ЛИТИЈУМ ЈЕ НЕЗАМЕНЉИВ ЗА Е-МОБИЛНОСТ

ЛОЗНИЦА (21. новембар 2024) – Електрична мобилност: будућност или тренутак који већ живимо?

„Не постоји други начин нити било шта друго што покреће е-мобилност тако ефикасно као литијум-јонска батерија“, поручио је консултант за е-мобилност Филип Митровић и додао да сировина не значи ништа уколико се не искористи, односно уколико се не експлоатише, како би био заокружен цео ланац вредности. Повећање броја електричних возила омогућило је, према његовим речима, да цена батерија за складиштење енергије постане приступачнија, а оценио је и да је батеријски систем идеалан и најпоузданији начин чувања енергије.

Фото: ТВ Лотел

Иако су електрични аутомобили, односно електрична превозна средства, у фокусу електричне мобилности (е-мобилност) она обухвата целокупан екосистем и далеко шири контекст.

Како је рекао консултант за е-мобилност Филип Митровић, е-мобилност подразумева како обавезну, тако и пожељну инфраструктуру која омогућава допуну електричних аутомобила, затим струју, водећи рачуна о томе из којих извора долази, а целокупна прича о е-мобилности бива заокружена када се реализује и процес складиштења прикупљене енергије из обновљивих извора.

– Као неко ко готово деценију прати ову област и коме је ова тема блиска, заиста јесте чудно што прича о електричним аутомобилима, инфраструктури и обновљивим изворима енергије тек сада долази на ред. О томе се говори скоро две деценије, међутим, оно што је био недостатак јесте како сачувати енергију, а разлог немогућности њеног складиштења била је висока цена батеријских система који би ту енергију чували – истакао је Митровић и додао да је идеално да се енергија чува кроз батеријски систем, што је тренутно и најпоузданији начин чувања енергије.

Навео је да је између осталог и повећање броја електричних возила омогућило да цена батерија постане приступачнија и да се, осим о складиштењу енергије, сада већ размишља и о балансирању система.

– Сада имамо многе обновљиве изворе енергије у чему предњачи соларна (сунчева) енергија, затим ветроенергија, енергија воде итд., али најзначаније је што је складиштење енергије могуће преко батерија – поручио је.

Фото: ТВ Лотел

Литијум је за производњу батерија и уопште за е-мобилност, према Митровићевим речима, тренутно незаменљив, а Србија је земља која је богата значајним количинама те стратешки важне минералне сировине.

– Не постоји замена за литијум, иако ћете наићи на многе наслове у медијима да је пронађено нешто што ће да уклони литијум или што ће га у потпуности заменити. Заправо, реч је о нечему што ће само делимично да помогне док литијума не буде довољно и док литијумских батерија не буде довољно. Сваки електрични аутомобил који видите има литијум-јонску батерију и не постоји други начин нити било шта друго што покреће е-мобилност тако ефикасно као литијум-јонска батерија – нагласио је Митровић.

На питање колико би у том смислу за Србију била значајна могућа реализација пројекта „Јадар“ којим је предвиђена производња литијумских батерија, а потенцијално и производња електричних аутомобила уколико цео ланац вредности буде заокружен у нашој земљи, Митровић је одговорио: – Кључна реч је управо ланац вредности, јер сировина нам не значи ништа ако се не искористи, односно уколико се не експлоатише. Литијум је одавно окарактерисан као минерал који као хемијски елемент има незаменљиву енергетску густину и самим тим је незаменљив за имплементацију у батерије које су потребне за електричне аутомобиле. Изузетно је важан и начин на који се добијају сви елементи укључујући и литијум, да се испрати комплетан животни циклус, процес од сировине, до начина експлоатације за батерије, преко периода коришћења и на крају до рециклаже.

Праћење развоја и пута критичних сировина од експлоатације до рециклаже забележено је у батеријском пасошу.

