КОМПАНИЈА ГАРАНТУЈЕ БЕЗБЕДНУ РЕАЛИЗАЦИЈУ ПРОЈЕКТА

ЛОЗНИЦА (25. јун 2024) – Ексклузивни интервју са извршним директором „Рио Тинтовог“ пројекта „Јадар“ у Србији Чадом Блуитом

Намера компаније је да објављеним студијама о процени утицаја на животну средину одбаци све неутемељене тврдње и непроверене информације и да се започне дијалог заснован на чињеницама, јер 100 одсто верује у безбедну реализацију пројекта и у потпуности је спремна на отвореност у приказу својих активности. Користи од пројекта „Јадар“ за Лозницу и Србију биле би вишеструке, а компанија жели да оствари добру, партнерску сарадњу са локалним добављачима, да подржи развој пољопривреде и предузетништва, малих и средњих предузећа и уопште позитивно утиче на развој локалне заједнице са циљем да развијају и граде поверење у будућности.

Фото: РСЕ

Извршни директор „Рио Тинтовог“ пројекта „Јадар“ у Србији Чад Блуит (Chad Blewitt) у разговору за ТВ „Лотел“ рекао је да су недавно самоиницијативно објављени нацрти Студије о процени утицаја на животну средину урађени озбиљно и свеобухватно, са намером да се у јавности подстакне отворен и транспарентан дијалог о пројекту заснован на чињеницама. Према његовој оцени, реч је о најкомплетније урађеним студијама на ту тему у Србији до сада, које показују да је безбедна реализација пројекта у потпуности могућа, за шта постоји низ гаранција, а наредне кораке везане за реализацију пројекта „Јадар“, како је истакао, требало би да начини Влада Србије.

– Ово је прекретница за компанију „Рио Тинто“, али и шанса за грађане Лознице и Србије. На припреми студија радило се више од шест и по година уз учешће српских и међународних стручњака – рекао је и додао да компанија у потпуности подржава налазе објављених студија чиме одбацују све неутемељене тврдње и непроверене информације и започињу дијалог заснован на чињеницама.

– Уз радне нацрте студија, објавили смо и пратећи материјал, информативне брошуре, у којима се једноставним језиком и на разумљив начин објашњавају налази студија. Не негирамо потенцијалне ризике који постоје у реализацији сваког великог пројекта овог типа. Ипак, у припрему и реализацију студија ми смо до сада уложили 600 милиона долара и сматрамо ове студије најозбиљнијим студијама које су урађене за један пројекат експлоатације литијума у целој Европи до овог тренутка – истакао је Блуит.

Фото: ТВ Лотел

Како је навео, да је пројекат могуће безбедно реализовати постоји низ гаранција компаније. Најпре, то су досадашња улагања од 600 милиона долара и намере да уложе додатни новац у износу од неколико милијарди долара, уз очекивани поврат инвестиције, односно профита. Наредна гаранција је тзв. „батеријски пасош“, који ступа на снагу 2027. године и на основу кога ће сваки део батерије, тј. свака сировина (литијум или борна киселина) морати да задовољи европске стандарде, а за сваки део батерије биће потребан доказ о пореклу, што, како је Блуит објаснио, значи да не би могли да извозе своје производе на тржиште Европске уније (ЕУ) уколико ти стандарди не буду задовољени.

– Следећи ниво осигурања је могућност надзора наших активности од стране локалне заједнице. На нашим јавним презентацијама пројекта и више од 135 састанака у Лозници и широм Србије, често смо имали прилику да чујемо став од присутних да не верују да ће компанија, Влада и медији обавестити јавност ако неко направи грешку. Наш одговор на то је да постоје бројне врсте надзора. На нашој интернет страници објављиваћемо тачне податке о нашим активностима, уз рад независних ревизора, али подржавамо и могућност независне контроле активности компаније од стране локалне заједнице, тако да ће чланови локалне заједнице имати могућност да провере све наше резултате и активности – казао је Блуит и нагласио да компанија не жели ништа да сакрије јер 100 одсто верују у безбедну реализацију пројекта и у потпуности су спремни на отвореност у приказу својих активности.

