Фото: Приватна колекција

СУСРЕТИ ИЗНОВА ОЖИВЉАВАЈУ СЕЋАЊА

ЛОЗНИЦА (29. МАЈ 2025) – Са скупа бивших „Вискозиних“ економиста

Окупљање је организовано испред Вуковог дома културе где су се могли видети срдачни осмеси и радост на лицима бивших колега. – Комбинат је функционисао као једна велика породица, а ред и поштовање били су приметни на сваком кораку – присетио се дипл. економиста и некадашњи „Вискозин“ радник Драгослав Полић

Фото: Приватна колекција

Сећања и успомене на дугогодишњи рад у Хемијској индустрији „Вискоза“ средином овог месеца евоцирали су, на пригодном скупу, некадашњи економисти те фабрике.

Окупљање је организовано испред Вуковог дома културе где су се могли видети срдачни осмеси и радост због поновног сусрета на лицима бивших колега.

Како је за наш лист рекао дипл. економиста Драгослав Полић многи од њих су, врло рано, већ након завршеног факултета или средње школе почели да раде у тој фабрици и за њих је то било прво радно место и радно искуство, а поједини су, с друге стране, пензију дочекали радећи у „Вискози“.

– Заједнички закључак присутних на скупу је да је „Вискоза“ била расадник кадрова свих профила и професија. Сви смо се међусобно добро познавали, без обзира на то у ком делу фабрике смо радили. Комбинат је функционисао као једна велика породица, није било сплетки, подметања нити љутње међу колегама, а ред и поштовање били су приметни на сваком кораку – истакао је Полић.

Нагласио је да је „Вискоза“ била гигант у правом смислу те речи, и да је радила по строго прописаним процедурама.

– Фабрика је била претеча свих међународних стандарда у погледу квалитета у пословној организацији (ИСО стандард). Запошљавала је до 12.000 радника и пословала са суфицитом од преко 90 милиона долара. „Вискоза“ је изградила Лозницу, па је свакако вредна поштовања и зато је се увек радо сећамо и носимо је у својим срцима – закључио је наш саговорник.

Своје евоцирање успомена и дружења бивши „Вискозини“ економисти наставили су у познатом лозничком ресторану.

Вискоза је почела са радом 1956. године и спадала је у десетак најзначајнијих привредних субјеката у земљи. Своју пропаст, услед економске кризе доживела је 90-их година. Званично је са радом престала 2005. године када је у потпуности прекинута производња, а више од 10.000 радника изгубило своје радно место.

Бивши радници „Вискозе“ окупљањем попут последњег које је организовано за економисте фабрике, или претходног које је окупило некадашње раднике „Хемиремонта“, труде се да очувају успомене на период рада у „Вискози“ и своја сећања пренесу на нове, младе генерације Лозничана.

Аутор: Даница Павловић Ђуровић