У ТРШИЋУ ОБЕЛЕЖЕН ДАН МАТЕРЊЕГ ЈЕЗИКА

ЛОЗНИЦА (26. фебруар 2026) – Пригодним програмом у дворишту Вукове Спомен-куће у Тршићу обележен Дан матерњег језика. Са Вуковог огњишта послата порука да је језик потребно чувати, неговати и преносити будућим генерацијама као темељ националног и културног идентитета.

У циљу неговања ћириличне баштине и културе српског језика, и ове године испред спомен-куће реформатора српског језика и писма Вука Стефановића Караџића у Тршићу обележен је 21. фебруар – Међународни дан матерњег језика.

Фото: ТВ Лотел

Пригодан програм тим поводом припремили су ученици Огранка Вукове задужбине Гимназије „Вук Караџић“, заједно са професорком српског језика Невеном Митровић, уз подршку града Лознице и Центра за културу „Вук Караџић“ чиме је истакнут значај неговања језичке и културне заједнице којој припадамо.

Директорка Центра за културу Снежана Нешковић Симић подсетила је да се Дан матерњег језика обележава у целом свету откако га је званично прогласио УНЕСКО на Генералној скупштини Уједињених нација 1999. а да се у Тршићу обележава од 2008. године.

– Овим програмом приказује се лепота и разноврсност српског језика и шаље важна порука: очување матерњег језика и писма је од суштинског значаја за културни идентитет сваког народа, али је исто тако важно да поштујемо друге културе и језике, што је и смисао обележавања Дана матерњег језика – рекла је Нешковић Симић.

Фото: ТВ Лотел

На значај обележавања Дана матерњег језика указао је и помоћник градоначелнице Лознице, Милан Југовић који је, заједно са замеником градоначелнице Петром Гавриловићем присуствовао догађају. Југовић је рекао да је увек задовољство и привилегија говорити испред родне куће реформатора српског језика и писма, нарочито на тако важан датум.

– Матерњи језик је први језик који усвајамо и учимо. Можда значај матерњег језика најбоље дефинише мисао великана пред чијом се кућом налазимо „Језик је хранитељ народа, докле живи језик, докле га љубимо и поштујемо, њиме говоримо и пишемо, прочишћавамо, дотле живи и народ који се може разумети и умно сједињавати, не утапа се у друге и не пропада“ – поручио је Југовић.

Додао је да данас на свету постоји више од 6.000 језика, а да је готово половина њих угрожена и прети им нестанак.

– Не постоји већа трагедија за један народ него да остане без свог језика, јер то значи да је остао и без историје, културе и идентитета, односно без самога себе – истакао је Југовић.

Фото: ТВ Лотел

Указао је и на велике изазове и искушења у очувању језика и писма у савременом добу дигитализације и глобализације.

– Српски народ је кроз прошлост прошао кроз бројна искушења и изазове, губио је слободу, независност, државу, али је свој језик успео сачувати, језик који је темељ наше духовности, културе и идентитета. Данас, у ери глобализације и дигитализације, сви смо пред великим изазовима. Нарочито су пред искушењима наш језик и писмо, и зато је наша одговорност још већа, како према прецима и нашем Вуку, тако и према потомцима да им сачувамо и предамо српски језик и нашу ћирилицу. Сви можемо дати значајан допринос ако у свакодневној комуникацији не користимо стране речи које су се одомаћиле у нашој свакодневици и ако у телефонској преписци користимо ћирилицу – указао је.

Председница Огранка Вукове задужбине Гимназије „Вук Караџић“, професорица српског језика, Невена Митровић заједно са ученицима припремила је поетски програм под називом „Ја сам сунце“ и том приликом назначила да су гимназијалци наступили у својству Вукових задужбинара.

Фото: ТВ Лотел

– Реч је о литерарним радовима основношколског и средњошколског узраста који су награђени на претходном, 23. литерарном конкурсу „Вуково звоно“, који траје 24 године, колико и наш Огранак. Поносни смо што имамо прилику да сваке године на тај начин обележимо Дан матерњег језика, мада смо свесни и професионално и лично да се језик не чува само 21. фебруара већ да се чува сваког дана. Ово је тренутак када треба да застанемо, да испоштујемо традицију, да погледамо каква је наша одговорност према српском матерњем језику и писму ћирилици, своме идентитету, али и да се загледамо у будућност и видимо какви нас хоризонти очекују. Имамо дивну младост и ученике и они нас мотивишу да будемо одговорнији – рекла је Митровићева.

Према подацима УНЕСКО, више од 40 одсто светског становништва нема приступ образовању на језику којим говори, а процењује се да би до краја века могао нестати значајан део светских језика уколико се не предузму системске мере њиховог очувања.

Стручњаци упозоравају да са сваким угашеним језиком нестаје и део нематеријалне културне баштине – усмена традиција, књижевност, обичаји и специфични начини разумевања света.

Аутор: Сања Димитрић Нешић