Суживот пољопривреде и рударства у Јадру, како је Блуит рекао, био би могућ. Пољопривредне активности би се несметано наставиле на површини с обзиром да би, уколико дође до реализације пројекта, то био модеран, подземни рудник са два окна и тунелима који се користе за приступ рудном телу.

– Није у питању рудник отвореног копа и велика рупа на површини где би утицај рада рудника био очигледан. У случају подземног рудника, не постоји загађење усева или воде. Ми бисмо желели да купујемо пољопривредне производе са фарми које се налазе у околини централног подручја пројекта и да те производе понудимо нашим запосленима у кантинама, чиме бисмо показали да је реализација пројекта у потпуности безбедна – истакао је.

Србија, према његовој оцени, има чврсто постављене законе и стандарде када су у питању прописане вредности емисије загађујућих материја у ваздух, воду или нивое буке, а компанија је посвећена томе да их у потпуности испуни, као и стандарде ЕУ.

– Уколико испунимо стандарде ЕУ и Србије, ми у ствари задовољавамо највише светске стандарде – рекао је Блуит.

У потпуности је одбацио и нетачним оценио тврдње које су се појавиле на протестима с краја 2021. и почетком 2022. године да ће компанија насилно раселити 20.000 људи из Јадра, укључујући особе са инвалидитетом и старије особе.

– Са централног подручја пројекта које покрива 220 хектара од 158 стално насељених, 156 људи је до сада добровољно напустило то подручје. Неке од њих смо укључили у наш Програм за обнову средстава за живот и пратимо њихове активности, јер желимо да знамо да ли је њихов данашњи живот и животни стандард, ако не бољи, онда бар онакав какав је био пре пресељења. Откупили смо 51 кућу и на централном подручју пројекта налази се још једна у којој живе два члана домаћинства који желе да нам је продају, али ми нисмо у прилици да одговоримо на њихову жељу без дозвола и да им понудимо откуп. Уколико дође до реализације пројекта, ми ћемо то учинити – казао је Блуит.

Још једна од дезинформација и неутемељених тврдњи била је да ће вода бити загађена сумпорном киселином.

– Уопште није предвиђено испуштање сумпорне киселине – јасно је поручио и позвао све оне који су износили неосноване тврдње да се укључе у дијалог заснован на чињеницама и понове их.

– Чини се да они данас не понављају тврдње које су раније износили, вероватно плашећи се правних последица и своје репутације суочени са чињеницама и налазима објављених студија – закључио је Блуит.

На питање шта се дешава са урушеним објектима који су у власништву компаније и због чега и поред њихове намере ти објекти нису порушени и уклоњени, јер су небезбедни и руже читав предео, Блуит је одговорио:

– Покушали смо прошле године. Противници пројекта су у априлу 2022. године писали Влади Србије и Граду Лозници и тражили да почнемо са активностима рушења. Ми смо извели на терен своје извођаче радова, имали смо све дозволе, али су нас блокирали у нашим намерама и направили представу за медије. Прво су нас питали да обавимо активности рушења, да би нас онда зауставили. Могу да претпоставим да је у питању политика, а не брига за безбедност и здравље људи, нити воља локалне заједнице.

Додао је да ће, уколико дође до реализације пројекта, један од првих разговора бити разговор са локалним властима и представницима локалне заједнице о реализацији активности рушења објеката.

Србија (Јадар) је једино место на свету где је пронађен јадарит и под тим називом регистрован као нов минерал, који, према речима Блуита, може да подржи неколико различитих индустрија у Србији и буде вишеструко користан за Лозницу.

– Лежиште јадарита је светски значајно лежиште које би постало део ланца вредности електричних возила. Јадарит има најдужи животни век, литијум најбољег квалитета, животни век рудника од 39 година, прилике за запослење за неколико генерација, а пројекат „Јадар“ би донео високоплаћене послове за високостручни кадар, развој малих, средњих и великих предузећа за више генерација и зараду од рудне ренте. Укупно 40 процената рудне ренте остварене реализацијом пројекта „Јадар“ ишло би Лозници, а не смемо заборавити ни мултипликативне ефекте који би се односили на образовање, обуке, запослење у руднику, постројењу за прераду руде и повезане индустрије, Постоји могућност изградње целог екосистема који би се развио захваљујући овом лежишту од светског значаја. У фази изградње, која би трајала четири године, рудник би запослио око 3.500 грађевинских радника. Након основне, почетне велике инвестиције, економија почиње да цвета, па тако након фазе изградње долази фаза рада рудника, која подразумева нова улагања, око 1300 стално запослених са минималном платом од 1000 евра и нове економске користи за Лозницу – прецизирао је Блуит.

