ПРИЧА ЈАПАНСКЕ ВОЛОНТЕРКЕ ИЗ ЛОЗНИЦЕ МИНАМИ ХОШИНО О ПРИБЛИЖАВАЊУ НАРОДА И КУЛТУРА
ЛОЗНИЦА (30. април 2026) – Минами Хошино, млада јапанска волонтерка, у Лозницу донела део Јапана, а из нашег града понеће снажну причу о Србији. У разговору за „Лознички недељник“ испричала како је открила и доживела српску свакодневицу, језик и гостопримство.
Фото: Приватна колекција
Млада јапанска волонтерка Минами Хошино, након двогодишњег боравка у Лозници вратиће се у родни Токио са једном мисијом: „Сви у Јапану морају да сазнају колико је лепа Србија.“
Несвакидашња прича која је спојила Србију и Јапан долази из Туристичке организације града Лознице (ТОГЛ) где је Минами пре две године започела свој волонтерски ангажман.
Прешла је више од 9.000 километара како би дошла у Србију, са жељом да упозна нову културу, али и да младима у Лозници приближи Јапан. У оквиру програма Јапанске агенције за међународну сарадњу, она је једна од осам јапанских волонтера који су ангажовани широм Србије.
Фото: ТВ Лотел
Почетком маја завршава се њен двогодишњи боравак у Лозници из које ће се, пуна утисака и нових сазнања о животу, култури, традицији и обичајима Србије, вратити у своју далеку домовину.
Сумирајући утиске о двогодишњем Минамином боравку и ангажману у ТОГЛ, директорка те установе Александра Савић истакла је да је сарадња са Минами била изузетно успешна.
— Минами је од првог дана препознатљива по свом осмеху и позитивној енергији. Заиста је потребна велика храброст да се са другог краја света, из потпуно другачије културе, дође и започне живот у новој средини. Она је млада, образована и веома посвећена свом раду — рекла је Савићева.
Минами је дипломирала међународне односе и лингвистику у Токију, а током боравка у Србији уписала је и мастер студије туризмологије, које похађа онлајн. По повратку у Јапан, наставиће школовање у редовном режиму.
Током ангажмана у Лозници радила је на пословима дигиталног маркетинга, али је њен допринос био много шири. Организовала је бројне активности попут „Дана Јапана у Србији“ кроз које су грађани имали прилику да упознају јапанску културу, од традиционалне чајне церемоније и борилачких вештина, до ношења кимона и припреме јапанских јела. Посебно се издваја и њена улога у организацији посете јапанског амбасадора у Лозницу, као и долазак јапанских средњошколаца који похађају школу у Швајцарској.
— Њена енергија и радозналост оставили су снажан утисак на све нас. Мина је једна васпитана и веома културна млада жена која је својим примером најбоље представила своју земљу у Србији. Недостајаће нам њене идеје, радознала питања и осмех којим уноси ведрину у свакодневни рад — истакла је Савићева.
Пре доласка у Србију, Минами није знала много о нашој земљи, нити је икада чула за Лозницу. Како је рекла, управо жеља да истражи непознато и стекне нова искуства били су кључни мотив за долазак.
На факултету је изучавала словенске језике, што је додатно подстакло њено интересовање за овај регион.
— Када сам први пут дошла у Лозницу, одмах ми се допала. Волим живот овде, људи су срдачни и љубазни, а природа је прелепа. Када сам стигла, нисам уопште знала српски језик, али ми је помогло познавање пољског, посебно граматика. У почетку нисам разумела и нисам могла да говорим, али су ми људи помагали да учим. Захваљујући Вуку Караџићу и његовој изреци „Пиши као што говориш, читај као што је написано“, лакше сам савладала језик, иако је веома тежак — навела је Минами.
Фото: Приватна колекција
Током свог двогодишњег боравка у Србији упознала је српску културу, традицију и обичаје наше земље, а оценила је да је све потпуно другачије него у Јапану.
Док се није прилагодила животу у новој средини, било је и ситуација које су је веома изненадиле.
— Била сам шокирана буком на улицама, али сам убрзо научила да је то свадба. Исто тако, када је реч о храни, мом изненађењу није било краја када сам видела свињу на ражњу како се цела пече на ћумуру. Али, имала сам срећу да су ме људи позивали на венчања и на славе тако да сам уживала у доживљају српске традиције и много ми се свиђа — искрена је Минами.
Објаснила је да је једина јапанска волонтерка у Србији која ради у туризму, док су њене колеге ангажоване у другим областима – као тренери бејзбола, наставници, уметници или сарадници у организацијама које раде са особама са инвалидитетом.
Почетком маја Минами се враћа у Јапан. Истакла је да одлази са тугом, али и великом жељом да се једног дана врати.
— Тужна сам што одлазим, јер се овде осећам као код куће. Србију ћу увек памтити као прелепу земљу са дивним људима. Захвална сам граду Лозници и свима који су ме топло дочекали. Волела бих да се вратим након мастер студија и да радим између Србије и Јапана, јер желим да Јапанци сазнају колико је овде лепо — поручила је Минами.
Причa о Минами Хошино показује колико су програми размене значајни – млади људи не само да путују, већ постају прави „културни амбасадори“. У овом случају, Минами је у Лозницу донела део Јапана, али ће из ње понети снажну причу о Србији.
Посебну вредност овој причи даје чињеница да је њен утисак настао искључиво кроз лично искуство, кроз људе, рад и свакодневни живот, а управо та искреност чини њену поруку снажном и уверљивом.
Аутор: Сања Димитрић Нешић