ИКОНА МАДРИДСКОГ АТЛЕТИКА – ПОНОС ПОДРИЊА И СРБИЈЕ

ЛОЗНИЦА (31. јул 2025) – Славни фудбалер Милинко Пантић у Мадриду угостио пријатеље из Лознице и наше медијске групације

Најсветлија тачка у Пантићевој блиставој каријери била је освајање титуле најбољег стрелца Лиге шампиона у дресу „Атлетика“ и легендарној утакмици против „Барселоне“ када је постигао сва четири гола за свој тим и тиме исписао једну од најнезаборавнијих страница у историји шпанског фудбала. Његов допринос спорту и данас инспирише како старије, тако и млађе генерације, а он свима излази у сусрет, спреман да подели тренутак и добру реч, јер за њега, спорт никада није био само посао, већ његов ритам, његов позив и његов начин живота.

Фото: Редакција

Милинко Пантић, рођени Лозничанин и прослављени фудбалер, није био само играч великих утакмица – он је био играч великих момената, а његова способност да преузме одговорност кад је најтеже, да донесе превагу у кључним секундама, учинила га је омиљеним међу навијачима и поштованим, чак и међу ривалима.

Жива легенда „Атлетико Мадрида“ детињство је провео у Брасини, малом селу између Бање Ковиљаче и Малог Зворника, а са 17 година постаје капитен „Јединства“ из Малог Зворника, са којим остварује пласман у другу српску лигу, док у јесен 1985. године потписује уговор за „Партизан“.

Током прве сезоне у „Партизану“ ,ретко је добијао шансу, али је дао значајан допринос у борби за титулу победоносним голом на гостовању загребачком „Динаму“ у претпоследњем колу шампионата, а у стрелце се уписује и у мечу против сарајевског „Жељезничара“ у наредном, последњем колу.

Фото: Редакција

Следеће сезоне, такође шампионске, и даље углавном улази са клупе, али повећава голгетерски учинак, док у трећој сезони у клубу игра још мање, да би наредну 1988/89, провео у ЈНА.

По доласку из војске чешће је добијао прилику, иако је и даље најчешће улазио у игру као резерва, али је у тим моментима умео да реши важне утакмице и донесе голове у кључним тренуцима, због чега су га навијачи „Партизана“ изузетно поштовали и ценили. Та 1990. година биће му последња у „Партизану“, с обзиром да је на полусезони прослеђен на позајмицу у љубљанску „Олимпију“, након чега ће лета 1991. године отићи у грчки „Паниониос“ у који га је одвео бивши тренер „Партизана“ Момчило Вукотић.

Клуб прве сезоне испада из Прве лиге, али се већ следеће враћа у највиши ранг. За четири сезоне Пантић је одиграо 120 првенствених утакмица и постигао 51 гол.

На позив Радомира Антића, још једног бившег тренера из „Партизана“, Пантић у лето 1995. године прелази у „Атлетико Мадрид“ и одмах, у првој сезони, осваја дуплу круну – Прву лигу и Куп Шпаније.

Фото: Редакција

Одиграо је 41 меч у „Примери“ и постигао 10 голова, а у финалу Купа постигао је победоносни гол против Барселоне у продужецима за 1:0.

Наредне сезоне „Атлетико“ наступа у Лиги шампиона, где Пантић постаје најбољи стрелац такмичења са 5 постигнутих голова, а исте сезоне у првенству постиже сва 4 гола за „Атлетико“ у спектакуларном поразу од Барселоне 5:4.

У његову част, председник клуба Хесус Хил подигао је бисту са његовим ликом која данас краси нови стадион Метрополитано као симбол вечне захвалности клуба.

Поред тога, испред самог улаза на Метрополитано налази се плоча са његовим именом и презименом, чиме је Милинко Пантић уврштен међу живе легенде Атлетика – што представља изузетну реткост за једног страног фудбалера у Шпанији.

Након три сезоне у „Атлетику“, 1998. године одлази у француски „Авр“, где остаје једну сезону, након чега се враћа у „Паниониос“, где 2000. године завршава играчку каријеру.

Четири гола за вечност

Пантић је одиграо две утакмице за репрезентацију СР Југославије — 24. априла 1996. против Фарских Острва (3:1) у Београду и 14. децембра 1996. против Шпаније (0:2) у Валенсији.

У дресу „Партизана“ освојио је првенство Југославије (1985/86, 1986/87), Куп Југославије (1989) и Суперкуп Југославије (1989), а игром за ФК „Атлетико Мадрид“ Прву лигу Шпаније (1995/96), Куп Шпаније (1996) и Суперкуп Шпаније (1996).