Подсетио је да компанија планира да, уколико дође до реализације пројекта, оснује Развојни фонд пројекта „Јадар“ у који би се годишње улагало 5 милиона евра у различите сврхе и за различите пројекте.

Фото: РСЕ

– То значи да би наш утицај на локалну заједницу био у потпуности позитиван – рекао је Блуит и навео да компанија жели да оствари добру, партнерску сарадњу са локалним добављачима и подржи развој предузетника, малих и средњих предузећа, туризма, пољопривреде и других делатности.

С озбиром на то да се свет креће ка електрификацији и тзв. зеленој транзицији и да ЕУ тежи укидању мотора са унутрашњим сагоревањем до 2035. године, Блуит је истакао да то значи да батеријски пасош, електрична возила и обновљива енергија складиштена у батеријама додатно добијају на значају и да литијум постаје нова нафта. Самим тим, у повећаној потражњи за литијумом, према његовим речима, лежи и геополитичка снага Србије.

– Оно што Лозница има, што је богомдано, јесте лежиште литијума највише светске класе и са најдужим животним веком у целој Европи. Ипак, становници Лознице и грађани Србије су ти који треба да одлуче да ово лежиште светске класе развијају у складу са стандардима у заштити животне средине и друштвене заједнице 21. века – поручио је.

Када је реч о отпаду, компанија „Рио Тинто“ је 2019. године свесно донела одлуку да превазиђе стандарде ЕУ и одлучила се за производњу сувог, сабијеног отпада, а поред тога разматрају се и решења за пренамену отпада и потенцијална решења за производе са додатом вредношћу, што ЕУ назива циркуларном економијом.

– Колико год је то технички и економски изводљиво, улажемо све напоре да елиминишемо отпад у потпуности – истакао је и најавио да је компанија спремна да у наредном периоду организује јавне презентације по угледу на раније одржаване у Лозници и околини и подржи учешће града Лознице и свих заинтересованих страна у наставку дијалога заснованог на чињеницама.

Блуит се компанији „Рио Тинто“, која постоји више од сто педесет година, придружио 2000. године, а пре тога радио је на пројектима на шест континената широм света.

Како је истакао, рударске компаније воли да пореди са авио-компанијама, које морају да решавају проблеме и ризике са којима се суочавају у раду, јер ако то не ураде, ако игноришу проблеме, престаће да постоје.

– Рударске компаније су дугорочни партнери локалне заједнице, а то би био случај и са пројектом „Јадар“ и као добар сусед имају потребу да се одуже заједници – нагласио је Блуит и указао на разне програме сарадње укључујући и програм донација.

Развој рударства и рударских активности, према његовим речима, подразумева стални напредак и данас рударство није оно што је било пре 80 година.

– Рударске компаније су одговорни чувари земљишта и добри суседи, а стандарди који би се примењивали на пројекту „Јадар“ су највиши могући стандарди у заштити животне средине и друштвене заједнице – рекао је и још једном позвао грађане да не верују свему што чују и прочитају, већ да посете Инфо-центар компаније у Лозници и сами се увере.

– Желимо да развијамо и градимо поверење у будућности. Намеравамо да купујемо производе и усеве локалних пољопривредника, производе од домаћих добављача, запошљавамо људе из локалне заједнице као што радимо већ 20 година. Не постоје велики пројекти без ограничених утицаја на животну средину, али позитивне стране тих улагања далеко надмашују негативне. Доказ наше посвећености пројекту је чињеница да ће сви наши запослени, радници, извођачи радова и руководство компаније бити у Лозници, удисати овај ваздух и пити ову воду. И то је још један доказ да је реализација пројекта „Јадар“ у потпуности безбедна – закључио је.

Даница Павловић Ђуровић