ДЕЛО НА ТРАГУ ТРАДИЦИЈЕ ПРОШЛОСТИ
ЛОЗНИЦА (28. новембар 2024) – У Библиотеци Вуковог завичаја промовисан крими-роман Драгана Ђермановића Ђела
Аутор је представио своју нову књигу „Убиства без беле кошуље“. Дело је инспирисано истинитим догађајем, а представља и први крими-роман аутора.
Фото: ТВ Лотел
У Библиотеци Вуковог завичаја лозничкој читалачкај публици представљена је нова књига Драгана Ђермановића Ђела из Коцељеве под насловом „Убиства без беле кошуље“, његова четврта књига, која је инспирисана делимично истинитом причом и представља крими-роман.
– Ја сам намерно решио да направим крими-роман, јер тај жанр код нас није претерано заступљен, поготово у садашње време, и оно што постоји пуно је крви, убистава, пуно је неких прича које су мене разочарале, а крими-роман од Агате Кристи па до данашњих дана подразумева да се убица тражи негде у околини, само се те убице сналазе тако што померају доказе да би оптужили друге – истакао је Ђермановић.
Фото: ТВ Лотел
– Ја сам покушао овим крими-романом да наставим традицију прошлости и појавио сам се у роману као наратор који помаже полицији да се открије убица са почетка књиге, тако да је ово крими-роман у напетости, чита се „у даху“, а да ли ће полиција или ја или заједно открити тог убицу мора да се прочита до краја – рекао је књижевник и додао да је овај роман написао за кратко време.
– Нећете веровати, врло брзо сам књигу написао, а то је све продукт великог броја прочитаних књига и романа од малог узраста, јер ја сам учитељско дете, рођено у мирису књига, тако да сам после читања почео и да пишем, да се бавим новинарством, а онда сам се одважио да напишем роман од преко стотину страна. Мој први роман говори о ратном Вуковару и срећно се завршава, други о полубраћи која се нису познавала, а трећи је био „тужан и ружан“ – казао је Ђермановић.
Фото: ТВ Лотел
О његовом животу и раду на књижевној вечери која је одржана прошле седмице говорила је Лозничанка Татјана Мандић, иначе породична пријатељица, пореклом из Коцељеве, која је истакла његов рад у спорту, култури, али је указала и на његову хуманост, подсетивши да је као човек са ретком крвном групом добровољно дао своју крв више од 100 пута.
– Имам ретку крвну групу. Ја сам AБ негативна и велика ми је част да смо 1993. године у Тршићу основали „Косовски божур“. То је једна асоцијација која је помогла многим људима јер су у њој били увезани градови из Србије и Републике Српске. Памтим ружне слике из Зворника, Угљевика, Модриче, давао сам крв у Пилици, Бијељини, око шест пута и у Лозници, тако да ме неки Лозничани већ познају – рекао је Ђермановић и најавио да спрема нову причу, овога пута она ће бити смештена у љубавни роман.
Аутор: Светлана Илић