ПРЕДСТОЈЕ НОВА ПУТОВАЊА 

ЛОЗНИЦА ( 12. септембар 2024) – Бициклом од Лознице до Беча и Братиславе

Лозничанка Анђелка Васић, двадесетшестогодишња  апсолвенткиња Медицинског факултета, овог лета за десет дана на бициклу је „прешла“ 950 километара на рути од Лознице до Беча и Братиславе. Након првог самосталног камповања у Модричи и обиласка Републике Српске, Васићева је возила кроз Хрватску, Словенију, Аустрију и деоницу завршила у Словачкој.

Фото: ТВ Лотел

У свом возачком подвигу на бициклу натовареном пртљагом тешким око 20 килограма ова храбра девојка провела је више од сто сати и посетила пет земаља.

„Пошто сам из Тршића, родног места Вука Стефановића Караџића, добила сам идеју да кренем његовим путем и стигнем бициклом до Беча“, каже Анђелка за „Лознички недељник“описујући руту свог пута.

Кренула сам другог августа путем Брчког, преко Модриче, Дервенте, све до Бања Луке. Одатле сам возила према Градишци, обишла сам Меморијални комплекс „Јасеновац“, наставила до Козарске Дубице, а након тога сам ушла у Хрватску. Прошла сам Загреб, затим Словенију, Марибор, а онда и Аустрију, Грац, да би стигла до Беча и финиширала у Братислави . Све заједно, то је 950 километара пута“, каже наша саговорница којој се на једном делу деонице, код Козарске Дубице, придружио отац, познати лознички бициклиста Драган Васић са којим је наставила пут даље.

Фото: ТВ Лотел

Није било лако, на бициклу су Анђелка и њен отац Драган дневно по великим врућинама проводили од 10 до 12 сати, али пређена километража на дневном нивоу и искуства која су обележила све пређене деонице чинила су да брзо забораве сву муку и напор који прате овакав подухват и добију  још већу жељу и разлог да наставе пут даље.

Било је и проблема јер Анђелки пуца жица на бициклу за време боравка у Грацу. Срећoм, брзо су се снашли, у једном „монти бајк“ сервису све су „довели у ред“ и наставили пут даље.

Анђелка каже да су људи у местима кроз која су возили веома  позитивно реаговали на двоје бициклиста на пропутовању које су сусретали у својим срединама. Највеће одушевљење, каже она, доживела је у Републици Српској где су људи испрва мислили да је странкиња, а када су увидели да је из Србије били су више него пријатно изненађени па су уследили позиви на кафу и чашћавање.

На путовању од Лознице ка Бечу и даље, ка Братислави, прво ноћење било је камповање у Модричи.

„У Модричи су ми помогли људи који су ми пронашли један мали ограђени плац где сам пренићила тако да сам се осећала безбедно међу њима. Тако је почело, а после тога сам налазила јефтин смештај по хостелима.

Није било никаквих проблема, чак ни док сам камповала“, прича нам наша саговорница која са овог путовања носи најлепше успомене на нове пределе, нова познанства и пријатељски однос са људима које је сусретала дуж читавог пута.

„Најупечатљивији моменти са овог путовања били су у Републици Српској где сам упознала толико дивних и пријатних људи. Највише ми се свидела Бања Лука где ћу се обавезно поново вратити. Исто тако Модрича, Козарска Дубица. Било ми је пријатно и у Марибору где има пуно наших људи, али и у Грацу где су ме заустављали пошто сам носила малу заставицу Србије. Када виде заставицу, људи воле да се јаве, да се поздраве.

Исто је било и у Бечу где има доста наших и волела бих да ѕе вратим и у Беч“, каже нам уз осмех ова ведра Лозничанка.

Анђелка Васић је апсолвенткиња на Медицинском факултету у Крагујевцу. Студирање се приближава крају, остао јој је још само један испит до дипломе доктора медицине, а бициклизам је њена формула да на добар и здрав начин превазиђе стрес и „напуни батерије“.

Чари бициклизма Васићева је открила још у детињству.

На прво озбиљније путовање двоточкашем кренула је са оцем, а љубав према овој врсти рекреације из године у годину постајала је све већа о чему сведоче и њена  досадашња путешествија.

„Све је почело 2016. године када сам прихватила позив мог оца да му се прикључим да заједно идемо до мора бициклом. Тада сам имала осамнаест година и то је био мој први заједнички пут са њим када смо возили до Улциња.

Следеће године смо заједно возили до највишег врха Балкана – до Мусале у Бугарској.

Након тога сам почела све чешће да возим сама и да правим руте тако да сам прошле године возила од Лознице до Зејтинлика, српског војничког гробља у Солуну да одам пошту нашим погинулим херојима из Првог светског рата“, каже нам наша саговорница која већ сада размишља о новом путовању следеће године.

„Рачунам да сам тек почела са вожњама бициклом, односно путовањима на овај начин. Волела бих да обиђем Италију јер ми се чини као лепа земља са пријатним људима тако да се надам да ћу имати прилику да је обиђем на овај начин. Младим људима бих препоручила да пробају путовања на овај начин. Нека пробају па ће видети да ли им одговара јер, никад се не зна. Ја нисам била сигурна да ћу моћи са 20 – 30 килограма терета стићи до Црне Горе, а ево сада успевам да стигнем и до Аустрије и до Грчке, зато нека пробају! Ако виде да је то за њих онда више нема назад, више неће бирати ниједно друго превозно средство“, поручила је ова храбра млада девојка у чијој „бициклистичкој биографији“ остаје уписано још једно незаборавно путовање.

„Након укупно пређених 950 км за десет дана, за ово лето је доста“ каже нам Анђелка која већ сада планира нове маршруте на бициклу током следећег лета.

Аутор: Сања Димитрић – Нешић