ЧАСТ, СЛОБОДА И КОРИСТ ОТАЏБИНИ
ЛОЗНИЦА (27. март 2025) – Одржана јавна трибина „Ратно добровољашство Србије за време грађанско-верских сукоба на простору бивше СФРЈ“
Удружење ратних добровољаца 1990–1999. године Републике Србије, њихових потомака и поштовалаца одржава широм Србије трибине на тему ратног добровољства, уз подршку Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Током ратова од 1991. до 2001. године пало 1.260 српских ратних добровољаца.
Фото: ТВ Лотел
Удружење ратних добровољаца 1990–1999. године Републике Србије, њихових потомака и поштовалаца организовало је јавну трибину са циљем оснаживањa јединства српског народа кроз указивање на појмове који одликују српског добровољца.
Јавна трибина под називом „Ратно добровољашство Србије за време грађанско-верских сукоба на простору бивше СФРЈ“, коју је организовало Удружење ратних добровољаца 1990–1999. године Републике Србије, њихових потомака и поштовалаца, одржана је прошлог петка у Установи за физичку културу „Лагатор“, у оквиру одржавања оваквих скупова широм Србије, уз подршку Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, а у нашем граду је уприличена уз подршку локалне самоуправе.
– Прошлост нашег народа, прошлост наше државе испуњена је ратовима и борбом за слободу и опстанак на вековним огњиштима, са којих су неретко хтели да нас протерају и потчине. У слободу и независност коју ми данас баштинимо најбољи међу нама су уградили своје животе – казала је градоначелница Лознице Драгана Лукић обраћајући се окупљенима.
Истичући да тешко да у свету постоји народ који је више гинуо и страдао, Лукићева је указала на долазак Срба у временима ратовања у матицу са усађеним идеалима слободе и правде.
Фото: ТВ Лотел
– И зато није постојало нећу, није постојало назад, јер је сваки Србин бранио оно што је иза њега, бранио је оно за шта живи, а то је држава Србија и породица – рекла је градоначелница Лознице.
Такође, Лукићева је казала да Срби често нису умели да сачувају у мирнодопским условима слободу освојену пушкама и херојством и да је време да се за Србију живи, ради и гради како би поколењима која долазе оставили јаку, снажну, стабилну и суверену државу.
Модератор трибине и један од говорника генерал-мајор и председник Удружења ратних добровољаца 1990–1999. године Милорад Ступар истакао је да трибине које поменуто удружење организује широм Србије имају за циљ оснаживање јединства српског народа, а тема којом се он бавио је појам ратног добровољца.
– Историја српског народа у вековној борби за опстанак и слободу изнедрила је најчасније витешко звање: српски ратни добровољац,
човек који без позива осећајући да му је народ, породица угрожена добровољно, без икакве надокнаде, ставља се у службу војске, прихвата команду и најчешће извршава најтеже задатке и често се жртвује – објаснио је Ступар.
Генерал-мајор је казао да три појма обликују српског добровољца, а то су част, слобода и корист отаџбини. Навео је да је током ратова од 1991. до 2001. године пало 1.260 ратних добровољаца, при чему је најмлађи добровољац имао 13 година.
– Ратни добровољци су они који прихватају команду војске, носи ознаку војске државе и одговара кривичном законику по хашким конвенцијама, а паравојска је организација на војним принципима, са војним наоружањем, али дејствују самостално, не прихватају командовање, одлучују по сопственој моћи и наративу и често, нажалост, врше одређена кривична дела и брукају српски народ. Нама није својствено да имамо паравојске, нама је својствено да имамо ратне добровољце – оценио је Ступар.
Фото: ТВ Лотел
Закључујући обраћање окупљенима, истакао је да је 72. бригада међу собом имала само добровољце и да је оформљена на принципу да је сваки припадник бригаде добровољац.
Пуковник Сретен Егерић је говорио о сецесији и иредентизму на простору бивше СФРЈ и хронолошки презентовао слом те државе отцепљењем одређених ентитета, док је пуковник, командант „Вукова са Дрине“ и 72. специјалне бригаде Милан Јоловић говорио о својој књизи „Вук у ратној причи“, која је мотивисана властитим искуствима у рату током ратова деведесетих година.
– Ја у књизи нисам писао о јунаштву, херојству, чојству, нити сам описивао наше операције, писао сам о психолошко-социолошком аспекту који утиче на понашање војника – објаснио је Јоловић.
Презентујући садржај своје књиге, Јоловић је истакао значај страха од заробљавања, који је према његовом искуству јачи од страха од смрти. Поред тога, указао је на улогу жена и сељака у рату, „јер је српски сељак кроз историју бранио и хранио српску државу, а да му се никад држава није одужила на прави начин“.
Трибине о ратном добровољству организују се уз сарадњу са надлежним министарством, те се државни секретар Зоран Антић задржао на појму српске жене и српског сељака, које је Јоловић споменуо у свом обраћању.
Антић је истакао да је стуб борбе за слободу српски сељак, као што је и српска жена, која је темељ опстанка државе и народа, без ње нема напретка и с тим у вези указао на важност жена у друштву наводећи и пример да се на месту градоначелнице Лознице налази управо жена.
– Да схватимо да је служење војног рока нешто што је оличење части сваког појединца овој држави. (…) Данас један део младежи бежи. Стиди се тога. Стиде се својих предака. Стиде се оних који су највредније што су имали, своје животе, ставили на олтар отачаства, да би они данас могли да нормално и пристојно живе. Ако не чувате успомену на мртве, никада нећете моћи да поштујете живе – закључио је Антић.
У оквиру јавне трибине отворена је и изложба „72. бригада некада и сад“.
Аутор: Кристина Милановић