ПОСЛЕ ИЗГУБЉЕНОГ ЈЕЗИКА НЕМА НИ НАРОДА
ЛОЗНИЦА (21. СЕПЕМБАР 2023) – Градоначелник Лознице Видоје Петровић у поздравној речи гостима Сабора указао на неопходност очувања језика, културе, традиције генерацијама уназад упркос недаћама које су погађале наш простор. Беседу одржао Његова светост патријарх српски Порфирије, који је говорио о чврстој вези Вука Караџића и Доситеја Обрадовића са Српском православном црквом и њеном улогом у развоју просветитељства.
Најстарија културна манифестација у нашој земљи, која је посвећена реформатору српског језика, записивачу творевина усмене књижевности, писцу и критичару, Вуку Стефановићу Караџићу, Вуков сабор, одржана је у Тршићу јубиларни 90. пут по реду.
Фото: ТВ Лотел
Свечаност која је одржана у недељу је као и увек започета „Химном Вуку“ Стевана Стојановића Мокрањца, коју је овог пута извео хор Основне музичке школе „Вук Караџић“ из Лознице под диригентским вођством Ивана Јовановића, а притом је на јарбол подигнута застава Вуковог сабора.
Градоначелник Лознице Видоје Петровић упутио је поздравну реч представницима државног руководства, Српске православне цркве, Вукове задужбине и поштоваоцима Вуковог дела истичући да је тај дан велики дан за Тршић, нашу земљу, али и сав српски народ.
Фото: ТВ Лотел
‒ Када једна манифестација траје 90 година и сваке године окупља све генерације кроз своје програме, то значи да је разлог њеног постојања нешто без чега један народ не би имао свој идентитет. И заиста, сваког септембра, ево већ 90 година, овде у Тршићу српски народ се окупља да слави, чува и негује своје писмо, свој језик ‒ рекао је градоначелник Лознице.
Петровић је указао на повезивање традиције, културе, уметности, науке и просвете са дигиталним тековинама савременог доба и да је прожимањем савремених токова и понирањем у суштину вуковског језика добијено „освежавање наших умова, чула и маште за добро наше будуће историје“, парафразирао је први човек Лознице академика Владету Јеротића и Питера Селерса.
‒ Никада није било лако бити Србин. Буре и олује које су дувале на овим нашим просторима и доводиле различите светске силе доносиле су ратове, крвопролића, губили смо много становништва, али слоборадски дух, српски језик и припадност Српској православној цркви смо брижљиво чували, неговали и преносили са колена на колено ‒ истакао је Петровић.
Фото: ТВ Лотел
Први човек Лознице је подсетио и на речи великог жупана Стефана Немање којима је оставио у аманет потомцима бригу о језику, јер губљењем језика нестаје и народ који се њиме користи, на којем пише и ствара дела.
‒ Српски народ сачувао је свој језик, своје песме, своју културу и обичаје. Српски народ сачувао је свој идентитет и вековна огњишта ‒ истакао је Петровић и додао да се то настоји чинити и даље кроз мудру и државнотворну политику председника Србије Александра Вучића и Владе наше земље.
‒ Сви смо ми на истом задатку ‒ да радимо и градимо бољу Србију за нашу децу и покољења која долазе. У том раду за економски и сваки други напредак наше земље ми се брижљиво односимо према својој историји и традицији, али и према свим припадницима српског народа ма где они тренутно живели и шаљемо им јасну поруку ‒ Србија је била и остала ваша кућа и овде ћемо вас увек дочекати отвореног срца и раширених руку ‒ казао је градоначелник Лознице.
Петровић је своје обраћање окупљеним званицама завршио подсећајући да је академик Луис Хавет међу највећа светска савршенства уврстио и српску азбуку, јер је једино писмо на свету у којем сваки глас има своје слово, и цитирајући Душка Радовића, који је позвао на континуирану љубав и бригу према српском језику, јер српски језик нема никога другог осим нас самих.
Фото: ТВ Лотел
Саборску беседу је одржао Његова светост патријарх српски Порфирије, који је указао на важност и проблематику места где почивају посмртни остаци двојице савременика и сабораца у истој просветитељској мисији ‒ Вука Стефановића Караџића и Доситеја Обрадовића.
