ГОЈАЗНОСТ КАО ЗДРАВСТВЕНИ ПРОБЛЕМ
ЛОЗНИЦА (13. март 2025) – Специјалиста социјалне медицине доктор Дарко Тешмановић о узроцима и последицама повећане телесне тежине
Статистике показују да је проценат гојазних особа у сталном порасту. У Србији више од 55 процената становништва има вишак килограма, а око 35 процената има здравствене компликације повезане са гојазношћу.
Светски дан гојазности обележава се сваке године 4. марта како би се подигла свест о овом озбиљном здравственом проблему који погађа милионе људи широм света укључујући и Србију.
Према речима доктора Дарка Тешмановића, специјалисте социјалне медицине у Здравственом центру Лозница, гојазност се не може посматрати као изолован проблем, јер она представља озбиљну медицинску дијагнозу која има велики утицај на здравље.
– На први поглед, гојазност може деловати као естетски проблем – вишак килограма једноставно не изгледа добро. Међутим, то је само почетак приче. Гојазност има много шире последице, јер она утиче на све аспекте функционисања организма. Када уносимо храну, уносимо три основна макронутријента – протеине, масти и шећере. Када је исхрана уравнотежена, организам функционише како треба. Међутим, неправилна исхрана може довести до повећања телесне масе, што није само естетски проблем, већ и озбиљан здравствени изазов. Вишак килограма изазива поремећај у равнотежи ових макронутријената, што нарушава функцију организма – рекао је Тешмановић.
Фото: ТВ Лотел
Он је објаснио да гојазност представља узрок многих здравствених тегоба са којима се људи суочавају као што је дијабетес, кардиоваскуларне болести, хипертензија, мождани удар и одређени облици карцинома. Како је навео, истраживања показују да гојазност може имати сличне механизме као и зависност од дувана, алкохола и психоактивних супстанци.
– Конзумација хране, нарочито оне богате шећерима и мастима, изазива лучење допамина и серотонина, хормона задовољства, што може довести до преједања из емоционалних разлога, а не због стварне физиолошке потребе. То није више само естетски проблем, јер може доћи до појаве високог притиска, зачепљења крвних судова, можданих и срчаних удара. Дакле, пореметиће се на неки начин хормонски статус у организму, тако да се код женске популације може јавити стерилитет, а код мушке због прекомерне телесне тежине поремећај скелетног система – казао је Тешмановић.
Према његовим речима, један од главних разлога за развој гојазности јесте и промена начина живота. Некада су људи имали три оброка дневно припремљена код куће, док се данас све више конзумира брза храна богата калоријима и сиромашна нутритивним вредностима. Такође, ужурбан начин живота доводи до мањка физичке активности, што додатно доприноси повећању телесне масе.
– Гојазност представља и одређену врсту културолошке појаве. До педесетих-шездесетих година прошлог века још увек се некако живело тако да се знао доручак, ручак и вечера. Особа је одлазила на посао, по повратку је у породичном окружењу имала та три оброка и то је било то. Негде од седамдесетих година креће трка за новцем, за бољим радним местом, већом зарадом и самим тим почиње све више да се једе ван куће. То су оброци у брзини, с ногу, и тад долази до процвата такозване брзе хране – рекао је доктор Тешмановић.
Статистике показују да је проценат гојазних особа у сталном порасту. У Сједињеним Америчким Државама од 1977. године сваке године расте број људи са прекомерном телесном тежином. Слично је и у Србији, где више од 55 процената становништва има вишак килограма, а око 35 одсто већ има здравствене компликације повезане са гојазношћу.
Аутор: Јелена Радовановић