Пројекат: “РАСТ ПОРОДИЦЕ – РАСТ ДРУШТВА” НЕ ПОСТОЈИ „ИДЕАЛНО ВРЕМЕ“ ЗА РОДИТЕЉСТВО- ЗРЕЛОСТ И ОДГОВОРНОСТ КЉУЧ

20. март 2026.

Пројекат: „РАСТ ПОРОДИЦЕ“ – РАСТ ДРУШТВА

Мастер психолог и породични саветник Анђелка Симић о родитељству и стиловима васпитања

Поред психолошких фактора, на касније заснивање породице утичу економски услови, дуго школовање и фокус на изградњу каријере. Када је реч о васпитању, стручњаци уочавају две крајности: ауторитарно (груб однос и кажњавање) и пермисивно (висока топлина, ниске границе), а кључ здравог односа је изградња емоционалног поверења и повезаности са дететом.

Човек савременог доба све више осећа потребу да упозна себе, како у професионалном, тако и у личном смислу, а управо је то један од разлога због којих се данас граница за заснивање породице и родитељства помера, па се млади на тај корак одлучују касније него некада, нагласила је породични саветник и мастер психолог Анђелка Симић.

— Некако раније генерације нису обраћале пажњу на то, живеле су више по инерцији, по ономе како треба и како нам друштво каже, што не мора да буде лоше само по себи, али треба просто извагати и плусеве и минуси и за једно и за друго. Чињеница је да се данас каријера, односно посао, не посматра само као извор прихода, већ као ствар личног идентитета – некако тражимо посао у складу са собом, то може бити један од разлога зашто се касније ступа у родитељство — истакла је Симићева.

Као још један разлог каснијег ступања у родитељство, она је навела да се оно данас схвата озбиљније него раније, јер су људи свесни својих припрема које оно подразумева, укључујући емоционалне, физичке, психичке и партнерске. Управо та већа свест о одговорности може да продужи пут ка уласку у родитељску улогу.

— Када се препустимо том осећају забринутости и анксиозности, врло често бивамо преплављени и од тог осећаја узнемирености не можемо да видимо праве информације, а овако просто сести и едуковати се: хајде да видимо шта те брине, да ли ће то бити прича са гинекологом, психологом, патронажном сестром и слично. Просто, изнети све своје бриге стручним људима и на тај начин ћемо добити проверене информације које могу да нам помогну — поручила је Симић.

Како је нагласила, веома је важно и да мушкарац и жена свесно уђу у родитељство, ипак, за улогу родитеља никада не можемо бити потпуно спремни, јер је то улога у којој се као и у многим другим животним улогама, сналазимо у ходу у зависности од различитих ситуација са којима се суочавамо.

— Дакле, више каријера није само за нас извор прихода као некада, него је ствар личног идентитета, а са друге стране, и даље имамо потребу да се остварујемо у блиским – партнерским односима, у родитељству, негде је заиста изазовно пронаћи баланс, али верујем да ако слушамо и пратимо себе, упознајемо себе, негде ћемо све то радити у право време, кад је просто наше време, а не време које диктирају неке срединске норме, поготово у малим срединама. Тешко је живети аутентично, и у великом граду, а поготово у малој средини… али, мислим да је задатак свих нас, и мушкараца и жена да спознамо себе и живимо аутентично — казала је мастер психолог и породичи саветник, Анђелка Симић.

Поред психолошких фактора, бројне статистике показају да на касније заснивање породице утичу и друштвене околности: економски услови, све дуже школовање и фокус на изградњи каријере. Ипак, како је закључила Симићева, „идеално време“ за родитељство не постоји. Управо зато, иако је реч о једној од најлепших животних улога, важно је приступити јој одговорно и зрело, а истовремено бити спреман да се са изазовима носимо у ходу.

ЕМОЦИОНАЛНО ПОВЕРЕЊЕ КЉУЧ ЗДРАВОГ ОДНОСА

Када је у питању васпитање деце, многи сматрају да су деца данас непослушнија него раније и често их описују као размажену. Како препознати такво понашање? Стручњаци наводе неколико карактеристичних образаца. Дете упорно врши притисак на родитеље како би остварило оно што жели, тешко прихвата „не“ као одговор и бурно реагује када му се поставе границе. У таквим ситуацијама неретко долази до излива беса, па чак и напада на родитеље уколико не добије оно што жели.

— Пермисивно родитељство је претерано излажење у сусрет жељама и потребама деце без јасног вођства од стране родитеља, без било каквих правила, граница, која важе у неком од колектива или контекста у које дете одлази. Оно што истраживања и пракса показују да је најуспешнији облик васпитања детета, односно да деца која су на овај начин васпитана, то је демократски стил васпитања. То су деца која су касније срећнија, успешнија, сналажљивија и флексибилнија — рекла је Симићева.

Не постоји савршен приручник за родитељство када је у питању васпитање деце. Ипак, теорија и пракса показују да се као најделотворнији издваја такозвани демократски стил васпитања. Он подразумева јасна правила и очекивања, али и разумевање и дијалог са дететом.

— Демократски стил родитељства значи родитељство које је топло, брижно, присутно, води рачуна о емоцијама своје деце, а са друге стране, поставља јасне границе које важе у вртићу, код куће, у паркићу — поручила је породични саветник и мастер психолог, Анђелка Симић.

Иако теорија поручује једно, Симићева је нагласила да у пракси много тога зависи и од темпрамента детета, које неретко може бити у супротности са родитељским, па је потребно време да се родитељи и деца међусобно упознају и прилагоде. Додала је да нервоза и нерасположење код деце често нису само знак безобразног понашања, већ указују на неку дубљу потребу.

— Најважније је познавати своје дете, бити са њим повезан и разумети шта стоји иза његовог понашања. Када су деца нервозна или повучена, то често није само безобразлук, већ сигнал да им нешто недостаје. Зато је важно зачепркати испод површине и препознати њихове потребе. Родитељ треба да буде радознао, да се едукује и да гради однос поверења. Управо из те блискости и сигурности, када дете зна да га родитељ разуме и осећа, настаје здрава основа за васпитање и успоставља се емоционално поверење — рекла је Симићева.

Стручњаци у пракси и даље уочавају две доминантне крајности: ауторитарно васпитање, које карактеришу груб однос, физичко кажњавање и психичко занемаривање детета, и пермисивно родитељство које карактерише висока топлина и љубав, али изузетно ниске границе и захтеви према детету. Оно што је, међутим, кључно у односу родитеља и деце јесте изградња емоционалног поверења и повезаности, као темеља здравог односа.

— Не можемо бити потпуно припремљени за све у животу – то је илузија контроле. Иако тежимо да држимо ствари под контролом, наш утицај је ограничен. Зато је важно пронаћи равнотежу: не препуштати се пасивно току живота, већ свесно радити на себи, учити и развијати се у свим важним областима. Истовремено, треба имати поверење у живот и у сопствену способност да се носимо са оним што долази – закључила је мастер психолог и породични саветник, Анђелка Симић.

Тим за реализацију пројекта

(Медијски садржај који суфинансира Град Лозница – ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства)