ДОЈЕЊЕ ВИШЕСТРУКО КОРИСНО И ЗА БЕБУ И ЗА МАЈКУ
ЛОЗНИЦА (10. октобар 2024) – У Лозници обележена Национална недеља промоције дојења
Национална недеља промоције дојења у нашој земљи обележава се сваке године 40. недеље у календару, симболично колико је и трајање трудноће. Др Дарко Тешмановић поручио да за развој бебе не постоји ништа боље од првобитног контакта са мајком и њеним телом током процеса дојења и да дојење није само процес исхране за бебу, него је и први сазнајни процес који може утицати на развој њених чула, интелигенције, касније говора и језика, а да подједнако корисно може бити и за мајку.
Фото: ТВ Лотел
Дојење је најздравији, најједноставнији и најекономичнији начин да се обезбеди задовољење потреба новорођенчета за правилном исхраном, а оснаживање мама да истрају у процесу лактације (лучења млека) није само ствар породице и здравствених радника, већ друштва у целини – поручили су здравствени радници Службе поливалентне патронаже Здравственог центра Лозница на стручном предавању које су о значају, предностима и користима дојења приредили за ученице трећег и четвртог разреда Средње школе „Свети Сава“ поводом Националне недеље промоције дојења.
Предавач, начелник Службе поливалентне патронаже, др Дарко Тешмановић рекао је том приликом да је препорука Светске здравствене организације да се бебе доје најмање до навршених шест месеци живота као најважнијем почетном периоду њиховог физичког и психичког развоја, а најдуже до навршене друге године живота детета.
Фото: ТВ Лотел
Ипак, он је истакао да је изузетно низак проценат мајки које доје, како на територији нашег града, тако и на светском нивоу.
– За развој бебе не постоји ништа боље од тог првобитног контакта са мајком и њеним телом током процеса дојења. Дојење није само процес исхране за бебу, него је и први сазнајни процес током којег беба пипа мамино лице, сазнаје и чује мамин глас, види нове облике, осећа и мирише маму, што у каснијем периоду утиче и на развој њених чула, интелигенције, говора и језика. Зато је битно да први контак бебе са спољним светом не буде стаклена флашица, већ да се емоционални сазнајни процес код бебе одвија кроз контакт са мајком – истакао је Тешмановић.
Према његовим речима, после шест месеци старости бебе додаје се прва немлечна дохрана, да би се до навршене друге године живота постепено смањио проценат материје и енергије који се уноси путем млека.
Он је указао на то да мајке од дојења одустају у првих шест месеци најчешће због утицаја средине и наметнутих схватања и савета да беба не напредује довољно и да млеко није довољно квалитетно. Нагласио је да не постоји неквалитетно мајчино млеко и да добијање на телесној маси није основна ствар коју новорођенче дојењем треба да постигне.
– Беба свој имунитет тек развија у првих шест месеци. Све што њу брани од спољне средине, од бактерија и вируса су антитела и леукоцити мајке које је она током живота створила и које уноси преко млека. Тога нема у млечној формули која је направљена само да задовољи енергетске потребе бебе и она се не прилагођава током дана и године дететовим потребама. Она је таква каква је направљена, чека на рафовима и у кутијама и не мења се. Са друге стране, мама није ни свесна да се њено млеко у складу са узрастом и потребама детета мења и прилагођава, да је то несвесни, природни процес – објаснио је Тешмановић.
Указао је на то да је дојење подједнако корисно и за маму, да лакше губи килограме добијене у трудноћи уколико доји с обзиром на то да је стварање млека енергетски захтеван процес.
Такође, дојење, како је навео, штити дојке и јајнике током живота од малигних обољења, управо због тога што пролазе кроз одређене природне и хормонске промене.
– Мајке које доје имаће мањи ризик за настанак анемије, за некаква крварења, а материца се после трудноће много брже враћа у првобитни облик уколико мајка доји – рекао је и додао да многе породиље пролазе и кроз постпорођајну депресију и нерасположења ако им се беба узима из руку, други брину о њој и не дозвољава се да се процесом дојења, који можда на почетку иде теже, успостави повезаност бебе са мајком.
Мотива за подршку дојењу не недостаје и подршку мамама да истрају у том процесу требало би да пружи друштво у целини, а значајну улогу у том процесу имају и патронажне сестре.
Виша патронажна сестра Мирјана Пајић рекла је да је потребно развијати позитивне ставове о дојењу, благонаклоно гледати на мајке које доје на јавним местима, не осуђивати их и похвалити сваку мајку која дојење истиче као доминантан начин исхране своје бебе.
Фото: ТВ Лотел
– Посебно треба водити рачуна да, уколико у окружењу имамо мајку која доји, пазимо како коментаришемо маму и бебу, и да ако нисмо сигурни у нешто не саветујемо погрешно, јер то може довести само до несигурности и сумњи у сам процес дојења – истакла је Пајићева.
Своја искуства у рада са породиљама и ситуацијама са којима се суочавају на терену пренела нам је патронажна сестра Ивана Васић.
Фото: ТВ Лотел
– Неке мајке изађу из породилишта спремне за подој свог детета и њима је потребно неколико наших савета када им уђемо у кућу или стан. Са друге стране, неким мајкама је потребна комплетна обука како да започну процес дојења. Имамо ситуације да мајке желе да доје своју децу и тада процес углавном тече једноставно, али постоје и оне које то одбијају и зато је важно да им ми пружимо подршку, дамо савет и укажемо на то због чега је њихово млеко квалитетније и здравије за бебу од млечне формуле – рекла је Васићева и нагласила да постоје и оне мајке који из здравствених разлога не могу да доје своје дете, а јако то желе и да је и њима подједнако потребно посветити пажњу и пружити подршку.
Национална недеља промоције дојења под слоганом „Будимо ближе – подршка током дојења за све“ у нашој земљи трајала је од 30. септембра до 7. октобра.
Обележава се сваке године 40. недеље у календару, симболично колико је и трајање трудноће, са циљем да се подстакне на размишљање и деловање у правцу једнакости, информисаности и доступности подршке коју свака мајка треба да добије од првог дана по рођењу бебе. Статистика показује да је у Србији проценат искључиво дојене деце до шест месеци старости у претходној години био око 20 одсто, а проценат дојених беба на територији нашег града у истом периоду био је свега 13 одсто.
Аутор: Даница Павловић Ђуровић