У ЈАДРУ МАЊЕ ПЕСИМИЗМА МЕЂУ АНКЕТИРАНИМА: „ОСТАТИ ИЛИ ОТИЋИ“
ЛОЗНИЦА (12. децембар 2024) – Битан део пројекта је утврђивање разлога због којих становници сеоског подручја мигрирају у градске средине, што ће нам дати смернице како да их убудуће превазиђемо. Намера нам је да се квалитет живота и рада становника у сеоским месним заједницама подигне на виши ниво, поручио је заменик градоначелнице Петар Гавриловић.
У Градској управи Лознице представљени су прелиминарни резултати анкетног истраживања у оквиру пројекта „Остати или отићи – идентификација миграторних намера становништва на руралним просторима“, који спроводи Географски институт „Јован Цвијић“ Српске академије наука и уметности (САНУ) у партнерству са лозничким Центром за културу „Вук Караџић“ уз подршку Министарства науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије, а финансира Центар за промоцију науке.
Пројекат се односи на сагледавање намера и мотива сеоског становништва за останак или напуштање руралних простора. Заменик градоначелнице Лознице Петар Гавриловић оценио је да је за Лозницу важно што ће резултати пројекта дати смернице за даље активности локалне самоуправе, пре свега у погледу побољшања инфраструктурних услова живота на селу.
Фото: ТВ Лотел
– Осим основних социо-демографских карактеристика које су везане за пол, статус, брачно стање, становање, пребивалиште, испитаници су били обухваћени и питањима која се тичу квалитета живота на селу, задовољења њихових културних потреба, социјалне и здравствене заштите, инфраструктурних потреба и слично – рекао је Гавриловић и додао да су овде недавно започете интензивне активности за побољшање услова живота на селу.
Како сматра, битан сегмент пројекта је утврђивање разлога због којих становници сеоског подручја мигрирају у градске средине, што ће дати смернице како да се убудуће превазиђу.
– Намера нам је да се квалитет живота и рада становника у сеоским месним заједницама подигне на виши ниво. Конкретно, већ четири седмице петком разговарамо са грађанима у Градској управи, где износе проблеме, а значајан број њих долази са села – истакао је Гавриловић.
– Када је могуће, одмах приступамо решавању. Интензивирали смо контакте са представницима сеоских месних заједница и радимо на побољшању јавне расвете, снабдевања струјом и асфалтирању путева. Наредне године ове активности ће бити још интензивније – рекао је Гавриловић.
Фото: ТВ Лотел
Према речима Марије Дробњаковић са Географског института, у анкети је учествовало доста младог, средовечног становништва, што је добар показатељ да „на селу немамо само старе“, а проширен је обухват насеља, што је омогућило да се сазна чиме се становништво бави, које намере има за будућа улагања и које су замерке што се тиче квалитета живота у срединама где живе. Она је истакла да је акценат био на онима који остају на селу, утврђивање разлога за то, предности руралних простора и изазова са којима се суочава обичан сељак.
– Добили смо прелиминарне податке да се 68 одсто средовечног становништва бави пољопривредом као примарном или допунском делатношћу, док 84 одсто испитаника сматра да је пољопривреда веома важна за развој села. Међутим, висок проценат становника није имао идеју којом би се додатном активношћу бавио на својим газдинствима. Што се тиче квалитета живота на селу, високо су оцењени саобраћајна приступачност и локална инфраструктура. Интересантно је да је став да село нема перспективу мање присутан у Лозници у односу на друге општине обухваћене пројектом – казала је Дробњаковићева и додала да се незапосленост издваја као проблем, односно могућност неког напредовања у сеоским срединама у којима живе, а истиче се припадност заједници, традиција, то што имају обезбеђен животни простор, засновану породицу, то су лични разлози који се издвајају због чега људи остају.
Она је додала да су становници генерално задовољни животом у селима, што потврђују оцене око четворке на скали од 1 до 5.
– Анкетирали смо 163 особе из 26 лозничких села, старости од 16 до преко 60 година. Највише испитаника има средњу школу – 61,3 одсто – док 17,8 одсто има факултет. На крају следеће године правићемо поређење између свих општина и градова учесника пројекта, чиме ћемо добити јасну слику о месту Лознице у овој анализи – закључила је Дробњаковићева.
Истраживање је реализовано у сарадњи са Центром за културу „Вук Караџић“, а у пројекту поред нашег града учествују и Ваљево, Бајина Башта, Ужице, Љиг, Прибој и Чајетина. Пројекат финансира Центар за промоцију науке под окриљем Министарства науке, технолошког развоја и иновација. Започет је у децембру прошле и биће завршен децембра 2025. године.
Аутор: Зоран Живановић