ПРВА АПОТЕКА У ЛОЗНИЦИ ОТВОРЕНА ПРЕ 15О ГОДИНА
ЛОЗНИЦА (31. август 2023) – Приређена тематска изложба „Танка линија – Између лека и отрова“. Поставка којом се обележавају важни јубилеји у развоју овдашњег апотекарства: век и по од отварања прве апотеке и три деценије самосталног рада Апотекарске установе.
У Музеју Јадра протекле седмице отворена је изложба под називом „Танка линија – Између лека и отрова“ Музеја науке и технике у Београду и Музеја за историју фармације Фармацеутског факултета Универзитета у Београду.
Фото: ТВ Лотел
Поставка је отворена поводом обележавања два јубилеја у области здравствене заштите у Лозници: 150 година од отварања прве апотеке и 30 година самосталног рада Апотекарске установе у нашем граду.
Посетиоци су у прилици да се на овој поставци упознају са историјатом апотекарства у Лозници дугим век и по и да се подсете да се управо у згради овог музеја налазила некада апотека.
Директорка Центра за културу „Вук Караџић“ Снежана Нешковић Симић је на отварању изложбе рекла да је тај подухват резултат рада више институција и да има едукативни карактер.
Фото: ТВ Лотел
На историјат апотекарства у Лозници, као и на три деценије самосталног рада Апотекарске установе у нашем граду, подсетила је директорка те установе Мирјана Манојловић, магистар фармације, која је указала да је прва апотека у Лозници основана 22. фебруара 1873. године, а када је саграђена зграда данашњег Музеја Јадра 1906. године, апотека бива пресељена у то здање.
– Прва апотека је била у кући трговца Живана Милетића. Од тада до после Другог светског рата постојале су две апотеке, које су након рата национализоване и постале прва и друга Народна апотека, које су се 1953. године интегрисале у Дом народног здравља – објаснила је Манојловићева.
– Године 1963. основан је Медицински центар, који је у свом саставу имао домове здравља Љубовије, Малог Зворника и Крупња и амбуланте у селима. У свакој амбуланти, по тадашњем Закону о здравственој заштити, постојале су апотеке, тако да смо у моменту одвајања 1. јула 1993. године имали једанаест организационих јединица, а сада их имамо четрнаест, јер смо у међувремену отворили још три јединице – рекла је за „Лознички недељник“ директорка Апотекарске установе Мирјана Манојловић, додајући да половину запослених у установи чине дипломирани фармацеути, што говори о квалитету фармацеутске услуге због чега, како је рекла, трају тридесет година.
Фото: ТВ Лотел
Два јубилеја посвећена развоју апотекарства у Лозници обележена су изложбом „Танка линија – Између лека и отрова“ аутора Јелене Манојловић, кустоса фармацеута, Светлане Митровић, кустоса етнолога, и Ивана Станића, вишег кустоса, историчара уметности, који је отворио поставку.
Станић је назначио да је изложба осмишљена са идејом да укаже на важност сазнања да је граница између лека и отрова динамична и да само доза разликује отров од лека.
– Ми смо се кроз ову изложбу бавили једним феноменом који до сада није обрађиван чак ни у свету. Обично се људи баве леком или отровом, а ми смо овом изложбом хтели да идемо на тој „склиској“ линији јер смо схватили да се кроз читаву људску цивилизацију та танка линија која постоји мењала у зависности од људског сазнања и праксе – казао је Станић.
Фото: ТВ Лотел
– Људи не би требало да помисле да је ту крај, и данашња медицина није свемогућа, ми још учимо, тако да је порука целе изложбе: све може да буде лек, а све може да буде и отров. Пример за то може да буде пчела. Ако убоде некога ко није алергичан, неће се ништа десити, а уколико убоде неког ко је алергичан, он може да умре. Битна је доза нечега што уносимо у свој организам и морамо бити врло пажљиви данас у односу на ствари које нас окружују, не само од онога од кога купујемо у продавницама, него и у природи. Знамо да нас свакакве опасности вребају, али, такође, са друге стране, многе ствари могу бити лек – рекао је Станић.
На паноима и у изложбеним витринама приказана је историјска перспектива и појединачни феномени танке линије која је делила живот и смрт током развоја људске цивилизације.
На изложби, која је отворена прошле седмице, посетиоци могу да виде 150 експоната узетих из збирки различитих институција: Музеја науке и технике, Природњачког музеја, Етнолошког, Музеја за историју фармације, Народног музеја из Пожаревца, Рударско-геолошког и Хемијског факултета.
У збирци се налазе различити предмети из античког доба Виминацијума, па све до савремених предмета попут бочица за ботокс.
Изложба „Танка линија – Између лека и отрова“, коју је у Музеју Јадра приредио Музеј науке и технике из Београда у организацији Центра за културу „Вук Караџић“, посетиоцима ће бити доступна до 18. септембра.
Аутор: Сања Димитрић Нешић