ПЕДАЛАМА КРОЗ ЕВРОПУ, КОРАЦИМА КРОЗ СВЕТ
ЛОЗНИЦА (19. март 2026) – Од Лознице до Ангкор Вата – млада Лозничанка путовањима помера границе
Млада докторка Анђелка Васић на бициклу обишла светске метрополе, планинске превоје и остварила сан из детињства – путовање у Камбоџу. Од Солуна и Сан Марина до камбоџанских храмова, ова млада авантуристкиња доказала да границе постоје само док их не пређемо.
Фото: Приватна колекција
Од прве вожње бициклом до мора, са оцем, до свитања над храмовима Ангкор Вата у Камбоџи, путовања Лозничанке Анђелке Васић претворила су се у животну авантуру. Ова млада докторка Службе хитне медицинске помоћи лозничког Здравственог центра, годинама помера сопствене границе и доказује да су снови из школске клупе достижни онима који имају храбрости да крену.
Камбоџа – сан из школске клупе
Када је као осамнаестогодишњакиња први пут села на бицикл и са оцем кренула пут мора, млада Лозничанка Анђелка Васић није ни слутила да ће јој двоточкаш постати карта за свет. Данас су иза ње хиљаде пређених километара, европске метрополе, планински превоји и далеки континенти.
Љубав према путовањима почела је управо на бициклу. Од Улциња, преко Мусале, Зејтинлика и Солуна, па све до Беча, Братиславе и Сан Марина, Анђелка је годинама стрпљиво померала сопствене границе. Само у августу 2024. године прешла је 950 километара на релацији Лозница–Беч–Братислава и провела више од стотину сати на бициклу.
Фото: Приватна колекција
Ипак, међу свим дестинацијама посебно је издвојила једну – Камбоџу. Путовање у Камбоџу смештену у југозападном делу Индокине био је Анђелкин сан који се, како каже, јавио још у седмом разреду основне школе, током припрема за такмичење из географије.
— Док сам учила о том делу Азије, Камбоџа се од свих осталих држава некако издвајала, пре свега због своје аутентичности, али и Ангкор Вата, највећег религијског комплекса на свету. Неки га са правом сматрају осмим светским чудом. Тада је то деловало као нешто недостижно, предалеко за једну тинејџерку из Лознице — рекла је Васићева.
Када дестинација „пронађе“ путника
Крајем прошле године указала се прилика за путовање – повoљна карта од Будимпеште до Шенжена отворила је врата југоисточној Азији. У избору су били Вијентијан у Лаосу и Хо Ши Мин у Вијетнаму, али је одлука пала на Пном Пен – главни град Камбоџе.
— Обично ми бирамо државу коју ћемо посетити. Овде бих рекла да је Камбоџа пронашла мене. Као да је све ишло у том правцу — навела је.
Већ из авиона угледала је непрегледна поља риже и скромне куће разбацане по равници. Први утисак у престоници, како је објаснила, био је хаос.
Саобраћај је, према њеним речима, деловао непредвидиво, али је функционисао по сопственим правилима. Вожња чувеним троточкашем туктуком, најчешћим превозним средством у Индокини, постала је прва права лекција о духу Индокине.
Најснажнији утисак у Пном Пену на Анђелку је оставила Краљевска палата, али и меморијална места која сведоче о тешкој прошлости земље – музеј некадашњег затвора из времена режима Пол Пота и Црвених Кмера.
— Историја је сурова, али људи су топли и насмејани. Нигде се нисам осећала несигурно — истакла је.
Свитање над Ангкором
Праву чаролију доживела је у Сием Реапу, градићу надомак комплекса храмова и древног града Ангкор Вата, једног од најпопуларнијих туристичких одредишта модерног доба које годишње посети око четири милиона људи. Аутобусом је стигла у четири сата ујутру, сама, са ранцем на леђима и без страха.
— У неким европским градовима знала сам да осетим нелагоду. Овде тога није било. Сием Реап је мали градић, али врло популаран, јер се недалеко од њега налази највећи храмски комплек на свету, Ангкор Вата. Доста посећен, и данас активан, некада центар Кмерског царства, у себи има уграђене елементе и хиндуизма и будизма. Уз њега, комплекс чине и храм Та Пром где корење огромних стабала обавија древне зидине, као и Бајон храм, препознатљив по исклесаним каменим лицима која мирно посматрају посетиоце, али и десетине других — испричала је.
Фото: Приватна колекција
Присетила се да је шетња по таквим местима остављала утисак да се налази у филму Индијане Џонс или Ларе Крофт, а како је нагласила, прави доживљај и боље од класичне туристичке шетње била је је вожња бициклом.
— Изнајмила сам га на један дан, те искористила да обиђем и „нетуристичке“ делове овог места, да свратим у мало село, где сам у том тренутку била једини странац — истакла је.
Током пешачења по Кулен планини, Анђелка је упознала локалне мештане са којима је и данас у контакту. Размењују фотографије, шаље им призоре из Тршића, а они је често питају када ће се вратити.
Гостопримство је осетила и кроз традиционално јело „лок лак“, које описује „као да је прављено по њеној мери“.
Номадски дух
Након што је дипломирала на Медицинском факултету у Крагујевцу и добила диплому доктора медицине одлучила је да, заједно са сестром Драганом, ново животно поглавље започне новом авантуром.
Са по једним ранцем и ограниченим буџетом, заједно су се упутиле на једномесечно путовање кроз четири државе – Уједињене Арапске Емирате, Јапан, Кину и Јужну Кореју.
Фото: Приватна колекција
— За тридесет дана виделе смо Бурж Калифу, шетале Кинеским зидом, прошле преко Трга Тјенанмен, дивиле се Фуџију и посетиле демилитаризовану зону са Северном Корејом. То је наше најлепше путовање — нагласила је наша саговорница.
Ипак, колико год да су далеке дестинације фасцинантне, осећај када сопственом снагом стигне од Лознице до Солуна или Сан Марина је, како је рекла, незаменљив.
— Ништа не може да замени тренутак када после осам дана вожње стигнете у Солун, знајући да сте све прешли својом снагом. Прошле године одвезла сам 1.000 километара до Сан Марина за девет дана. После таквог искуства осетите да можете било где – сами, са мало ствари и без страха — изјавила је.
Оценила је да је мала, здрава доза опреза увек пожељна, али и указала да када се једном осети лепота „соло“ путовања, све друго постаје мање узбудљиво.
Анђелка већ планира нове руте. Као бициклисткиња, лекарка и неуморни истраживач света, доказује да границе постоје само док их не пређемо – било педалама кроз Европу или корацима међу храмовима Камбоџе.
Аутор: Сања Димитрић Нешић