ПОСЛЕ „ВИСКОЗЕ“ ПРОЈЕКАТ „ЈАДАР“ ПРЕДСТАВЉА ПРЕПОРОД ЗА ЛОЗНИЦУ

ЛОЗНИЦА (13. август 2024) – Велики познавалац хемијских постројења и економије Премил Савичић о пројекту „Јадар“

Савичић је оценио да када је реч о „Рио Тинту“ ту неће бити никаквог контакта са сумпорном киселином. Све ће бити затвореног типа, у резервоарима, после реакција сумпорне киселине одваја се јаловина, а сумпорна киселина неће се просипати као што се полемише, него ће ићи у погон производње натријум-сулфата.

Фото: ТВ Лотел

Велики познавалац хемијских постројења, као и економије, Премил Савичић рекао је да пројекат „Јадар“ после некадашњег гиганта „Вискозе“ представља огромну развојну шансу како за Србију, тако и за Лозницу, али и све околне општине у овом крају.

Савичић је истакао да због разних дезинформација влада огроман страх у народу, те да му је циљ да као неко ко има вишегодишње искуство у тој области суграђанима пренесе поруку да ништа није онако ружно како се представља. Према његовим речима, погон у ком је радио био је један од најзагађенијих у некадашњој „Вискози“, а како је навео, у њему су се користиле и сумпорна и хлороводонична киселина у зависности од процеса производње.

– Моје прво запослење било је посао хемичара у предионици цел-влакна. Многи Лозничани знају да је то био један од најзагађенијих погона у „Вискози“. Примера ради, коришћен је CS2 (угљен-дисулфид), један од најотровнијих гасова који су били у „Вискози“ и који се не може поредити са хемијским једињењима којa су потребне за издвајање литијума. Око 45 одсто угљен-дисуфида је извлаченo помоћу вентилатора у један погон који се звао рекуперација, где се тај гас претварао помоћу активног угља поново у течно стање и враћао у процес производње. Било је ту разних испаравања, један део је извлачен вентилацијом, а остатак се разливао у погону. Иако је до одређене мере у то време било штетно радити у таквим условима, све моје колеге које су почеле да раде у „Вискози“ ту су и провеле радни век и управо одатле отишле у пензију – рекао је Савичић.

Како је навео, када је у питању реализација пројеката „Јадар“, потребно је само да „Рио Тинто“ испоштује све оно што је објавио у нацрту све три студије са којима се упознао до детаља.

– Када је реч о индустријским гасовима, постојаће филтери који би их пречишћавали пре испустања у атмосферу, а отпадне воде могу да се пречисте до тог нивоа да неће бити загађења Јадра. Када је реч о „Рио Тинту“, ту неће бити никаквог контакта са сумпорном киселином, која ће се експлоатисати до 90 степени. Све ће бити затвореног типа, у резервоарима. После реакција сумпорне киселине одваја се јаловина, а сумпорна киселина неће се просипати као што се полемише, него ће ићи у погон производње натријум-сулфата. Годишње ће се производити негде око 240.000 тона натријум-сулфата и 140.000 тона борне киселине. То значи фактички истоветан процес као што је био у „Вискози“ и који поредим са предлогом из објављене студије „Рио Тинта“. Према томе, не треба уопште да постоји бојазан када је реч о сумпорној киселини – казао је Савичић.

Такође, Савичић је подсетио Лозничане да што се тиче енергетике, у „Вискози“ је на почетку све било на угаљ (док нису уграђени филтери 80-их година прошлог века), услед чега је много чађи излазило из димњака. У погледу хемијских једињења „Вискоза“ се не може поредити са „Рио Тинтом“ јер у њиховом постројењу није предвиђен ни хлор, ни угљен-дисулфид, ни лужина, ни фурфурол, а ни отровни лакови.
Како је навео, ниједан власник фирме неће дозволити да просипа сумпорну киселину, јер зашто би то чинио када може имати финансијску корист ако производи натријум-сулфат, што ће и чинити „Рио Тинто“. Према томе, оценио је да нема потребе да се људи плаше сумпорне киселине и загађења.

Говорећи о развојној шанси града који би потенцијални рудник донео Лозници, и у том погледу направио је поређење са некадашњом „Вискозом“ и истакао да све што је некада у Лозници урађено било је захваљујући „Вискози“. Почевши од многих зграда, обданишта, болнице, путева, као и да су многи људи школовали своју децу управо радећи у „Вискози“. Исто тако, оценио је Савичић, и пројекат „Јадар“ вратио би многе у свој родни крај, донео огроман економски просперитет и утицао непроцењиво на развој града.

Фото: ТВ Лотел

– Ово ће бити шанса да се многи који су после застоја „Вискозе“ отишли из Лознице поново врате у свој родни крај. Што се тиче загађености, нагласио бих још једном да се „Вискоза“ и „Рио Тинто“ не могу поредити. Код „Рио Тинта“ имамо сумпор-диоксид и отпадне воде, а у „Вискози“ је био и угљен-дисулфида, лужине и прашине из енергетике, отпадних вода, водоник-сулфата, као и разне паре – истакао је поново Савичић.

На питање да ли је постојала бојазан онда када се градила „Вискоза“ као данас по питању експлоатације литијума Савичић је рекао да није на овај начин, јер тада није било толико информација али и дезинформација као данас, свако је радио и био одговоран за свој посао.

– У току рада „Вискозе“ много тога се урадило и у заштити животне средине. Пример је и изградња филтера, вентилација многих погона, унапређење процеса рада везаних за безбедност и здравље људи – казао је.

– Реализација пројекта „Јадар“ за производњу литијума и осталих потребних капацитета у ланцу вредности, из мог угла представља огромну развоју шансу, а без сумње, на основу свог вишегодишњег искуства тврдим да је после „Вискозе“ у питању један озбиљан пројекат који ће донети препород како за Лозницу, тако и за целу Републику Србију – закључио је Савичић.

Ј. Р.