– Батеријски пасош садржи мноштво података од тога како је сировина која је уграђена у батеријски систем експлоатисана, како ће се и колико користити, на који начин се може рециклирати, а садржи и податке о томе на који начин се водило рачуна о радној снази која је учествовала у свим тим процесима, а поготово у процесу експлоатације. То значи да се кроз батеријски пасош може јасно видети колико се водило рачуна о економским, али пре свега о еколошким аспектима, јер је заштита животне средине апсолутни императив – рекао је Митровић.

Прелазак на алтернативна погонска горива у свету и у Европи, како је Митровић навео, праћена су разним дезинформацијама, а изнео је и свеобухватну оцену глобалних збивања по питању е-мобилности.

– Углавном се у јавности пласирају негативне приче о развоју електричне мобилности, али бројке говоре сасвим супротно. Тачно је да у одређеним европским земљама, али не у целој Европи, постоји стагнација када је реч о електричним возилима. Људи чекају да виде шта ће се десити тамо где је електрична мобилност доживела највећу експанзију, а то је Кина. Процењује се да ће ове године бити 16,8 милиона произведених електричних возила, а највећи број њих биће регистрован у Кини, која планира да четвртину возног парка замени новим електричним аутомобилима. У Европи је ситуација боља него прошле године и очекује се већи број продатих возила него лани. Морамо бити свесни да европска аутомобилска индустрија јесте у стагнацији, али то је из разлога што нису сигурни на који начин да постигну добре резултате, што је у економији познато као „Озборнов ефекат“ – знате да ће изаћи нови производ који је бољи повољнији и чекате тај период. Управо период чекања је то што се дешава у Европи, али исто тако то је период који је био планиран већ 2017. и 2018. године – објаснио је Митровић.

Нормализација се, како је истакао, очекује од идуће године, а највише ће јој, рекао је, допринети најразвијенији, односно Кина.

– Кинески произвођачи полако планирају напад на остале делове света и та експанзија се успешно одвија, међутим имамо и у ситуацију која све то стопира, а то су таксе које и Америка и Европа покушавају да уведу за кинеске аутомобиле. Европска комисија је оформила тело које води рачуна о томе шта се дешава у Кини и главна оптужба је да кинески произвођачи добијају субвенције од државе и да те субвенције користе да снизе цену аутомобила како би их понудили европском тржишту. Кина је покушала да се одбрани од тога тако што су понудили да неће увозити аутомобиле који су јефтинији од 30.000 евра, тачније обавеза је на 32.700 долара. Међутим, у овом тренутку, Европска комисија ни то не жели, већ жели да уведе плаћање додатних царинских стопа за све произвођаче где они мисле да су добили превише субвенција од државе. Те додатне таксе крећу се од око 10 до скоро 40 одсто, што ће значајно да повећа цену – прецизирао је Митровић.

На питање каква је ситуација у региону Митровић је рекао да је компанија BYD, један од највећих кинеских произвођача који претендује да постане глобални лидер у производњи аутомобила, почела градњу велике фабрике у Сегедину и да ће, самим тим, када кинески произвођачи почну да производе возила у Европи, царине престати да важе.

Митровић је изнео и виђење да ће број електричних возила свих категорија, којих тренутно има укупно 3.600 на улицама Србије, да се повећа онда када буде постојала могућност увоза половних електричних возила, а чему би у великој мери помогао и увоз половних возила из Америке који је дозвољен од 1. октобра ове године.

– Ради се на усклађивању стандарда како би се довели на ниво да та возила задовољавају европске стандарде. Тако би се европска возила продата у Америци увозила као половна, а ту се електрични аутомобили апсолутно уклапају, највише због норми издувних гасова којих код електричних аутомобила практично и нема – указао је Митровић.

У односу на прошлу годину, у текућој је приметан пад броја електричних возила у Србији.

– Прошле године је било регистровано нешто више од 300 нових електричних аутомобила, међутим, важно је да пратимо број укупно регистрованих електричних аутомобила, што је у овом моменту око 3.600. План је био да их до краја године буде око 4.000. Чекамо да се број електричних возила повећа, да буду тестирана од стране посебних компанија, након чега ће се увидети њихова предност, а самим тим сигурно је и да ће све више људи желети да их вози – закључио је Митровић.

Аутор: Даница Павловић Ђуровић