ЗАВРШЕН 91.ВУКОВ САБОР
ЛОЗНИЦА (19. септембар 2024) – Изговорена реч траје само један тренутак, а написана вечно
Програмом који је изведен у Вуковом дому културе завршен је 91. Вуков сабор. Током седам дана саборавања, из родног краја нашег великана, послате поруке о важности очувања језика и писма као културног идентитета народа.
Фото: Центар за културу „Вук Караџић” Лозница
Програм завршне свечаности 91. Вуковог сабора је због најаве лоших временских прилика, уместо на Саборишту у Тршићу изведен у Вуковом дому културе у Лозници.
Химном Вуку коју је певао хор Основне музичке школе „Вук Караџић“ у Лозници, под диригентским вођством Ивана Јовановића, и подизањем заставе Вуковог сабора, у Вуковом дому културе свечано је отворен завршни програм 91. Вуковог сабора – најстарије културне манифестације у Србији посвећене животу и делу језичког реформатора Вука Стефановића Караџића.
Заменик градоначелника Лознице Петар Гавриловић упутио је поздравну реч представницима државног руководства, Српске православне цркве, Вукове задужбине и поштоваоцима Вуковог дела, истичући да је тај дан велики дан за Тршић, нашу земљу, али и сав српски народ.
Фото: ТВ Лотел
„Саборовање је део традиције нашег народа и значи окупљање на једном месту, а ми у Лозници, у нашем лепом Подрињу, већ 91 годину позивамо на окупљање свеколиког српског рода око онога што је за један народ најважније, а то су језик и писмо. Велики жупан Рашке и родоначелник владарске династије Немањића, Стефан Немања, је говорио да се нација која нема своју књигу и своје писмо не може назвати нацијом и да изговорена реч траје само један тренутак, а написана вечно. Писана реч траје дуже од онога ко ју је написао. Ако напишете реч на камену, дрвету или папиру, наћи ћете је где сте је написали. Тешко је осећати се у мраку и тражити своју прошлост, ако је прошлост уписана остаје заувек. Отуда је писање разговор са вековима. Писмо језика је чудно семе, а то семе је најбоље зрно сваке нације. Клија на папиру и после хиљаду година, а цвета у реч и причу, у слику и мисао. Често се књигом и језиком може постићи оно што се не може постићи плугом и мачем. Људи који немају своје писце обично немају ни прошлост, а ни будућност. Ми постајемо народ када пишемо у своје књиге, свој језик и своје писмо. Уписани у књиге наших људи на овом свету, заувек остављамо траг да смо постојали, да смо били и да ћемо бити. И нико не може освојити књигу“, рекао је Гавриловић и подсетио да нам је вредно и данас све оно што нам је Стефан Немања завештао пре више од осам векова, јер је српски народ сачувао свој језик, културу, обичаје и идентитет.
„То се чини и свих ових година захваљујући мудрој и државотворној политици председника Републике Србије Александра Вучића и наше Владе. Србија је кренула сигурним корацима у бољу будућност и сви смо на истом задатку – да радимо и градимо бољу Србију за нашу децу и поколења која долазе. Цењени саборе, док су други књижевници пре и за време Вука преносили и ширили међу Србе идеје из Европе, дотле је Вук уносио у Европу знање о Србима због чега је био цењен од свих других српских књижевника“, казао је Гавриловић.
„Захваљујући Вуку Караџићу ми данас имамо најсавршеније писмо на свету, где један глас означава једно слово“, навео је Гавриловић и казао да је ово још једна карактеристика која тако одговара менталитету нашег народа.
„Ми смо мали народ, али поносан, достојанствен и толико различит од осталих на мапи света, као што је и наше писмо, ћирилица, јединствено и непоновљиво. Све док нас има и док смо заједно, сложни на истом задатку, Србија ће бити јака и одбраниће се од сваког зла. То је наш свети задатак, наша мисија и обавеза према нашој деци , а Вук нам је оставио поруку у аманет „Ђе је слога ту је и божији благослов“. Потребно је више него икада да будемо сложни и јединствени за нашу Србију, нашу отаџбину. Поштовани пријатељи, волите наш српски језик и нашу отаџбину јер то нам је наслеђе предака и наш аманет за потомке“, закључио је заменик градоначелника.
Овогодишњи беседник, министар културе Никола Селаковић, подсетио је да се завршна свечаност одвија у години у којој се навршава 160 година од Вукове смрти и 210 година од изласка првих Вукових дела која су постала темељ наше новије културе збирке народних песама назване „Мала простонародна славено-сербска пјеснарица“ и граматике коју је назвао „Писменица сербскога језика по говору простога народа написана“.
Фото: ТВ Лотел
Подсетио је да је ово година у којој се навршава и 200 година од изласка првог броја „Летописа Матице српске“, најдуговечнијег живог књижевног часописа у светским оквирима, 200 година од рођења Бранка Радичевића, 90 година од рођења Бранка Миљковића и 40 од одласка Бранка Ћопића.
