Фото: Б. Ђуровић

ПРОЛЕЋНИ УМОР ЧЕСТА ПОЈАВА  

ЛОЗНИЦА (11. април 2024) – У Здравственом центру Лозница у месецу марту је повећан број пацијената са знацима акутног инфаркта миокарда, можданог удара, респираторним тегобама, као и са компликацијама хроничних кардиоваскуларних болести. Промена времена код многих изазива несаницу, пад концентарције, радних способности, а неретко и главобољу.

Фото: Б. Ђуровић

Умор, поспаност, деконцентрисаност и сломљеност представљају само неке од симптома који указују на такозвани пролећни умор, који је карактеристичан за ово доба године, односно за крај зиме и почетак пролећа, а према подацима Службе ургентног пријема Здравственог центра Лозница, број пацијената упућених у ту службу током марта месеца је повећан за око 20 процената у односу на фебруар.

– Код нас се упућују пацијенти и из домова здравља Крупањ, Љубовија и Мали Зворник. Повећан је број пацијената са знацима акутног инфаркта миокарда, можданог удара, респираторним тегобама, као и са компликацијама хроничних кардиоваскуларних болести. Тај пораст је и очекиван, јер је март месец увек праћен повећаним бројем прегледа. У марту месецу смо имали и смену годишњих доба и велике осцилације  температуре. Ноћна температура је била испод нуле, а преко дана прелазила је 20 степени, а имали смо и померање часовника. Све то изазива проблеме и код здравих, а посебно код пацијената који болују од хроничних болести – рекао је специјалиста ургентне медицине, начелник Службе ургентног пријема др Милорад Тадић.

Фото: ТВ Лотел

Како је објаснио, ова промена времена је нешто што се у медицини зове пролећни умор, који изазива несаницу, пад концентарције, радних способности, а неретко се јавља и главобоља.

– То није болест сама по себи, већ је скуп психофизичких симптома који су праћени повишењем спољашње температуре и нижим ваздушним притиском. Осећамо се уморно, деконцентрисано, сломљено, јавља се главобоља, некада и знаци депресије. Преко зиме смо уносили јаку храну и мање течности. Све то проузрокује да се организам спорије ослобађа токсина и мења се хормонски статус. Смањен је серотонин, хормон среће, а повећан мелатонин, који изазива умор и поспаност – казао је др Тадић.

Како бисмо лакше премостили ове температурне разлике, неопходно је организму пружити оптималне услове да се избори са проблемима. Када је реч о исхрани, савет лекара је да се уноси храна богата витаминима, претежно воће и поврће, као и доста течности. Потребан је квалитетан сан и одмор и умерена физичка активност како би се организму пружили неопходни услови за адаптацију.

– Препорука је да се избегава најтоплији део дана. Дакле, лагане шетње пре подне или поподне. Када је реч о хроничним болесницима, нужно је да се придржавају своје редовне терапије. Пожељно је и да се не претопљавамо, јер смо тада подложнији инфекцијама. Уколико умор траје дуже од десет дана, неопходно је јавити се изабраном лекару и урадити лабораторијски налаз – закључио је др Тадић.

Питали смо и наше суграђане како они подносе ове временске промене.

– Утичу јако лоше, неспавање, прехладе. Не може човек да се навикне зато што је ујутру једна температура, поподне друга. Не знамо више ни како да се обучемо, природно је да се човек прехлади – рекао је за „Лознички недељник“ Никола Поповић.

Фото: ТВ Лотел

– Катастрофално. Прележао сам и инфаркт. Имам терапију већ три године – казао је наш суграђанин Миливоје Красавац.

Фото: ТВ Лотел

– Тешко се прилагођавам. Врло тешко. Требаће ми две до три седмице да се навикнем на промене. Кад устанем у пола седам велика је разлика у односу на то кад устанем у пола девет. Мислим да ове промене утичу на све – сматра Миленко Пајић.

Фото: ТВ Лотел

– Имао сам повреду на глави, па ми је свака промена температуре проблем. Притом, на дан се промени три до четири годишња доба. Тако да мислим да утичу лоше и на млађе људе, а поготово на оне старије – уверен је Никола Јовичић.

Фото: ТВ Лотел

Аутор: Јелена Радовановић