ДЕО „ВИСКОЗИНИХ“ РАДНИКА ПОНОВО НА ОКУПУ
ЛОЗНИЦА (28. април 2025) – Фабрика „Хемиремонт“ у склопу Хемијске индустрије „Вискоза“ запошљавала је око 1.000 радника, а окупљала 34 производна занимања уз додатне, пратеће службе. „Била је то јединствена фабрика у тадашњој Југославији, по својим карактеристикама ретка и у свету, јер је сваком наручиоцу посла могла да пружи комплетно извођење радова, без ангажовања подизвођача“, присетили су се учесници скупа, бивши радници те фабрике.
Фото: ТВ Лотел
Више од тридесет бивших радника фабрике „Хемиремонт“, која је пословала у склопу некадашње Хемијске индустрије „Вискоза“, окупили су се на иницијативу дипломираног машинског инжењера Маринка Николића у познатом лозничком ресторану како би уз дружење и разговор још једном оживели сећања и успомене на златно доба и славне дане те фабрике.
Њихов сусрет испред Вуковог дома културе у Лозници био је дирљив, испуњен снажним емоцијама – уз загрљаје преко осмеха до суза, истоветно као сваког пута раније када су се бивши „Вискозиновци“ окупљали.
„Хемиремонт“ је запошљавао око 1.000 радника, а окупљао је 34 производна занимања уз додатне, пратеће службе.
– Била је то јединствена фабрика у тадашњој Југославији, по својим карактеристикама ретка и у свету, јер је сваком наручиоцу посла могла да пружи комплетно извођење радова, без ангажовања подизвођача – присетили су се учесници скупа.
Осим тога, многи бивши радници економског и индустријског гиганта каква је била „Вискоза“ описали су рад у фабрици као најсадржајнији, највреднији и најважнији део биографије, рад који је био прожет великим изазовима, али је и пружао огромне могућности за лични и пословни напредак.
– Задовољство је било тамо радити. Такве фирме више нема, али нам остаје да се сећамо и да своја сећања преносимо не само између себе, већ и на младе како би им из личног искуства приближили како треба радити и организовати радну снагу и производна занимања у производњи. Евоцирањем тих сећања стварамо и нове идеје у даљем правцу развоја нашег града и подстичемо производно-технички развој наше средине – рекао је за за наш лист организатор скупа Маринко Николић.
Фото: ТВ Лотел
Познат као врхунски „Вискозин“ пословођа Воја Нинковић, данас деведесетчетворогодишњак, на сусрету са сарадницима са много емоција говорио је о прошлости.
Како је рекао, био је неуморан, радио је са много елана и воље и са задовољством поштовао квалитет и рокове.
Фото: ТВ Лотел
– Живео сам добро и не бих се никад пожалио. Радио сам како сам мислио да би требало и мислим да су моји директори, али и колеге, били задовољни на мене и мој рад. У „Вискозу“ сам дошао 1964. године и врло брзо напредовао до позиције пословође – истакао је Нинковић, који је радни век провео под паролом „када је човек вољан, ништа није тешко и немогуће“.
Вишедеценијски руководилац производње у „Центрофану“, фабрици из састава „Вискозе“, Ранко Танасковић похвално је, за наш лист, говорио о сарадњи са „Хемиремонтом“ као пружаоцем услуга у области текућег и инвестиционог одржавања, али и у изради процесне опреме.
Фото: ТВ Лотел
– То је била јака радна организација која је била способна да вам у оквиру „Вискозе“ пружи све потребне услуге, тако да нисмо имали потребе за услугама екстерних фирми. „Хемиремонт“ је запошљавао високо квалификоване мајсторе, одличне раднике и инжењере, дакле, добар и стручан кадар – поручио је Танасковић.
„Вискоза“ је почела са радом 1956. године и спадала је у десетак најзначајнијих привредних субјеката у земљи. Своју пропаст услед економске кризе доживела је 90-их година. Званично је са радом престала 2005. године, када је у потпуности прекинута производња, а више од 10.000 радника изгубило своје радно место.
Бивши радници „Вискозе“ окупљањем попут оног које је организовано протеклог петка за некадашње раднике „Хемиремонта“ труде се да очувају успомене на период рада у „Вискози“ и своја сећања пренесу на нове, младе генерације Лозничана.
Аутор: Даница Павловић Ђуровић