Вук Караџић и Доситеј Обрадовић сахрањени су у порти Саборне цркве у Београду, а истраживачи који су се бавили ликом и делом ових великана српског народа истицали су њихов турбулентан однос према Цркви, те је патријарх кроз беседу објаснио поједине епизоде из живота Доситеја Обрадовића, који је у монашком чину остао до краја живота.
Одбацивање мантије Доситеја Обрадовића са одласком на студије у Хале, како патријарх истиче, није чин секуларизације његовог живота и одбацивања мантије из српског културног и просветног јавног простора. Разлог томе је анимозитет према Јеврејима у новој средини, на које су српски православни клирици личили са дугим брадама, косом и хаљинама. На тај начин се и поступак Доситеја Обрадовића може рационално и неидеолошки вредновати, оценио је патријарх.
Патријарх српски Порфирије је указао и на слику о Доситеју Обрадовићу коју су формирале генерације тумача Доситејевог дела, према којој је он „надахнути и ревносни промотер образовања, који се неуморно супротстављао конзервативним и мрачним друштвеним, тачније, црквеним слојевима, директним противницима просвећивања српског народа“.
Фото: ТВ Лотел
‒ Будућност српске културе, црквеног и друштвеног живота, у крајњој линији онога што ми данас добрим делом и јесмо, у 18. столећу усмерили су и обликовали српски школовани калуђери пре свих. Од тога где су били школовани, као и тога каква су духовна и интелектуална интересовања и афинитете гајили зависило је и то којим ће путем сами поћи, а потом са собом повести генерације својих следбеника ‒ објаснио је патријарх.
Промена и развој српског друштва у просветитељском периоду била је усмерена на отварање школа и образовање нових генерација, а беседник је указао да је већи и значајнији део школа отваран са благословом и под окриљем цркве.
Патријарх се затим осврнуо на оптужбе проучавалаца развоја језика који проблематизују активности митрополита Стратимировића у Вуковој језичкој реформи.
‒ Он је само инсистирао на томе да се промене одвијају спонтано и паметно, у језичком развојном континуитету, а да не настају у нечему што је њему изгледало као својеврсни револуционарни дисконтинуитет. То је поготово важило за промене које су претиле да српски народ одвоје од једне, а припоје другој језичкој матици и културном идентитету, те да самим тим омогуће појаву каснијих феномена где ће мање или веће дијалекатске разлике једног јединственог језика прерасти у идентитетске темеље нових језика, што се, уосталом, и догодило ‒ објаснио је поглавар Српске православне цркве.
Фото: ТВ Лотел
Патријарх је истакао да Црква заједно са институцијама од националног значаја, факултетима и установама брани права језика, како не би победила настојања политичких комесара да се кроз „привид коректности и лажне равноправности“ чини насиље над Вуковим и Доситејевим језиком.
‒ Промена језика за циљ има промену човека који га говори, који на њему мисли и пише, пева и плаче, који је тим истим језиком формиран и којим он формира друге. Ова насилна промена има изглед филолошког, али је она у ствари антрополошки феномен. Насиље над језиком које гледамо и коме се супротстављамо данас тек је увод у насиље над човеком ‒ казао је патријарх.
Патријарх српски Порфирије је беседу завршио враћајући се на почетак свог казивања и закључујући да тумачења места на којем почивају Вук и Доситеј нису ван Цркве, већ да ова два великана својим порукама „указују на Цркву као суштинско сабиралиште српског народа, извор и гарант његовог идентитета и опстанка и узимајући за руке безбројне генерације наших сународника све их једно по једно неуморно уводе у њу.“
У наставку саборског програма Ансамбл народних игара и песама Косова и Метохије „Венац“ из Приштине извео је адаптацију кореодраме „700“, приређену у част 700 година манастира Грачанице. Играма и песмама, цитатима из „Грачаничке повеље“ краља Милутина, освртима на записе Вука Караџића о Косову, Метохији, старој Србији и епској поезији осликана је судбина обичног човека.
У поподневним сатима је приређено традиционално саборско посело „Коло за вука“.
Аутор: Кристина Милановић