Титулу најбољег стрелца Лиге шампиона освојио је у сезони 1996/97 у дресу „Атлетика“ и легендарној, првенственој утакмици против „Барселоне“, што је једна од најсветлијих тачака у његовој блиставој каријери.

Иако је „Атлетико Мадрид“ те вечери поражен резултатом 5:4, Милинко је постигао сва четири гола за свој тим, чиме је исписао једну од најнезаборавнијих страница у историји шпанског фудбала.

Такав учинак против једног од најмоћнијих европских клубова, и то на великој сцени као што је стадион „Ноу Камп“, био је показатељ његове класе, осећаја за игру и непоколебљивог инстинкта стрелца.

Његова луцидност, прецизност и мирноћа у завршници оставили су без даха и навијаче и противнике. Иако резултат није ишао у корист „Атлетика“, Милинко је тог дана постао симбол борбености, храбрости и достојанства једног великог клуба, не само због резултата, већ и због Милинкове мајсторије коју и данас препричавају навијачи.

Фото: Редакција

У Финалу Купа краља 1996. године, „Атлетико Мадрид“ – „Барселона“ (1:0) Пантић је постигао победоносни гол у продужецима, чиме је свом клубу донео трофеј.

То је била круна сезоне у којој је “Атлетико“ освојио дуплу круну, Лигу и Куп, а Милинко је био један од кључних људи тог историјског успеха.

У својој дебитантској сезони у Лиги шампиона, Пантић је постао најбољи стрелац такмичења са 5 голова, испред бројних светских звезда тог времена. Његова зрелост

и лидерска улога допринели су томе да „Атлетико“ буде озбиљан европски ривал.

Звезда на терену, херој у срцима

Тихи маестро из Србије заувек је ушао у фудбалску вечност, а то су препознали и светски медији.

Наслови попут: „Пантић разбио Барселону“ („Pantić destroza al Barça“), „Србин исписао историју на Камп Ноу“ („Un serbio hace historia en el Camp Nou“), или „Четири гола за легенду“ („Cuatro goles de leyenda“) красили су насловне стране спортске штампе широм Шпаније и Европе.

У музеју „Атлетика“ из Мадрида, на стадиону Метрополитано, Пантић је својим талентом, трудом и залагањем заузео посебно место, с обзиром на огроман допринос у освајању најзначајнијих трофеја у историји клуба.

Медијске куће РТВ Лотел и РТВ Подриње из Лознице, његовог родног краја, имале су прилику да се увере у то. Наш земљак, показао се као велики пријатељ и домаћин према нашој телевизијској екипи и својим пријатељима из младости, током наше посете у Мадриду. Уверили смо се да га изузетно поштују и препознају многи шпански навијачи, нарочито ватрене присталице Атлетика – поклањајући му велико поштовање у сваком јавном контакту, уз обавезно фотографисање и тражење аутограма.

Када су се рефлектори са фудбалских терена угасили, страст према спорту у Милинку Пантићу није нестала. Повремено га можемо видети на теренима где се преноси фудбалско знање, али и вредности које фудбал носи.

Када није на травнатој подлози, Милинко је на другом терену – у Шпанији – земљи у којој је стекао бесмртну славу. Падел, најбрже растући спорт данашњице, постао је његова нова страст.

На турнирима који окупљају бивше асове, пријатеље и озбиљне играче, у спортском духу који не бледи – Милинко и даље побеђује, често излазећи као шампион и на овом, новом терену.

А Мадриђани? Они га сваког јутра могу видети у џогингу – тихо, без помпе, у ритму који прати цео његов живот. Често га заустављају да се фотографишу са њим, посебно млади који, иако знају да је каријеру завршио пре више година, са поштовањем траже аутограм и кроз осмех му одају признање које траје.

У Шпанији, фудбалској велесили и нацији која дубоко цени своје спортске хероје, Пантић ужива велико поштовање.

Његов допринос спорту и данас инспирише како старије, тако и млађе генерације, а он свима излази у сусрет, спреман да подели тренутак и добру реч, јер за њега спорт никада није био само посао већ његов ритам, његов позив и његов начин живота.

Своје жеље Пантић је остваривао негујући праве породичне вредности, уз пуну подршку супруге и своје две кћерке, а породица Пантић недавно је постала богатија – Милинко је добио унуку, а уз то и нову титулу: деда Милинко Пантић, икона клуба Атлетико Мадрид!