ТРЕНУТНИ СТАТУС ПРОЈЕКТА „ЈАДАР“
ЛОЗНИЦА (4. август 2023) – Уколико би се пројекат („Јадар“) наставио, очигледно је да он не би могао да буде развијен пре него што се, сходно законској процедури, окончају, јавно објаве и одобре студије процене утицаја на животну средину, као и студија процене утицаја на животну и друштвену средину која би била усклађена са стандардима Европске банке за обнову и развој, нагласили су из компаније „Рио Тинто“. Тврде да заинтересованост локалне заједнице за откуп земљишта постоји, али у складу са статусом пројекта, компанија не започиње нове преговоре.
Главни заступник „Рио Тинта“ у Србији Маријанти Бабић у разговору за „Лознички недељник“ дала је одговоре на наша питања како бисмо приближили деловање и мисију компаније у нашем граду након што је Влада Србије укинула Уредбу и Просторни план подручја посебне намене за реализацију пројекта експлоатације и прераде минерала јадарит.
Фото: РСЕ
Л. Н.: Одлуком Владе РС прошле године поништени су сви управни акти везани за „Рио Тинто“, односно ћерку фирму „Рио Сава експлорејшн“ (енг. Rio Sava Exploration), све дозволе, решења и одлуке, чиме је практично прекинута ваша међусобна сарадња. Какве су од тог тренутка даље активности компаније у Јадру везане за истоимени пројекат?
М. Б.: И овом приликом желимо да истакнемо да „Рио Тинто“ поштује одлуку Владе о престанку важења Уредбе о утврђивању Просторног плана подручја посебне намене за реализацију пројекта „Јадар“. Послујемо у складу са прописима Републике Србије и све наше тренутне активности су наставак претходно преузетих обавеза. Ово укључује и завршетак интерне Студије изводљивости. Ми и даље верујемо да пројекат „Јадар“ има потенцијал да допринесе економском развоју Лознице и Србије и да буде покретач развоја индустрије е-мобилности у нашој земљи. Пројекат је планиран као подземни рудник и постројење за прераду руде и има потенцијал да се реализује у складу са највишим стандардима заштите животне средине и друштвене одговорности. Свесни смо да јавност има недоумице у вези са пројектом. Отворени смо за дијалог и сарадњу са свим заинтересованим странама, укључујући локалне заједнице, невладине организације, академску заједницу. Пројекат „Јадар“ је јединствена прилика која би позитивно утицала на економски развој Србије. Захваљујући дугом животном веку рудника, отворило би се 1.300 радних места за више генерација. Такође, „Јадар“ би допринео и развоју инфрастуктуре, дуплирао би буџет Лознице и утицао би на оснаживање других сектора који би били неопходни за његово функционисање. То не значи да би изузетан економски потенцијал требало да се оствари науштрб природе и људи. Планиране су најстроже мере превенције и заштите животне средине и друштвене одговорности. У јавности је било превише дезинформација у вези са пројектом „Јадар“ и експлоатацијом литијума. Сматрамо да је јавна дебата базирана на чињеницама неопходна како би сви имали потребне информације на основу којих би могли да формирају мишљење о пројекту.
Л. Н.: Колико је од почетка пројекта до сада компанија откупила парцела на предметном земљишту у долини Јадра, о којим површинама је реч, колико кућа и окућница?
М. Б.: У централном подручју пројекта, на коме је планиран развој рударских и прерађивачких објеката, налазила су се 52 домаћинства. Од тог броја, 50 (96%) домаћинстава је продало своја имања и преселило се, у чему им је наша компанија пружила сву тражену подршку. Циљ такве подршке је одржавање истог или успостављање бољег квалитета живота него што је био пре откупа земљишта. Од приближно 220 хектара земљишта на коме би се налазило централно подручје пројекта до сада смо откупили 162 хектара.
Л. Н.: Да ли постоји и даље интересовање са ваше стране како за откуп, али и од стране локалног становништва за продају земљишта, и да ли се купопродаја и даље спроводи?
М. Б.: Од јануара 2022. године искључиво завршавамо процес откупа земљишта за преговоре који су почели пре одлуке Владе Србије да стави ван снаге акте за реализацију пројекта „Јадар“. Заинтересованост локалне заједнице за откуп земљишта постоји, али у складу са статусом пројекта не започињемо нове преговоре.
Л. Н.: Јавност је највише забринута због утицаја рудника на животну средину. Има ли РСЕ одговоре на најважнија еколошка питања загађења земље, воде и ваздуха?
