БИВШИ ПРОФЕСОР БИОЛОГИЈЕ РАДОЈИЦА АЛЕКСИЋ НАПУНИО СТО ГОДИНА
ЛОЗНИЦА (10. октобар 2024) – Иако није просветни радник по образовању, готово цео радни век провео је у школи предајући биологију. Једно време бавио се и пчеларством, али како нам је признао, био је успешнији као пропагатор пчеларства.ИЦА (10. октобар 2024)
Фото: ТВ Лотел
Професор у пензији Радојица Алексић крајем септембра напунио је сто година, те је Лозничанима саветовао да у животу буду умерени и имају добру вољу, а колегама професорима да буду иновативни у раду са ученицима.
Радојица Алексић, један од наших најстаријих суграђана, недавно је прославио стоти рођендан. Када се сети одласка у пензију пре тридесет четири године и радног века у просвети, има осећај да је то давно прошло време.
– Људи би сад да ускоче одмах у пензију, тако чујем, а моја друга кућа је била школа, сви ученици су моја деца – казао је Алексић.
Алексић је ученицима предавао биологију, а проблема у раду није имао. Упоређујући пређашње стање у просвети и приче које чује о данашњем стању и проблемима, сматра да је главни разлог свим проблемима у васпитно-образовним установама урушавање породице и угледа просветног радника.
Фото: ТВ Лотел
– Ја више пажње поклањам, и сад и раније, васпитању, а не образовању, да се (ученик) осамостали и буде усправан, борили смо се против полтронства – објаснио је за наш лист.
Иако није просветни радник по образовању, готово цео радни век провео је у школи. Након завршетка школовања у пољопривредној школи, бавио се агрономијом неколико година, а у просвету је као наставник биологије ушао оженивши се учитељицом. Колегама професорима и учитељима саветује иновативност у раду са децом.
– Никад нисам имао никаквог сукоба. Најмлађи ученици су били од десет година у основној школи, а овде су били од шеснаест-седамнаест, неко ко понавља и од двадесет година – казао је наш саговорник.
Слободно време, којег сада има напретек, користи што боље може и крећући се. Једно време бавио се и пчеларством, али како нам је признао, био је успешнији као пропагатор пчеларства.
– Мени је дан двадесет четири сата. Прво, нисам спаваће природе, друго, волим да сам на улици, нема тог мраза и нема те врућине која ће да ме отера са улице – истакао је Алексић.
Нашим суграђанима је открио и саветовао да је за дуг живот неопходна умереност и добра воља.
У Средњој економској школи је од 1970. године, у којој га је и затекла пензија. Поводом стотог рођендана бивше колеге и пријатељи организовали су Алексићу свечаност.
– Част ми је што је колега Алексић био део овог колектива. Цео свој радни век је провео у овој школи, одавде је отишао у пензију. Колико сам чула од колега који су и даље остали у школи након пензионисања колеге Алексића да раде, имају само речи хвале о професору – истакла је директорка ове лозничке средње школе Слађана Панић.
Фото: ТВ Лотел
Свечаности су присуствовали и представници локалне самоуправе.
Фото: ТВ Лотел
– Сама чињеница да се налазимо на овом месту, дакле у Средњој економској школи, на месту где је професор провео свој радни век, говори о томе колико је он дубок траг оставио савесно и часно обављајући свој професорски позив – казао је помоћник градоначелника Милан Југовић, истичући да је својим радом Алексић многе генерације Лозничана извео на прави пут.
Аутор: Кристина Милановић