НЕМА ДИЈАЛОГА – НЕМА РУДНИКА: КОНАЧАН СТАТУС ПРОЈЕКТА „ЈАДАР“
ЛОЗНИЦА (17. август 2023) – Заступник компаније Рио Сава експлорејшн доо или Рио Тинта (будући да углавном наступа дволично и не може се утврдити са којом компанијом се тачно има посла), изјавила је као и многи други представници, да „компанија поштује одлуку Владе Србије“. То апсолутно није тачно. Како то Рио Тинто поштује одлуку Владе Србије када наставља активности на пројекту који је иста та Влада укинула? Каже да су њихове активности „наставак претходно преузетих обавеза“. А те обавезе су да не раде нешто што је Влада Србије забранила. Они својим незаконитим деловањем угрожавају националну сигурност и безбедност Србије, и подривају уставни поредак тиме што свесно, као компанија, раде против иинтереса Србије, односно одлука Владе Републике Србије.
Фото: Заштитимо Јадар и Рађевину
Једина обавеза коју је требало и коју су морали да испуне јесте да морално, материјално и кривично одговарају и као компанија укључујући и све запослене у Рио Тинту, и наравно целе политичке структуре које су биле на власти током година њихових активности.
Уместо тога, компанија Рио Тинто након укидања пројекта „Јадар“ ради много горе ствари и то би била једина и искључиво једина тема било које јавне расправе, а никако штетност или нештетност пројекта „Јадар“ који је укинут и никако у некаквим дијалозима или сарадњи. То смо већ закључили и због тога је пројекат и укинут.
Компанија наставља да у јавном простору, укључујући и овај лист, рекламира пројекат који не постоји у правном систему Републике Србије, а за који је потребна дозвола. Дакле, народу Србије се рекламира пројекат који нема дозволу, што је у директној супротности са законским оквирима Републике Србије. То је још један од доказа, да компанија не послује у складу са законима Републике Србије.
Интерне студије једне компанија, ма које, нису предмет јавног интересовања нити разлог за узнемиравање јавности, што компанија управо ради. Законски оквир Републике Србије не познаје документ какав је интерна студија, нити такав документ има било какву тежину будући да није одобрен од стране надлежних институција али и народа Србије. Дакле, све то о чему представници компаније говоре јесте обмана јавности.
Када кажу да су спремни за дијалог, морају да буду поштени па да јавности саопште и следеће. Наиме, компанија је у земљи званично присутна од 2004. године односно од 2001. и то само на терену Јадра. Становништво Републике Србије, укључујући становништво Рађевине и Јадра све до 2019. када удружење „Заштитимо Јадар и Рађевину“ обавештава јавност о плановима у вези рудника, не зна и није обавештено о плановима, не добија законом загарантован транспарентан приступ, ускраћено је право на претходну, слободну и поштену информисаност при чему су прекршени како домаћи, тако и међународни закони (Архуска конвенција). Дакле, компанија је већ једном, а заједно са локалним и републичким властима ипак прекршила закон, за шта до данас нико није одговарао.
Даље, компанија сада говори о томе да студија изводљивости није завршена и да је израда те студије у току. Просторни план подручја посебне намене за пројекат „Јадар“ (укинут 20.1.2022.) је био усвојен без те студије. Опет, несугласице измеђи активности компаније, Владе Републике Србије и законског оквира исте те републике.
Током 2019. и 2020. од компаније Рио Сава експлорејшн доо је затражено више састанака и упућено више десетина питања на које компанија никад није одговорила правдајући се „пословном тајном, интелектуалним власништвом“ или једноставно ћутањем.
То значи да компанија свакако јесте имала прилику, дугу 18 година да буде транспарентна и ступи у дијалог са свим заинтересованим странама што се није догодило.
Сада можемо да разговарамо само о субверзивним активностима компаније након укидања пројекта „Јадар“ односно о покушајима изазивања немира и узнемиравања што би, ако дозволимо у крајњој линији сасвим извесно могло да доведе до грађанског рата, у чему се Рио Тинто показао као велемајстор у својој историји дугој 150 година изазивајући грађански рат на Папуа Новој Гвинеји и друге облике немира где год је отварао руднике. Од овог става, удружење „Заштитимо Јадар и Рађевину“ неће одустати ни за јоту.
У ову сврху уприличен је и дводневни скуп 6. и 7. маја 2021. године у Српској академији наука и уметности на тему „Пројекат Јадар – Шта је познато?“ где је компанија имала прилику да представи пројекат. Најумније главе, али и представници удружења „Заштитимо Јадар и Рађевину“ као представници локалне заједнице су донели закључак да је пројекат штетан, од интереса само за компанију и апсолутно непотребан и непожељан. Закључци са овог скупа су доступни у зборнику радова „Пројекат Јадар – Шта је познато?“ у издању САНУ.
