „Даница“ није остала само сведочанство једног времена, већ да је сачувала место у српској културној традицији.
„Даница је остала утемељена, никада се није ни прекидала. Она има извесни континуитет, кроз историју једну непрекинуту нит и није се искоренила из српске традиције“, поручио је Златковић.
Вукова „Даница“ и два века након свог првог издања остаје важан део историје српске књижевности и периодике, а округли сто у Тршићу био је прилика да се њен настанак, садржај и значај сагледају у ширем културно-историјском контексту.

Аутор: Милена Ђурђевић