М. Б.: Компанија има одговоре и решења за еколошка питања која брину јавност. Свесни смо да економски раст не сме бити остварен на штету животне средине, или негативног утицаја на благостање и приходе локалних заједница. Током израде бројних студија домаћи и страни стручњаци су предложили решења за управљање потенцијалним утицајима пројекта „Јадар“ на животну средину захваљујући којима би се они свели на минимум. Захвални смо стручном делу јавности који је конструктивно учествовао у унапређењу пројекта, критикујући нека од понуђених решења, која смо након тога у значајној мери побољшали. Надамо се да ће нам бити пружена прилика да их транспарентно и аргументовано представимо јавности.
Разумемо да су питања утицаја на животну средину важна и комплексна. Пројекат „Јадар“ је предложен као подземни рудник, који има мањи утицај на животну средину и заузима мању површину од отвореног копа. Рудник дубоко испод површине би омогућио да се на површини истовремено одвијају пољопривредни радови. Планирана употреба најбољих доступних технологија би осигурала да емисије из постројења за прераду руде буду знатно испод граничних вредности, прописаних законима Србије и ЕУ, чак и пре филтрирања. За потребе рудника се не би користили извори пијаће воде, а сама експлоатација би се вршила у зонама које су одвојене од зона извора воде за пиће. Планови за рециклажу и поновно коришћење воде део су пројектних решења. Урадили смо једну од најдетаљнијих студија о биодиверзитету у Србији икада како би се обезбедила заштита биљног и животињског света.
Пројекат „Јадар“ развијали бисмо у складу са начелима циркуларне економије. Ми већ сарађујемо са водећим међународним универзитетима и снабдевачима како бисмо истражили нове начине за пренамену отпада и његово поновно коришћење у својству грађевинског материјала или за запуну подземног рудника. Отпад који би се добијао из процеса прераде руде не би садржао високе концентрације тешких метала. Материјал који не би био рециклиран или поновно употребљен одлагао би се на депонију, која би имала систем више непропусних заштитних баријера на врху и на дну, као и систем за прикупљање процедних вода које би се усмеравале на пречишћавање и рециклажу. У склопу наших студија изводљивости проценили смо више локација за депонију и једна од њих налази се у долини Штавице, 10 км од предложене локације пројекта „Јадар“ и изван плавног подручја. Уместо складиштења остатка из прераде руде у течном облику у флотацијском јаловишту са великом браном, отпад бисмо сушили и сабијали. Суви остатак би потом био одлаган на стабилну депонију, која је пројектована тако да спречи контакт остатка са земљиштем, подземним и површинским водама. Захваљујући сувом остатку, депонија би могла да се прогресивно рекултивише већ након неколико година рада рудника. Депонија би била у потпуности обновљена, а компанија би била у обавези да прати параметре воде и земљишта 30 година након затварања рудника како бисмо спречили потенцијални утицај на околну животну средину.
Напослетку, уколико би се пројекат наставио, очигледно је да он не би могао да буде развијен пре него што се, сходно законској процедури, окончају, јавно објаве и одобре студије процене утицаја на животну средину, као и студија процене утицаја на животну и друштвену средину која би била усклађена са стандардима Европске банке за обнову и развој (ЕБРД).
Л. Н.: Да ли сте у контакту са представницима еколошких покрета, удружења и организација који се противе вашим активностима у Јадру, конкретно изградњи рудника за експлоатацију руде литијума, да ли сте упознати са њиховим захтевима и каква је ваша међусобна комуникација?
М. Б.: Отворени смо за дијалог и сарадњу са свим заинтересованим странама, било да се ради о онима који се противе развоју пројекта или члановима локалних заједница који би желели да се информишу о „Јадру“. У Лозници и на Брезјаку имамо информативне центре у којима свакодневно можете да питате или сугеришете било шта у вези са пројектом. Одржавамо редовне контакте са удружењима која желе да активно учествују у проналажењу што бољих решења за пројекат „Јадар“, како из области заштите животне средине, тако и из области економије, отварања нових радних места, инфраструктуре, образовања, иновативних технологија. Са друге стране, постоји неколико локалних удружења која, по њиховим речима, не желе да разговарају са нама упркос чињеници да све време позивамо на дијалог како бисмо транспарентно представили чињенице о пројекту. Свесни смо да једино кроз дијалог можемо доћи до решења свих отворених питања. Такође смо свесни да неке групе и појединци никада неће прихватити наш позив на отворен и конструктиван дијалог. Иако поштујемо такав став, не прихватамо да им то даје за право да шире лажне или обмањујуће информације о пројекту.
Л. Н.: Какви су даљи планови и циљеви компаније у Лозници?