Из горе наведеног је јасно да је компанија имала прилику за тај дијалог који тражи, за шта је сада касно и ми немамо намеру да будемо таоци једне компаније и једног пропалог пројекта док смо живи, јер нити смо сви ми робови, нити је компанија наш власник.
Госпођа Маријанти Бабић, представник једне приватне компаније, у интервјуу од 3.8.2023. дозвољава себи да говори да је пројекат „јединствена прилика која би позитивно утицала на економски развој Србије“. Забрињава смелост (или је ипак нешто друго?) једног правника приватне компаније да говори о економији једне државе. Подсећамо госпођу Бабић да ни она нити било који други запослени компаније није уједно и јавни функционер Републике Србије, нити то може и бити, те није у опису њеног радног места да јавно износи своје, ипак приватне, ставове. Ово јој, нажалост, није први пут. Госпођа Бабић је о „значају пројекта Јадар за Србију“ говорила и прошле године у јавном простору што је и јавно доступно на истоименом снимку на мрежи Јутјуб.
Фото: Заштитимо Јадар и Рађевину
То, нажалост, није једини проблем са поменутом изјавом. Можда челници и запослени компаније Рио Тинто не знају (може бити из разлога што им је пракса другачија), али колонијализам је званично укинут, као и феудални систем и ропство. Нажалост, сви смо сведоци да уместо постколонијализма данас сви гледамо неоколонијализам. Ова компанија, тако непожељна на тлу Републике Србије, својим дискурсом (а и праксом) наступа неоколонијалистички, између осталог и овим наративом о „развоју“. Ево, јавно питамо компанију иако знамо да одговора нема, са којим правом су они нас Србе прогласили неразвијеним? Са којим правом они сматрају да они треба да нас развијају било како а посебно рударством, баш као што су колонијалне силе „развијале“ Африку? Ко дефинише шта је то развој, о чијој идеји развоја се ради? Имају ли становници Србије основно људско право да на својој земљи, у својој држави сами одлучују како да живе и да се сами развијају у складу са својом традицијом, вером, културом и слободном вољом? Имају ли деца Рађевине и Јадра право да сами планирају своју будућност и да њихова наслеђа не служе интересима приватних компанија? Овакав наратив у јавном простору изузетно вређа становнике Србије и уноси немир чиме нам се онемогућава Уставом загарантовано право на мирно уживање приватне својине.
Госпођа Бабић говори о 1.300 радних места за можда две-три генерације. Та радна места укинула би око 20.000 радних места у пољопривреди Јадра и Рађевине (колико је отприлике регистрованих пољопривредних произвођача у наведеним подручјима), радна места у угоститељству, туризму и здравству (Бања Ковиљача), култури (Тршић, Вуков сабор и други културни центри и манифестације) јер ко би то желео да проведе одмор у близини рудника?
Што се тиче биодиверзитета, госпођа Бабић не каже да је Предео изузетних одлика Тршић – Троноша под првом категоријом заштите, дом преко 145 заштићених биљних и животињских врста био део укинутог Просторног плана подручја посебне намене за пројекат „Јадар“, не каже да је у том плану био и део Цера чији су делови у јуну ове године стављени под заштиту државе, такође прва категорија заштите, не каже да су Цер и Иверак (такође делом био у поменутом плану) међународно заштићено подручје за птице, познатије као ИБА подручје. Госпођа Бабић не каже да на подручју Рађевине и Јадра имамо на десетине животињских врста које су заштићене и међународним конвенцијама као што је Бернска конвенција. Зашто не каже да је удружење „Заштитимо Јадар и Рађевину“ са другим удружењима поднело Жалбу Секретаријату Бернске конвенције у Стразбуру против Владе Републике Србије и да је та Жалба прихваћена и да је у току поступак по тој Жалби?
Што се тиче откупа земљишта, оно формално не постоји. Али Рио Тинто то фактички ради дајући капару у виду ваучера, субвенција и подстицаја што би ми у Србији назвали митом и корупцијом.
Госпођа Бабић помиње рушење већ полупорушених кућа које се у највећем броју налазе на подручју Брезјака, а конкретно на археолошком налазишту Пауље које је најзначајније неолитско налазиште у Европи и ситуирано је на пројектованом руднику. Сматрамо, а и очигледно је, да компанија причом и изазивањем панике у везу са поменутим урушеним објектима, вешто скреће пажњу са изузетно значајног локалитета које је само по себи довољно да одбрани целу Србију од било каквог рудника.
Полуинформације које су изнете у интервјуу од 3.8.2023. су изузетно опасне, манипулативне и крше све моралне кодексе, које ова компанија са 150 година постојања није ни једном показала да има.
