11. октобар 2023.
(МЕДИЈСКА И ИНФОРМАЦИОНА ПИСМЕНОСТ-КОМПЕТЕНЦИЈА ЗА 21 ВЕК)

ЖИВОТ У ВИРТУЕЛНОМ СВЕТУ

Деца и млади су свакодневно упућени на коришћење дигиталних уређаја, често истовремено користе више њих. Телевизија је и даље у нашој земљи широко распрострањена. Поред негативних ефеката, медији имају и позитивне стране, те су умереност и медијска писменост неопходне за коришћење тековина савремене технологије на што квалитетнији и безбеднији начин.

Истраживања показују да медији могу бити значајни у социјалном понашању деце, а др Бранислава Поповић Ћитић у својим студијама истиче да пријемчивост медијских порука у великој мери зависи од старости детета, перцепције стварности медијског садржаја и обима у којем се дете или млади човек имају способност поистоветити са карактером приказаним на екрану.

Фото: Редакција

– Малишани све више „живе у виртуелном свету“, а све мање се баве реалношћу. Основне радне навике се губе, или чак  нису ни формиране у неким породицама због све учесталијег презаштићивања. Велике су користи од интернета, али је живот у реалном свету ипак приоритет – казала је Ђурђина Симић, школски психолог у лозничким основним школама „Вук Караџић“ и „Јован Цвијић“.

Деца су раније читала „Политикин забавник“, гледала цртани филм у 19.15 часова, понекад и серију након Дневника на јавном сервису, уживали су у емисији „Опстанак“ и културно-научним емисијама. Популарност радија је била већа него данас, нарочито су биле слушане радио-емисије и чекале се песме популарних бендова.

Фото: Редакција

– Сада је утицај ТВ програма јачи јер је умногоме провокативнији. Деци су доступни садржаји који нису препоручљиви за млађе од 18, јер се приказују у дневним терминима, не само дубоко у ноћ. Дигиталне технологије су дозволиле приступ разним садржајима деци без икакве цензуре – објаснила је Симићева.

У циљу медијског описмењавања 2020. године је у школски програм уведен „Дигитални свет“ за ученике првог разреда, који се бави темом дигиталних уређаја, безбедности у дигиталном свету и решавањем проблемских ситуација на дигиталним уређајима. Од петог до осмог разреда ученици похађају предмет Информатика и рачунарство.

– Изузетно је важно да дете схвати да неко на интернету може да се представља и на позитиван начин, а да се иза крије неко ко је у реалности сасвим друга личност. И родитељи морају схватити да то није безбедан свет иако им дете седи заштићено у топлој соби далеко од улице, јер контакти на интернету могу бити прикривени, перфидни и опасни, иако нису физички – указала је наша саговорница.

Посебно осетљива узрасна група су млади рођени у периоду од 1995. до 2011. године, такозвана цет (Z) или ајфон генерација, јер истраживања показују да је ова генерација одрастала уз интернет.

– Стога се припадници ове генерације зову „изворним говорницима“ дигиталног језика. Они не само да су вешти у употреби технологије, они и јесу технологија, будућност која нам се ствара пред очима. Али, између нас који смо рођени раније и ових нових генерација, самим тим, постоји огроман јаз – оценила је Симићева.

Фото: Редакција

Особине ове генерације младих и деце су ослањање на веб претраживаче, склоност ка мултимедијалним садржајима, брзина обављања команди, ниска концентрација, блискост према интерактивном типу учења, коришћење визуелне комуникације, односно камером и фотографијама, прибегавање куцању а не писању. На питање да ли постоји граница између дигиталног и стварног света и да ли медији човека удаљавају од реалности, школски психолог заступа мишљење да дигитални медији дефинитивно удаљавају човека од стварног света и проблема.

– Дигиталне мреже дају простора за личности које експериментишу са својим идентитетом и не решавају лако своје социо-емоционалне проблеме – казала је Симићева и додала да велики проблем у формирању личности има улога инфлуенсера, лажних вести, кликбејт наслова, најраспрострањенијег облика манипулације у „онлајн“ медијима.

Како би се подигао ниво безбедности деце на интернету, деца морају развити критички став према информацијама које им пристижу из разних медија, а у развијању критичког става важну улогу имају родитељи.

– Веза између паралелног бивствовања деце на неколико медија истовремено, на пример гледање филма и скроловање друштвених мрежа или претраживање интернета за то време је доказ њиховог доброг мултитаскинга, односно способности да обављају више ствари истовремено. Лоша страна  таквог понашања је слаб фокус на суштину, битнија форма од садржаја, нереалан увид у сопствене способности, слабија концентрација. То је лоша навика јер дете бомбардовано са пуно информација бива успореније – оценила је Симићева.

Фото: Редакција

Међутим, медији, али и остали облици дигиталних технологија у виду бојанки, сликовница, радио и музичких апарата, мобилних телефона, таблета, компјутера и интернета могу имати и подстицајну, партиципативну и креативну улогу у развитку деце.

– Деца не смеју бити „мимосвет“, треба им омогућити да буду у контакту са медијима. Међутим, тај однос мора бити под контролом и одговорношћу родитеља. Имамо прилике да радимо са децом у школи чија је прва изговорена реч била на нематерњем језику или „живе“ у свету из цртаног филма или бајке. Мора се одредити време које ће дете конструктивно провести уз медије, а за њихово ментално здравље је пожељно да у томе родитељи буду доследни – закључила је наша саговорница.

Деца су често и сама садржај који је доступан у медијима, а њихово представљање је често погрешно и сензационалистички, без бриге о заштити безбедности деце и малолетника, а одговорност за такво понашање је на одраслима.

Тим за реализацију пројекта