МИХАИЛО ВАСИЛИЋ – ЂАК ГЕНЕРАЦИЈЕ СРЕДЊЕ ЕКОНОМСКЕ ШКОЛЕ

ЛОЗНИЦА (5. ЈУЛ 2023) – Млади Лозничанин Михаило Василић карате тренира од првог разреда основне школе. Карате му је помогао да брже учи, боље се сконцентрише и има позитивну трему која га подстиче.

Да школске обавезе могу бити усклађене са спортом сведочи нам млади суграђанин Михаило Василић, који од малих ногу на спортском терену постиже изузетне резултате, те је у основној, а недавно и у средњој школи изабран за ђака генерације.

Фото: Приватна колекција

Школска година је завршена, а најбољи ученик Средње економске школе за генерацију која је изашла из школских клупа је ученик смера економски техничар, Михаило Василић, који не крије срећу због признања заслуженог својим радом и трудом.

Карате је почео да тренира у првом разреду основне школе у Карате клубу (КК) „Лозница“, код професора Момчила Петровића. На почетку је тренирао дисциплине кате и борбе, али се затим определио за борбе. Наш саговорник нам је открио да поред спорта воли математику и историју.

‒ У петом разреду основне школе освојио сам прво место на Окружном такмичењу из математике, али љубав према каратеу је превладала. Од шестог разреда сам ишао на такмичења у каратеу која организује Савез за школски спорт и Министарство просвете ‒ подсетио се првих спортских корака Михаило.

Док је похађао Основну школу „Вук Караџић“ три пута је био државни првак, а три пута је био државни првак и као ученик Средње економске школе, такође. У периоду основне школе учествовао је Школској олимпијади у Врању, где је освојио златну медаљу.

‒ Упоредо са тим успевао сам да имам 5,00 просек. То ми је омогућило да будем изабран за ђака генерације у основној школи, а касније и у средњој школи ‒ објаснио је Михаило.

Као највећи успех у тиму репрезентације Србије Михаило издваја треће место на Европском првенству у Будимпешти пре три године, након чега је постао члан КК „Борац“ из Чачка, који води председник Карате федерације Србије Славољуб Пипер.

Фото: Приватна колекција

‒ Карате волим јер је индивидуални спорт и све зависи од мене. На татамију смо противник и ја, поред нас четири судије у угловима и један између нас. То је велики изазов који не може свако. За три минута борбе противник и ја морамо дати све од себе. На сваки мој потез следи реакција противника коју морам да предвидим. То је веома тешко и тражи како физичку, тако и психичку предност. Зато тренирам два пута дневно, а пред такмичење и три пута ‒ упутио нас је Михаило.

Не крије да пред такмичења има трему, али да је то позитивна трема. Много му значи подршка тренера Новице, који га мотивише, чак и у тренуцима када је оштећен судијским одлукама, као што се десило на последњем Европском првенству. Схвата да је сваки пораз припрема за следећи успех.

‒ Трудио сам се да одличан успех одржим и током средње школе. Није ми било много тешко, а имао сам и подршку професора ‒ казао је Михаило и издвојио подршку професора Ђорђа Вукмировића и Душана Марића, као и разредног старешине Станије Јевтић.

‒ Увек би ми сви професори честитали после освојене медаље на такмичењу. Они су разумели моју љубав према спорту и помогли ми да постигнем градиво које сам пропустио због припрема и такмичења. Дешавало ми се да градиво пређем за три недеље у школи, научим за викенд и добијем петицу, а карате ми је помогао да брже учим, боље се сконцентришем и имам позитивну трему која ме гура напред. Много сам психички очврснуо ‒ рекао је Михаило.

Из средње школе наш саговорник ће понети и пријатељства. Пошто се и другари баве спортом, како је Михаило рекао, ту су да увек подрже једни друге и да буду заједно и у победи и у поразу. У слободно време излазе, друже се, време проводе на базену или тренирају.

‒ Стекао сам много пријатеља и ван Србије. Посетио сам Париз, Атину, Алборг, Рим, Будимпешту, путовао у Турску и Чиле ‒ поделио је са читаоцима „Лозничког недељника“ Михаило.

Фото: Приватна колекција

Када размишља о будућности, млади Лозничанин живот планира у свом граду, али и да озбиљније тренира након средње школе. Иако је окупиран школским и спортским обавезама, Михаило помаже брату који се бави техничким прегледима за возила и вођењем теретане, а школовање ће наставити на Саобраћајном факултету, друмски смер.

Аутор: Кристина Милановић