СУСРЕТ СА ЂАКОМ ГЕНЕРАЦИЈЕ ОШ „ВУК КАРАЏИЋ“
ЛОЗНИЦА (8. август 2023) – Најбољи у својој генерацији Михаило Старчевић је током школовања два пута освајао награде на републичким такмичењима, оба пута из физике. Од септембра школовање ће наставити у Гимназији „Вук Караџић“ у Лозници.
Ђак генерације Основне школе „Вук Караџић“, Михаило Старчевић, највише успеха је постигао такмичећи се у градиву природних наука, а љубав према њима је почео да развија још у детињству играјући се бројевима.
Тај млади Лозничанин је за „Лознички недељник“ рекао да му није био циљ да буде најбољи у својој генерацији, то се десило спонтано, али је било и очекивано, јер је у својој школи само он освајао награде на такмичењима републичког нивоа.
На такмичења је почео да иде у трећем разреду, прво такмичење из математике је било успешно, те је то била љубав на први задатак. Након школовања је наставио да се такмичи из математике, али од шестог разреда и из физике, када је освојио друго место на Републичком такмичењу. Циљ му је био да има барем једну награду на државним такмичењима, али је својим трудом успео да освоји две, у седмом разреду је освојио треће место на Републичком такмичењу из физике, можда би тада освојио на истом нивоу и из хемије, али су такмичења била истог дана.
– Најдража диплома ми је из шестог разреда са Републичког такмичења из физике јер ми је прва државна, а физику много волим. Занимљиво ми је да замишљам појаву у природи и да тако решим задатак – објаснио је Михаило.
Прве такмичарске кораке начинио је уз помоћ своје учитељице Мирославе Видовић Митровић, која је уочила такмичарски дух и да са лакоћом решава математичке задатке, а касније је осећао подршку и у наставнику физике Владану Митровићу.
– Стресно јесте, али ја најбољи резултат имам кад је стресна ситуација, тада ми је фокус само на задацима. Касније је та трема постајала све мања. Такмичења су ми помогла да лакше превазиђем контролне задатке код строжих наставника, као и на пријемном и завршном испиту – казао је наш саговорник.
Највише воли да ради сам, али често одлази на часове ван школе код наставника Бранка Богосављевића, коме дугује захвалност за развијање љубави према физици.
– Највише волим природне науке јер сам још као мало дете волео да се играм бројевима. Замислим их у глави и тако дођем до решења. Некада ми ни папир није потребан – рекао је Михаило и додао да се за завршне испите није припремао, али да их је са лакоћом урадио.
Наш саговорник школовање наставља у Гимназији „Вук Караџић“, рачунарски смер, а за сада размишља о каријери лекара или стручњака информационих технологија.
– Моја највећа љубав је спорт. Још од првог разреда тренирам кошарку. У слободно време играм стони тенис и идем у теретану. Пратим све спортске догађаје и са великим узбуђењем идем на утакмице у Београд – испричао је Михаило.
Сматра да му се од септембра неће много променити свакодневица јер ће са њим у лозничкој гимназији бити доста другара из основне школе. Истакао је да се нада да ће неки професор препознати љубав коју гаји према природним наукама и да ће уз помоћ нових предавача још више знања стећи.
Михаило је објаснио да је за његов успех заслужан редован рад и одговорност у испуњавању обавеза.
– Волео бих да се једног дана мој град поноси мноме – закључио је Михаило.
Аутор: Кристина Милановић