ОД СУСРЕТА У ВОЗУ, ДО ШЕСТ ДЕЦЕНИЈА ЗАЈЕДНИЧКОГ ЖИВОТА

ЛОЗНИЦА (19. март 2026) – Божидар и Штефица Димитрић прославили више од пола века љубави, подршке и поверења

Као официр у војсци, Божидар је због службе често мењао места становања широм тадашње Југославије што га је одвело у посебан сусрет, у воз на релацији Сисак – Загреб, где је упознао Штефицу. Божидар је тада имао 24 године, Штефица свега 17, а љубав која је почела у возу крунисана је браком који и данас траје.

Фото: Приватна колекција / ТВ Лотел

Пре тачно шездесет година, Божидар Бобо и Штефица Димитрић пронашли су једно друго – у возу на релацији Сисак – Загреб, љубав се родила на први поглед, а од тог сусрета па све до данас, овај брачни пар негује поштовање, толеранцију и поверење.

Тако већ шест деценија корачају једно крај другог, делећи свакодневицу, радости и туге. Дан углавном започињу истим малим ритуалом, шољицом јутарње кафе уз разговор, а за наш лист евоцирали су успомене на свој први сусрет и венчање.

— Тог дана снег је падао тако јако, да кола нису могла да крену, а ми смо морали да идемо на венчање једно два и по километра. Моји суседи су говорили мојој мами, „јој, ал’ ће ово твоје дете бити срећно“ (због таквог времена) и били су у праву. Стварно сам срећна — рекла је Штефица.

Фото: ТВ Лотел

Одлучан и сигуран у своје одлуке, тадашњи официр није дуго чекао да запроси своју драгу. Привукао га је, како је рекао, њен витак стас, продоран поглед и зелене очи, али пре свега искрена душа која се крила иза спољашњег изгледа.

— Ја сам био отворен дечко. Пришао сам им тада у друштву, мало ближе и тако смо попричали неколико речи. Већ другог, трећег дана смо се срели у граду, и тако је све почело. Тог маја смо почели да се забављамо, а следеће, 1966. године, отишли смо пред матичара — навео је Божидар.

На питање шта је тајна дугог и срећног заједничког живота, Божидар је истакао да никада нису „проблеме гурали под тепих“, већ су се увек трудили да о свему отворено разговарају.

Како је нагласио, здрава комуникација, поверење и међусобно поштовање представљају основу њихове заједничке среће.

Брачни пар већ неколико година живи у Лозници, а пре тога су своје дане проводили у Белој Цркви, одакле је Божидар пореклом.

Као официр у војсци, Божидар је због службе често мењао места становања широм тадашње Југославије што га је и одвело у тај посебан сусрет, у воз на релацији Сисак – Загреб, када је имао 24 године, док је Штефица тада имала свега 17, а љубав започета у возу убрзо је крунисана браком.

Пар је заједно градио живот у Хрватској све до ратних сукоба, када су се вратили у Србију.

Данас сећања на прво упознавање и године заједничког живота носе топлину и подсећају да љубав може опстати упркос свим изазовима. Из те велике, искрене и праве љубави родила се ћерка Сања, потом унука Сашка и праунучад Маша и Давид.

Фото: Приватна колекција

— Ми смо имали један леп породичан живот. Живели смо у центру града, ја сам била оно дете са кључем око врата, та генерација. Кад су они радили, ја сам се играла са својим вршњацима у парку. Период основне, средње школе, факултета – све су то били лепи дани, живели смо у миру, слободи, људи су се волели. Тад је било некако и другачије време, људи су више били упућени једни на друге — рекла је њихова ћерка Сања Димитрић Нешић.

Божидар и Штефица данас, гледајући праунучад како расту, поручили су да су пронашли право богатство живота и да, осим мало више здравља, од живота немају више шта да пожеле.

Аутор: Јелена Радовановић