ВАЖНО ПРЕДСТАВИТИ НОВЕ ЧИЊЕНИЦЕ ДО КОЈИХ СЕ ДОШЛО О ПРОЈЕКТУ
ЛОЗНИЦА (12. септембар 2024) – На скупу у Љубовији о пројекту „Јадар” значајна питања представницима „Рио Тинта” поставио Боривој Поповић
Мештанин Крупња Боривој Поповић обраћајући се представницима компаније „Рио Тинто” на скупу у Љубовији изнео два питања као суштинска, а која изазивају његове недоумице и страхове по питању безбедне експлоатације литијума у Јадру. Поручио да се слуша струка и да им се пружи прилика да се изјасне о новим сазнањима, чињеницама и подацима о пројекту до којих се дошло после 2021. године.
Фото: ТВ Лотел
Боривој Поповић, дипломирани инжењер рударства и магистар техничких наука за област рударства из Крупња био је учесник скупа у Љубовији који је председник Србије Александар Вучић протекле седмице организовао за грађане како би разговарали о потенцијалном отварању рудника литијума у Јадру и омогућио им да постављањем питања и добијеним одговорима на њих отклоне све сумње и недоумице везане за пројекат Јадар.
Поповић је обраћајући се представницима компаније изнео два питања као суштинска.
„Прво је што ће услед подземне експлоатације доћи до снижавања нивоа подземних вода, јер је вода у рудном телу под притиском, а што ће довести до пресушивања извора и бунара који се налазе на токовима који хране рудно тело. Површину на којој ће се то догодити је у овом тренутку тешко одредити, али треба рачунати да су то сва околна села. Спуштањем нивоа подземних вода доћи ће и до спуштања нивоа капиларне воде што ће довести до сушења дрвећа и смањења приноса. Овај проблем ће се појавити непосредно након што се започне експлоатација и за већи део простора је трајан. Проблем се делимично може ублажити изградњом водовода, али остаје отворено питање ко ће сносити трошкове изградње, снабдевања водом и одржавања целокупног водоводног система, а да то не буде трајно”, истакао је Поповић и додао да је то питање само назначено у просторном плану посебне намене, али да за њега нису предвиђене мере.
Други проблем на који је указао, према његовим речима, може се јавити након завршетка експлоатације, када се из рудника изнесе сва опрема и престану да раде рудничке пумпе.
„Рудник се потапа и вода је у рудном телу пре експлоатације била под притиском својим протицањем пуни подземне и рудничке просторије и неоткопани део рудног тела, услед великих јамских притисака, стенски материјал који је изнад рудног тела, се зарушава и од водонепропусног слоја постаје водопропусна. Његовим зарушавањем отварају се пукотине различите величине, долази до пластичних деформација горњих слојева што се на површини манифестује слегањем терена. Вода се више не задржава у рудном телу већ пролази кроз пукотине и из рудног тела се пење навише и са собом носи минерализацију која је штетна и отровна за биљни и животињски свет. Таква вода се без икакве контроле меша са водом из алувијона река Јадар и Коренита и као таква наставља да тече подземним током према нижем алувијону Мачве, или се у зависности од хидролошких услова излива у Јадар. Тако долази до настајања несагледиве и непоправљиве штете. У том случају вода Мачве и алувијона дуж тока Саве и Дунава постаје неупотребљива за биљни и животињски свет и за човека што представља озбиљан разлог за потенцијална исељавања”, навео је Поповић.
„Треба проверити да ли има нових чињеница. Хтели ми то, или не, према мишљењу Уставног суда инвеститору треба дати прилику да својом студијом покаже и докаже да неће чинити никакву ненадокнадиву штету екологији, екосистему, биодиверзитету, привреди, али не само у границама локације рудника него и целе земље”, рекао је Поповић.
Аутор: Даница Павловић Ђуровић