М. Б.: Тренутне активности компаније су у вези са претходно преузетом обавезом да заврши израду интерне Студије изводљивости. Такође смо власник земљишта, којим управљамо у складу са законом и праксом доброг комшије. Имамо обавезу и према нашим запосленима и добављачима. Више од две деценије смо члан локалне заједнице и наш циљ је да допринесемо заједници у којој послујемо и са којом живимо. Желимо да подржимо и оснажимо локалне заједнице, локалну привреду, културно наслеђе, пољопривреду, сеоски туризам, спортска и друга удружења. Циљ нам је да локални привредници буду конкурентни и спремни да искористе економске могућности које би „Јадар“ донео овом граду и околини. Уколико би се пројекат реализовао, привреда Лознице би се незаустављиво трансформисала.
Фото: РСЕ
Свесни смо да део лозничке јавности не прихвата опцију отварања рудника у долини Јадра. Наш задатак је да слушамо, разумемо и уважимо разлоге тог неприхватања, као и да у складу са тим унапредимо предложени пројекат где год је могуће. Да кроз дијалог и јавну дебату у Лозници решимо сва отворена питања.
Л. Н.: Шта се дешава са кућама и објектима који су у вашем власништву у Недељицама?
М. Б.: Чланови локалне заједнице са којима смо разговарали желе да се напуштене куће и објекти сруше и уклоне јер представљају безбедносно-здравствени ризик и руже предео. „Рио Сави“ је потребна подршка свих заинтересованих страна које су укључене у овај процес како би испунили тај захтев и отклонили потенцијални безбедносни и здравствени ризици у заједници.
Напуштене зграде су оронуле и представљају ризик за људе који могу ући на парцеле на којима се налазе. Напуштени објекти су празни, запуштени и подложни временским утицајима. Недавне временске непогоде, суперћелијске олује, појачале су потребу да се објекти уклоне што је пре могуће. План за рушење напуштених објеката је такође одговор на захтеве комшија и других власника земљишта у заједници.
Безбедност радника и заједнице биће приоритет током радова на уклањању објеката. То укључује смањење буке, прашине и утицаја на саобраћај. Радове ће изводити акредитоване компаније из Лознице и Србије. Желимо да нагласимо да рушење објеката није почетак изградње – већ да се искључиво односи на разлоге безбедности и здравља. Ови радови су у складу са правним статусом и правима „Рио Саве“ као власника земљишта. Процес рушења се одвија у складу са дозволама издатим од стране Општине Лозница и уз поштовање релевантних закона Републике Србије.
Л. Н.: Познато је да сте определили одређен износ средстава за донације локалном становништву за спровођење програма из различитих области. О којим програмима је реч, коме су намењени и чему доприносе? Колико је укупно лица (физичких и правних) добило средстава по донацијама и пројектима? Да ли се очекују нови програми подршке?
М. Б.: До сада смо уложили више од 2 милиона евра у подршку око 100 пројеката локалне заједнице, од чега је користи имало преко 10.000 људи. 1.300 припадника локалне заједнице искористило је бесплатне саветодавне услуге наших партнера, укључујући савете из области пољопривреде. Остварили смо више од 9.000 формалних сусрета са припадницима локалне заједнице од августа 2019. године. Поправили смо и унапредили више од 30 км локалних путева које смо користили током теренских активности. До сада је 128 домаћинстава користило или и даље користи један или више постојећих програма за обнављање и унапређење извора средстава за живот. Ту су и различите донације за школе, локалну болницу, бројне спортске клубове, удружења и догађаје од значаја за локалну заједницу, а подржали смо и борбу против пандемије изазване вирусом KОВИД-19.
У току су и програми доделе бесповратних новчаних средстава на подручју града Лознице и општине Крупањ за подршку локалном предузетништву, старим занатима и сеоском туризму који ће се реализовати у фазама. Само током прве фазе Програма локалног економског развоја доделили смо 78 грантова у износу од преко 370.000 евра. Следећа фаза подразумева подршку регистрованим пољопривредним газдинствима на подручју Лознице и Крупња, за коју смо примили преко 500 пријава за учешће у програму. Тренутно је у току фаза разматрања и оцењивања пристиглих пријава од стране наших стручних партнера. Планирамо да овај вид подршке локалним заједницама наставимо и да га проширимо током следеће године. Детаљније о Програму доделе бесповратних средстава можете прочитати на нашој интернет страници www.riotintoserbia.com или нас можете посетити у нашим информативним центрима у Лозници и на Брезјаку.
Аутор: Даница Павловић Ђуровић