Министар је на завршној свечаности Вуковог сабора у Лозници истакао да брига о српском језику и писму није флоскула, већ мера наше самосвести и самопоштовања, мера бриге нас данашњих о будућности и најавио низ корака у наредном периоду на заштити ћирилице.
Напоменуо је да су управо на дан када се празнује Дан српског јединства, слободе и националне заставе, пре три године Народна скупштина Републике Србије и Народна скупштина Републике Српске донеле у истоветном тексту Закон о јавној употреби српског језика о заштити и очувању ћириличког писма, те да он није само декларативне природе, већ смерница за наше кретање у будућности.
Фото: ТВ Лотел
Селаковић је најавио да ће Министарство културе, уз подршку председника и Владе Републике Србије, у наредним данима, поступајући у циљу афирмације српског језика и очувања Вукове српске ћирилице, предузети неколико корака и предложити Влади да почев од 1. јануара следеће године у свим јавним набавкама информатичке опреме свих директних и индиректних буџетских корисника, свих привредних субјеката са државним капиталом, као и јединица локалних самоуправа и органа чији су они оснивачи, императивно, а не факултативно, набављају искључиво двоазбучне тастатуре како би створили услове да ћирилица постане макар равноправна у техничкој употреби са латиничким писмом.
Селаковић је нагласио да је као други корак донета одлука да на великим конкурсима за откуп књижевних дела које спроводи Министарство за наредну годину за потребе јавних библиотека држава откупљује искључиво ћириличка издања наших издавача.
Он је напоменуо да држава нема ништа против да издавачи издају и на другом писму, али да би оно што ће држава да откупљује требало да буде штампано „прелепом Вуковом ћирилицом“.
Фото: ТВ Лотел
Министар је као трећи корак најавио да ће пре краја ове године Министарство изаћи са великим конкурсом за дизајн нових ћириличких фонтова и тиме заинтересовати младе дизајнере, примењене уметнике и уметнике да раде на изради фонтова, чијим би награђивањем Министарство дефакто спроводило њихов откуп и понудило свакоме ко жели да користи нове ћириличке фонтове да до њих дође без накнаде.
„Ово су само неки мали, али важни кораци које смо почели да предузимамо да бисмо сачували најважније тековине Вука Стефановића Караџића, а то су српски језик и ћирилица“, поручио је Селаковић.
Министар културе је у беседи указао и да је залагање за Вука данас залагање за одбрану вуковског принципа бриге и одбране српског језика и ћириличког писма.
„То је залагање за одлучну, озбиљну и непоколебиву културну политику, ону која је свесна да је српски језик мали јужнословенски језик, али језик чија је народна књижевност пре више од два века постала део светске књижевне баштине, чији је „Летопис Матице српске“ постао део светске културне баштине, језик који су три Бранка, у два века, довела до књижевноуметничких врхова којима меримо све остало написано на српском. Зато брига о српском језику и писму није флоскула, већ мера наше самосвести и самопоштовања, мера бриге нас данашњих о будућности, мера по којој ће се мерити колико смо достојни Вука, Летописа и три Бранка“, поручио је Селаковић.
Министар је нагласио да је Вук исказивао стално интересовање за све Србе, ма где живели, Срби сви и свуда, а истовремено, својим великим европским искорацима, дао снажан националан печат, изграђен етички кодекс, државотворни однос према српској историји изграђен на косовском завету.
Фото: ТВ Лотел
„Нека то буде и наш пут данас. Он није лак, али Вуковим речима упућеним Лукијану Мушицком након погрда и напада на Српски рјечник из 1818. године речено: „Не да се, али ће се дати!“ То је пут чврсте воље и снаге да се бори за своје ставове, идеје и језик свог народа“, додао је министар.
Селаковић је подсетио да се данашњи скуп одвија у години у којој се навршава 160 година од Вукове смрти и 210 година од изласка првих Вукових дела која су постала темељ наше новије културе – збирке народних песама назване „Мала простонародна славено-сербска пјеснарица“ и граматике коју је назвао „Писменица сербскога језика по говору простога народа написана“.
Уз то, додао је и да је ово година у којој се навршава и 200 година од изласка првог броја „Летописа Матице српске“ – најдуговечнијег живог књижевног часописа у светским оквирима.
У наставку свечаности изведен је музичко-сценски програм „Ода Бранку Радичевићу“, у режији Милорада Дамњановића поводом 200 година од рођења тог великог српског песника за који је избор стихова припремио проф. др Радован Кнежевић, а потом је у Тршићу одржано и традиционално саборско посело ,,Коло за Вука“.
Организатори 91. Вуковог сабора били су лознички Центар за културу „Вук Караџић“ и Град Лозница, а покровитељ манифестације Министарство културе Републике Србије.
Аутор: Зоран Живановић