МОРАМО СУОЧИТИ КОНКРЕТНЕ ПОДАТКЕ ДА БИСМО ВИДЕЛИ ШТА ЈЕ ИСТИНА

ЛОЗНИЦА (12. септембар 2024) – Инжењер за заштиту животне средине компаније „Рио Тинто“ Јован Милићевић прецизно одговорио на питања Боривоја Поповића

Одговарајући на питања заинтересованог грађанина Боривоја Поповића о пројекту „Јадар“ инжењер за заштиту животне средине Јован Милићевић детаљно, прецизно и на основу научно утемељених чињеница објаснио технологију која ће бити коришћена у процесу експлоатације литијума и све мере и моделе који су предвиђени како би се предупредили могући проблеми. Упутио позив Поповићу, али и свим заинтересованим грађанима да дођу у просторије Инфо центра у Лозници како би заједно проучили све податке и информације о пројекту и отклонили све сумње и недоумице по било ком питању.

На питања која је компанији „Рио Тинто“ на скупу у Љубовији поставио Боривој Поповић, дипл. инжењер рударства из Крупња исцрпне одговоре, засноване на чињеницама и опсежним анализама и подацима које је понудила струка, дао је инжењер за заштиту животне средине компаније Јован Милићевић.

Он је рекао да је тачно да су подземне воде тренутно под притиском, али и да је Јадар седиментно лежиште са два хоризонта подземних вода.

„Прве подземне воде, о којима ми као обични грађани размишљамо, су оне које имамо у својим бунарима на дубини од 10, 20 или 25 метара и то су условно чисте воде мада су код нас нажалост јако много загађене зато што немамо уређене системе канализације, а друге воде које постоје у Јадру су тзв. рудничке воде и оне се у том случају налазе у самом лежишту и окружују га. Између та два слоја вода налази се водонепропусни хоризонт дебљине од 150 до 300 метара, и једино што спаја површину са та два слоја воде су практично два окна –  једно извозно и друго вентилационо. Технологија израде окна је таква да је практично само окно потпуно водонепропусно, што значи да не може ући ни подземна вода из плитких површинских слојева и гравитацијски сићи доле, а сасвим логично не може ући ни дубока подземна вода у само окно и изаћи горе“, истакао је Милићевић.

„Оног тренутка када отворите велику рупу у стенском масиву стварате зону под притиском и самим тим та вода која је доле капсулирана да ли као подна, капиларна или слободна вода иде пут тока отвора и то су рудничке воде које морате евакуисати из јаме како се јама не би потопила. Та вода је управо основна, технолошка вода која се користи у процесу прераде јадарита. Свака кап те воде је ресурс који се пречишћава, прво након изласка из саме јаме пречишћава се малтене до квалитета дестиловане воде јер је то квалитет воде потребан за овај процес“, рекао је Милићевић и додао да је у пројекту Јадар предвиђена производња литијум-карбоната нивоа квалитета за батерије, што значи да чистоћа производа мора бити готово стопроцентна, због чега је и неопходно производе третирати водом високог квалитета.

Одговарајући на Поповићеву бојазан да би дошло до снижавања нивоа подземних вода Милићевић је указао да плитки и површински ниво вода који се налазе у лежишту су потпуно изоловане и функционишу независно једна од друге.

„Да ли ће доћи до обарања нивоа тих дубоких, подземних вода? Хоће, логично, и то модели у самој Студији о процени утицаја на животну средину, у поглављу 5 јасно и показују, али доћи ће до обарања нивоа подземних вода у тој дубокој издани што нема везе са плитким подземним водама које су потпуно изоловане и прихрањују се из других извора“, поручио је Милићевић.

На питање затварања рудника, које је Поповић представио као један од проблема, Милићевић је прецизно нагласио да је пројектом предвиђено коришћење рударске запуне.

„То је практично течни бетон који се користи да се запуне откопане стенске масе како практично не би имали ту слободну површину која може изазвати слегање земљишта. Улога те стенске масе је прво да избегнете слегање и инжењери су пројектовали технологију рударске запуне како би слегање тла свели на 5 до 25 центиметара за цео животни век рудника. То слегање неће бити видљиво голим оком, нити ће утицати на било који начин на квалитет животне средине, нити на инфраструктуру“, назначио је Милићевић.

Друга улога рударске запуне, према његовим речима је да се искористи што већа количина отпада  који би био агрегат за течни бетон који преузима ту носивост, а трећа улога је да се самом технологијом запуњавања јаме и сукцесивним одмицањем долази до затварања рудника.

„Поента је да када дођете до краја животног века рудника ви сте ту јаму затворили. Остаје вам окно, сервисне просторије које ћете затворити на исти начин пошто ћете на површини већ имати одрђене количине стенског материјала који вам је настао оног тренутка када сте та окна отворили“, објаснио је Милићевић.

Милићевић је рекао да када је реч о патенту, који је био предмет Поповићевог оспоравања, то јесте правна категорија која са техником нема никакве везе.

„Технологија прераде јадарита је позната, развијана је годинама и конкретно представља преклапање екстракције литијума из сподумена чврсте стене која је носилац литијума у целом свету, најчешће у Аустралији, Чешкој, Финској (…) и технологија прераде бората коју „Рио Тинто“ користи у Калифорнији уназад 100 година. Преклапањем те две технологије добијена је прерада јадарита, а патент је само правна категорија којом ви штитите то што сте произвели и тестирали у процесном постројењу као вашу интелектуалну својину“, нагласио је Милићевић.

Поповићеву тезу да ће бунари у плитким изданима, односно кућни бунари који се користе у домаћинствима остати без воде, Милићевић је оценио нетачном, а такав став поткрепио хидрогеолошком студијом коју је израдила најквалификованија установа у Републици Србији Институт за водопривреду „Јарослав Черни“.

„Та студија је моделски доказала хидродинамички модел самог терена, пукотине у стенском масиву од момента почетка експлоатације до десетине година након затварања рудника“, навео је Милићевић и позвао Поповића, али и све друге заинтересоване грађане, да дођу у просторије Инфо центра компаније „Рио Тинто“ како би суочили и прецизно проучили једне и друге податке и информације о тој теми и уверили се у то чије су тврдње тачне.

Аутор: Даница Павловић Ђуровић