
У ТРШИЋУ ОБЕЛЕЖЕН ДАН МУЗЕЈА ЈЕЗИКА И ПИСМА
ЛОЗНИЦА (28. април 2025) – Mузеj језика и писма – јединствен на нашим просторима
Отварањем изложбе „Вук и Први српски устанак“ у Музеју језика и писма у Тршићу обележено 14 година рада те институције. Музеј језика и писма је специфичан јер као музејски предмет баштини језик који је нематеријална културна баштина, а истовремено ово здање је и домаћин бројних радионица на тему „језика“.

Фото: ТВ Лотел
Поводом обележавања 14 година рада Музеја језика и писма у Тршићу, Центар за културу „Вук Караџић“ отворио је у овом здању изложбу под називом „Вук и Први српски устанак“ која се бави приватним и професионалним животом реформатора српског језика и писма Вука Стефановића Караџића у време Првог српског устанка, односно, периодом од 17. до 26. године Вуковог живота чији је аутор историчар Мирослав Терзић, кустос у том музеју.
Присутне је на отварању изложбе поздравила директорка Центра за културу „Вук Караџић“, Снежана Нешковић Симић која је подсетила на отварање ове јединствене установе пре готово деценију и по нагласивши да је посебност овог музеја његов предмет, а то је језик, који је врло жив и који се у музеју изучава кроз различите начине изражавања и варијације.

Фото: ТВ Лотел
– Тачно 21. априла 2011. године у Тршићу је отворен Музеј језика и писма. То је било у оквиру пројекта „Година књиге и језика“ Министарства културе и Града Лознице када је и потписан уговор о отварању овог јединственог музеја који је специфичан, јер се као музејски предмет налази језик који је нематеријална културна баштина и који је врло промењив, па управо и о тим варијацијама, на тему самог језика, постоји један звучни запис о томе на које различите начине се лепоте нашег језика могу интерпретирати – рекла је Симићева. Додала је да су током свих протеклих година у овом музеју одржане многе преводилачке, лингвистичке, фолклористичке и етнолошке радионице, а последњих година, како је назначила, овде се раде и разне радионице са најмлађим ученицима основних школа–рекла је Нешковић Симић.
Испред града Лознице поздравну реч присутним гостима и посетиоцима музеја упутио је заменик градоначелнице Лознице, Петар Гавриловић који је истакао значај очувања и изучавања српског језика уз подсећање на бројне активности и садржаје који су током минулих година одржавани у овом здању.

Фото: ТВ Лотел
– Ове године обележавамо 14 година од оснивања Музеја језика и писма, јединственог музеја овакве врсте на овим просторима.
Налазимо се на светом месту српске писмености, овде у Тршићу, где из године у годину налазимо инспирацију и настављамо традицију очувања снаге и лепоте српског језика, писмености и културе. Истовремено са тим негујемо идентитет нашег народа, чувамо га за будућа поколења и стварамо јаку основу да у савременом добу, које је препуно нових технолошких изазова, српски језик и култура, а тиме и историја и традиција, дају адекватне одговоре на савремене изазове које свет поставља.
Град Лозница у дужем временском периоду преко својих органа издваја значајна новчана средства и помаже на разне начине културне институције, како кроз инфраструктурно опремање, тако и кроз финансирање разних културних творевина које се издржавају на овом простору са чиме ће наставити и у наредном периоду – рекао је Гавриловић.
Од свог оснивања до данас, сваке године за дан Музеја, 21. априла, у организацији Центра за културу „Вук Караџић“ реализује се нова изложба посвећена историјату српског језика, књижевности, књиге, народне културе.
Ове године поводом 14. годишњице постојања музеја отворена је изложба „Вук и Први српски устанак“ историчара Мирослава Терзића чија је тема живот и рад Вука Караџића у време Првог српског устанка. На изложеним паноима распоређеним у три целине, путем фотографија и пратећих текстова, заступљен је Вуков приватни и професионални живот у том периоду, све дужности које је обављао и сва места у којима је боравио у доби од 17. до 26. године.

Фото: ТВ Лотел
– Трудили смо се да прича буде везана, не за оног Вука којег сви познајемо, него за један претходни период у ком се Вук формирао од младића до човека где је стекао разна искуства, упознао разне значајне људе који ће му касније у животу бити битни и где је започео са својим књижевним радом – казао је за „Лознички недељник“ аутор изложбе додавши да поставку чине три целине.
– Прва целина је уводна и она говори о Србији пре почетка Првог српског устанка и о Вуковом детињству. Ту је и централни део изложбе који говори о Вуковом животу и раду за време Првог српског устанка од његових почетака као писара у устаничкој војсци, затим његово школовање у Карловцима; описан је и период када је у Београду био писар у Правитељствујушчем совјету који је био Влада у ондашње време устаничке Србије, затим његова болест, лечење, упознавање са многим важним људима у Београду и на крају, његова служба у Кладову и генерално у источној Србији где је он радио и као цариник и као судија.

Фото: ТВ Лотел
Последњи део изложбе бави се пропашћу Првог српског устанка где је Вук био у то време, потом његов боравак у Бечу и познанство са Копитаром, а посебна целина је његов историографски рад – рекао је Терзић, додавши да ће посетиоци ову изложбену поставку моћи да погледају наредних месец дана у Музеју језика и писма у Тршићу.
Током минулих година у организацији Музеја језика и писма у Тршићу приређене су изложбе у многим градовима широм Србије и у метрополама изван наше земље: Љубљани, Бечу, Хамбургу, Франкфурту, Минску, Москви, Анкари, Солуну и другим.
У Музеју језика и писма изложена је стална поставка коју чине изложбе приређене на самом почетку рада ове установе, а односе се на историјат српског језика и писма и говоре о утицајима Вукових савременика на његов рад и целокупно дело, а различитим поводима гостују и изложбе из других институција.
Аутор: Сања Димитрић Нешић