ПРОЈЕКАТ „ЈАДАР“ ЈЕ У ПОТПУНОСТИ ЕКОЛОШКИ ПРИХВАТЉИВ

ЛОЗНИЦА (19. децембар 2024) – Проф. др Чедомир Бељић говорио о потенцијалу Србије у области критичних минералних сировина, технолошком напретку и о пројекту „Јадар“

„Реализација пројекта „Јадар“ апсолутно је могућа уз најмање могуће негативне утицаје на животну средину“, рекао је проф. са Рударско-геолошког факултета Чедомир Бељић и оценио да би уз технолошки напредак и примену најсавременије опреме то значило хумане услове рада уз мали утицај на животну средину. Поручио је да смо дошли у ситуацију да се о рударској делатности говори у врло негативном контексту, а да је свему томе допринело пласирање великог броја произвољних и нетачних информација у јавности.

Фото: ТВ Лотел

Професор са Рударско геолошког факултета др Чедомир Бељић рекао је да Србија има значајан потенцијал у области критичних и стратешких минералних сировина, али да је важно направити разлику између тих категорија, док је, говорећи о пројекту „Јадар“, истакао и објаснио да се не може порећи утицај рударства на животну средину, али да је важно рећи колики је тај утицај и да ли га је могуће контролисати, односно управљати њиме.

Као неко ко је учествовао у изради елабората о резервама и у изради студије изводљивости о пројекту „Јадар“, Бељић је оценио да је реализација тог пројекта апсолутно могућа уз најмање могуће негативне утицаје на животну средину, те навео да је јавност узнемирена, али да је таквом стању у јавном дискурсу допринео велики број произвољних и нетачних информација које су пласиране.

– Дошли смо у ситуацију да је рударство стављено „на стуб срама“, да је то делатност о којој се говори у врло негативном контексту – указао је Бељић и подсетио на то да се 70 одсто електричне енергије наше земље добија из рудника, односно генерисањем из угља.

Фото: ТВ Лотел

– Снабдевање електричном енергијом је од круцијалне важности за развој нашег друштва, а то без рударства не би било могуће. Рударство пружа велике развојне шансе, јер једно рударско место генерише пет нових радних места. О рударству се говори као о нискоакумулативној грани, међутим, оно обезбеђује и омогућава да се индустрија и привреда развијају управо на бази сировина које обезбеђује – објаснио је.

Прецизирао је да би се у случају пројекта „Јадар“ користила метода са засипавањем, која значајно смањује негативан утицај на локалну заједницу и животну средину. Маса која се откопа, према његовим речима, била би замењена другом, јаловом, инертном масом, а самим тим не би било великог померања тла на површини терена.

– Мислим да је тај пројекат потпуно еколошки прихватљив. Свако има своје мишљење и јавна расправа би то требало да покаже, али они који имају нешто против треба то да кажу уз конкретно навођење шта је то што сматрају лошим. Ако узмете у обзир да се износе подаци који застрашују људе, онда и реакција јавности не треба да чуди – нагласио је Бељић.

Он је прокоментарисао и чињеницу да су, када је рударство у питању, одједном сви постали експерти.

– Сви су велики експерти за све. Није спорно да ли ће оцену износити неко ко је завршио Рударски факултет или није, битно је да се не обмањује јавност и да се не доносе закључци на основу претпоставки – поручио је Бељић.

Бељић је говорио и о технолошком напретку и истакао да су рудници у великој мери аутоматизовани, те да се у њима примењују принципи даљинског управљања.

– То заиста фантастично изгледа и сигуран сам да би компанија која намерава да експлоатише јадарит примењивала најсавременију опрему. Та опрема би у највећој мери била електрична, не би се користила дизел опрема, а ниво аутоматизације би био на највећем могућем нивоу. То значе хумани услови рада – мали утицај на животну средину – нагласио је Бељић.

Проф. др Бељић био је учесник на трећој Међународној конференцији лидера из области екологије и пословања „Look Up – Зелена транзиција и пета индустријска револуција“, која је недавно одржана у Београду. Говорио је у оквиру панела „Геополитика зелене транзиције – улога критичних материјала“ заједно са државним секретаром Министарства рударства и енергетике Стефаном Србљановићем, државним секретаром у Министарству заштите животне средине Саром Павков и шефом Одељења за критичне минерале и рударство у одељењу за пословање и трговину Уједињеног Краљевства Оливером Ричардсом.

Учесници тог панела сагласни су да Србија има изузетан развојни потенцијал у области критичних и стратешких минералних сировина.

Бељић је на првом месту истакао бакар чија експлоатација траје од 1904. године до данас у тимочком магматском комплексу, а значајан ресурс и развојну шансу за Србију, како је рекао, представља и литијум који је пронађен у долини Јадра.

Аутор: Даница Павловић Ђуровић