Прећутано је такође да је у укинутом Просторном плану поред манастира Троноше био и спомен комплекс у Драгинцу где су октобра 1941. наша родбина, преци, суграђани мучки убијени немачким пушкама за чију израду је управо Рио Тинто обезбедио челик. Компанија која је била сарадник Хитлера нам сада преко својих заступника говори да смо неразвијени, да ће они да нас „развију“, да ће опет Јадар, Рађевина и Мачва да буду жртвене зоне за њихове прохтеве.
Не постоји ниједан рудник на свету који није нанео штету Природи, који није затровао воде, који није уништио биодиверзитет и који није донео болест. Понижавајуће је обраћати се народу Србије са идејама о мерама превенције у том погледу. Нисмо ми, госпођо Бабић и колеге, глупи и необразовани. Знамо ми добро да је рударство најдеструктивнија активност на планети. Знамо ми добро да је планета у проблему са загађењем не због крава него због компанија каква је та за коју, нажалост, радите. Знамо ми добро да електрични аутомобили нису решење за чист ваздух јер се батерије пуне струјом добијеном из фосилних горива. Нисте рекли, госпођо Бабић, да се за производњу једног електричног аутомобила ослободи 16 тона CO2 и да кинеске компаније увелико производе и продају натријум-јонске батерије које су јефтиније, могу да се рециклирају и не захтевају уништење читавих предела и живота стотина хиљада људи и биодиверзитет. Проблем декарбонизације настао је због активности какву бисте овде на силу да нам спроведете и због сече шума.
А када смо код шума, госпођа Бабић не каже да би се за потребе њиховог токсичног јаловишта посекло одмах 160 хектара стогодишње и здраве шуме која је задужена за наш чист ваздух и дом је поменутих законом заштићених врста. Није рекла и да би то јаловиште са подзоном заузимало 360 хектара нетактнуте Природе у Рађевини, те да би уклонили здраву шуму како би на извориште десетина каптираних извора годишње сместили милион и по тона јаловине. Поређења ради на јаловишту на Столицама је за сто година рада рудника смештено око 1.200.000 тона јаловине која и данас трује и која је 2014. за време поплава затровала 100 километара водотокова.
Госпођа Бабић је рекла да је процењено више локација за депонију/јаловиште. Нико о томе није обавештен. Та локација може бити баш двориште Вас који ово читате. Мислите о томе.
Тврди, госпођа Бабић, да компанија „има решења за еколошка питања“. Зашто их никад нисте применили ни на једном другом руднику, на Мадагаскару, Папуа Новој Гвинеју, у Астралији, Намибији… било где? Или можда то решење ипак не постоји? “Госпођа Маријанти Бабић се понаша као да не зна да ми поседујемо компромитујућу интерну документацију компаније о студијама које помиње, а чије смо делове већ објављивали.”
Госпођа Бабић ипак помиње „минимум утицаја“ на животну средину. Размислили смо и одлучили да никакав миниминум није вредан да ризикујемо оно што имамо.
Компанија помиње „конзервацију“ биљних и животињских врста односно да их из њиховог природног станишта измести у неко друго. Иако сваком иоле нормалном човеку ова идеја звучи фантазмагорично, ово јесте изјавио биолог запослен у компанији на горе поменутом научном скупу у САНУ. Али, дужност нам је да још једном подсетимо да су долина Јадра и Рађевина јединствена природна целина од културно-историјског значаја и настањени су у континуитету више од 8000 година. То значи да су се услови за облике живота који данас настањују ове пределе развијали и настајали практично од последњег леденог доба. Сви облици живота Рађевине и Јадра су овде јер су се овде стекли услови за њихов живот и свако измештање би било само на њихову штету или боље да кажемо уништавање. Замислите, компанија би да измести целу Рађевину. Ко би рекао да би неко себи дозволио такве изјаве, али ето има и тога.
Компанија Рио Сава експлорејшн доо није регистрована ни за хуманитарни рад ни за образовне делатности, него за „експлотацију минерала, производњу минералних ђубрива и хемикалија“, али то им не смета да подмићују локално становништво, школе и предузећа. Подсећамо да је компанија у марту ове године због корупције платила милионске казне у Сједињеним Америчким Државама, што значи да је њихова коруптивна делатност већ званично доказана. Шта се може очекивати од људи који користи корупцију како би остварили корист? Да ће да нам чувају земљу и здравље?
„Улагање“ у локалну заједницу је чисто мешање једне стране обавештајне службе у унутрашње ствари једне суверене државе што је свуда у свету по кажњивости на првом месту. Даке, можемо слободно рећи да то што Рио Тинто назива „улагањем“ се заправо зове мито и корупција.
Подсећамо како представнике компаније, тако и належне органе Републике Србије и доносиоце одлука да је народ Србије слободан да сам одлучује о својој будућности и имовини и да има право да каже НЕ које ће бранити.
Све нам говори да нас чека друга Церска битка, али да ли нас треба да буде страх? Ми се бранимо и одбранићемо се. Опет. Што сте бушили – бушили сте.
Удружење „Заштитимо Јадар и Рађевину“