ЈЕДИНСТВЕНО НАЛАЗИШТЕ ЛИТИЈУМА СВЕТСКЕ КЛАСЕ

ЛОЗНИЦА (7. новембар 2024) – Кроз пројекат „Јадар“ Србија има прилику да допринесе зеленој транзицији

Као потенцијални произвођач литијума, Србија је у позицији да понуди решење које ће допринети решавању и смањењу зависности од фосилних горива. Долина Јадра може постати стратешко место у ланцу снабдевања литијумом, нудећи ресурсе који су кључни за производњу батерија.

Годину дана после великих обећања на самиту КОП (COP) 28 у Дубаију, полако се припрема рекапитулација учињеног у Бакуу на самиту КОП 29. Учесници овогодишњег самита Уједињених нација (УН) о клими разговараће о ажурираној стратегији за смањење емисија у свакој земљи, а то је познатије под скраћеницом НДЦ, која се односи на национално утврђени допринос подухвату.

Са чела Програма УН за животну средину извршна директорка Ингер Андерсен позвала је све да искористе самит у Бакуу како би појачали акцију у својим доприносима, јер је „сваки делић степена“ смањене емисије важан. У коначници то ће допринети да државе ускладе своје акције са циљевима Париског климатског споразума – пише „Курир Бизнис“.

Бројни светски стручњаци у овоме препознају место Србије као важног играча у европској, па и у светској, зеленој транзицији. Као потенцијални произвођач литијума, земља је у позицији да понуди решење које ће допринети решавању и смањењу зависности од фосилних горива.

– Знамо да је циљ Париског споразума ограничење пораста температуре на 1,5 степени Целзијусове скале. Сада смо већ стигли до тих граничних вредности и померамо их ка два степена. Зато је кључно удаљавање од фосилних горива и прелазак на обновљиве изворе енергије, прелазак на зелену енергију ветра, сунца… Литијум је неизоставан елемент у тим батеријама које ће нам бити неопходне за ограничавање и суочавање са климатским променама – рекао је један од експерата, проф. др Мајкл Тост са аустријског Универзитета Монтан у Леобану.

Према његовим речима, Србија поседује налазиште литијума светске класе, а то јој отвара јединствену прилику да допринесе овој транзицији кроз планирани пројекат „Јадар“. Долина Јадра може постати стратешко место у ланцу снабдевања литијумом, нудећи ресурсе који су кључни за производњу батерија.

Литијум је, према писању овог листа, кључна сировина за производњу батерија које омогућавају кретање електричних аутомобила, али и за складиштење енергије настале кроз обновљиве изворе. Улога минерала је централна и зато у овој борби ка зеленој и одрживијој будућности, литијум слови за „нафту 21. века“.

Свакако, наводи се, да би нереално било радити на експлоатацији литијума у Србији уколико би он одступао од највиших европских закона и добрих пословних пракси.

Уколико студија процене утицаја на животну средину буде показала да је пројекат „Јадар“ могуће спровести у складу са врхунским еколошким стандардима, литијум би држави Србији могао да донесе значајне економске бенефите, али и да ојача наш геополитички положај, јер би нас то учинило неизоставним чланом у борби против климатских промена.

За земљу би то имало још један степен бенефита. Цела инвестиција, вредна преко 2,55 милијарди, креирала би 3.500 радних места у фази изградње рудника, постројења за прераду руде и пратеће инфраструктуре.

Током оперативне фазе, рударско-индустријски комплекс би током најмање четрдесет година стално ангажовао 1.300 запослених, а томе треба додати и радна места у ланцу е-мобилности која се развија на бази литијума.

Обухватајући производњу катода, батерија и самих е-возила, пројекат „Јадар“ носи потенцијал да створи преко 20.000 нових, добро плаћених радних места, пише у студији компаније „Ergo Strategy Group“.

Према истој анализи, држава би само од пореза и рудне ренте минимално приходовала 180 милиона евра годишње, а процењено је да би резерве литијума могле привући додатне инвестиције у цео повезан сектор, које ће на глобалном нивоу до 2030. године премашити вредност од хиљаду милијарди евра.

Што се тиче Србије, конзервативније прогнозе кажу да би на годишњем нивоу литијум могао да привуче око 6,2 милијарде евра директних страних улагања у земљу.

Аутор: Даница Павловић Ђуровић