ПРЕВЕНЦИЈА ПРЕ БОРАВКА У ПРИРОДИ
Лозница ( 17.јун 2026) -Број пријављених убода крпеља у Здравственом центру Лозница ове године значајно већи у односу на исти период прошле године. Рано и правилно уклањање крпеља значајно смањује могућност заразе, док се у случају појаве симптома или сумње на инфекцију одмах треба јавити лекару.
Фото: ТВ Лотел
Мај и јун су месеци када се бележи највећи број убода крпеља, али и њихова највећа инфективност и управо зато је сада ризик од Лајмске болести највећи, као и опасност од развоја тежег облика болести – крпељског енцефалитиса.
Здравствени стручњаци упозоравају да заштита од убода почиње пре одласка у паркове, шуме и на излетишта, применом одговарајућих превентивних мера.
О томе како се заштитити, када потражити помоћ лекара и које су могуће последице убода крпеља за наш лист говорио је начелник Службе поливалентне патронаже Здравственог центра (ЗЦ) Лозница, специјалиста социјалне медицине, др Дарко Тешмановић.
Фото: ТВ Лотел
Он је објаснио да, уколико је крпељ незаражен, довољно је дезинфиковати место убода, али да заражен крпељ вирусе и бактерије може пренети у крвоток човека током убода.
— Код нас је најпознатија болест коју преноси крпељ Лајмска болест. Рани симптоми су црвенило на месту убода које се на телу шири у карактеристичном облику „мете“ (у центру се повлачи, док се по ободу шири). У том случају са лечењем се почиње одмах — рекао је др Тешмановић.
Иако постоје лабораторијски тестови за откривање бактерије, они често нису одмах позитивни, већ тек након око четири недеље од заражавања, због чега се на резултате не чека ако постоји јасна клиничка слика. У раним фазама болести најчешће се примењују антибиотици пеницилинског типа или тетрациклини, у трајању од око десет дана.
Др Тешмановић је истакао да код око 30 одсто заражених изостају карактеристичне промене на кожи, што може довести до тога да инфекција остане непрепозната. У таквим случајевима бактерија може захватити зглобове, срце, нервни систем, бубреге и друге органе.
— Тада је лечење сложеније и дуготрајније, уз примену антибиотика у таблетама, а понекад и болничко лечење и интравенску терапију — објаснио је доктор.
Друго значајно обољење које преносе крпељи је крпељски енцефалитис – вирусна инфекција која напада нервни систем, односно мождане овојнице и мозак.
— Симптоми су израженији и озбиљнији: кочење врата, јака главобоља, висока температура и осетљивост на светлост. У тежим случајевима могу се јавити парализе, па чак и смртни исход — нагласио је др Тешмановић.
У ЗЦ Лозница су навели да је број пријављених убода крпеља ове године значајно већи у односу на исти период прошле године.
Време је кључни фактор и ако се крпељ уклони у року од 24 часа, ризик од инфекције је минималан, али се препоручује праћење места убода и општег стања у наредних 30 дана.
Приликом уклањања крпеља у кућним условима не препоручује се употреба бензина, алкохола или уља, јер они могу изазвати да крпељ испусти садржај у крвоток и повећа ризик од инфекције. Др Тешмановић је саветовао да вађење крпеља обави стручно лице како би се смањио ризик да његов део остане у кожи или да се додатно иритира и испусти садржај у рану.
Примена репелената, избегавање запуштених, неуређених подручја и ношење светле одеће на којој се крпељ може лакше уочити неке су од првих превентивних мера.
Код деце, крпељи најчешће пријањају за главу, врат и подручје иза ушију, па је након боравка у природи неопходно пажљиво прегледати управо те делове тела.
Брз преглед након доласка кући траје свега неколико минута, али може бити кључан у превенцији озбиљних здравствених компликација.
Аутор: Даница Павловић Ђутовић