„ТЕЛЕФОН У РУКЕ А ПАМЕТ У ГЛАВУ”

26. септембар 2023.
(МЕДИЈСКА И ИНФОРМАЦИОНА ПИСМЕНОСТ-КОМПЕТЕНЦИЈА ЗА 21 ВЕК)

РАЗГОВОР СА РОДИТЕЉИМА – ПРВИ КОРАК У МЕДИЈСКОМ ОПИСМЕЊАВАЊУ

Интернет је незаменљиви део наше стварности, те је и насиље у овој сфери бивствовања свакодневица, која пажњу јавности скрене тек када остави трагичне последице, а решење за овај проблем, према мишљењу струке, лежи у разговору родитеља са децом и стварању сигурног окружења за развој детета.

У мноштву информација којима су млади свакодневно окружени потребно је обучити их да разликују лажне информације, препознају негативне ефекте дигитализације и спознају границу реалности и дигиталног света. Неопходно за постизање ових циљева јесте медијско описмењавање младих и деце.

Фото: Редакција

У циљу спречавања насиља над децом Министарство информисања и телекомуникација је креирало платформу „Паметно и безбедно“ (pametnoibezbedno.gov.rs). Осим тога, Министарство трговине, туризма и телекомуникација је 2017. године успоставило Национални контакт центар за безбедност деце на интернету, на основу Уредбе о безбедности и заштити деце приликом коришћења информационо-комуникационих технологија. Грађани имају могућност да бесплатно позову број телефона 19833.

Министарство просвете, заједно са Министарством информисања и телекомуникација, својим програмима и радионицама обукама и семинарима пружа помоћ о проблему присуства дигиталних технологија и опасности излагања њима.

Психолог у Средњој школи „Свети Сава“ у Лозници Теодора Гачић рекла је да је велики проблем у препознавању негативних утицаја технологије на младе, јавност нема увид у решавање појединачних случајева насиља на интернету, „чини се како такви случајеви негде нестану и да нема много смисла пријављивати их и борити се против насиља на интернету јер та битка нигде не води.“

– Родитељи треба да буду упознати са технологијом и да не беже од друштвених мрежа које млади користе јер то помаже у смањењу генерацијског јаза између деце и родитеља и чини да се деца осећају схваћено – рекла је Гачићева и истакла важност свакодневне комуникације деце и родитеља.

Према мишљењу наше саговорнице, деца треба да умеју да препознају лепо и ружно понашање на интернету, али и да знају процедуру, где и коме се пријављује насиље, који је поступак санкционисања и које су казне за такво понашање.

– Сајбер насиље се односи на сваки вид насиља који се реализује путем дигиталних технологија – ширење лажних информација, туђих фотографија, слање претећих порука, остављање претећих и увредљивих коментара, крађа личних података, лажно представљање… Нажалост, често се дешава да појединци праве лажне профиле на друштвеним мрежама путем којих узнемиравају некога од својих вршњака или се претварају да су му пријатељи чиме покушавају да дођу до информација и материјала који би касније злоупотребили – објаснила је наша саговорница.

Фото: Редакција

Гачићева је обjаснила да је разлика између шале и насиља у томе да је намера злостављача да повреди своју жртву, као и то да је, према статистичким подацима, свака трећа млада особа имала додира са насиљем на интернету.

– Насиље неће пријавити деца која расту у несигурној средини, у средини у којој се њихове потребе не узимају за озбиљно, а њихове молбе и захтеви узимају са резервом – казала је саговорница.

Гачићева је нагласила да је погрешно деци ускраћивати коришћење друштвених мрежа, али да могу да ограниче време на интернету уколико примете да деца проводе превише времена на њему. Објаснила је да деца сада приликом упознавања не размењују бројеве телефона, те би забрањивањем коришћења друштвених мрежа дете постало предмет чуђења околине, али и да деци до петог разреда основне школе друштвене мреже нису потребне.

– Што више разговора са децом, што више едукације о томе шта радити или не радити на интернету, што више заједничких активности на интернету. Уколико са својим дететом створите атмосферу да ништа није табу и да о свему могу да разговарају са вама, не постоји разлог да вам се не обрате за помоћ или вам не пријаве проблем на интернету – испричала је Гачићева.

Према изјавама наших суграђана, може се закључити да млади данас највише користе друштвене мреже Инстаграм и ТикТок и да су свакодневно на друштвеним мрежама у просеку око 4-5 сати.

Фото: Редакција

Млади су свесни позитивних страна које имају друштвене мреже, од којих најчешће наводе могућност информисања и стицања знања, као и комуникације са људима широм света, али им је познато и да прекомерно их коришћење дигиталног садржаја осамљује и изолује, ствара зависност и мањак концентрације. Такође, омладина је свесна опасности које вребају на интернету, те родитељска упозорења да прихватају захтеве само од особа које познају слушају.

Са друге стране, родитељи са којима смо разговарали сматрају да млади данас сувише времена проводе на интернету.

У својој студији „Образовање и медији“ Жак Гоне указао је да медији испуњавају образовну улогу и мењају школовање. Констатује да медији представљају „саставни део декора приватне сфере, а понекад и значајнију образовну институцију од саме школе“, а узроке за то је пронашао у величини публике, времену и интересу које медији посвећују публици, али и понудом коју нуде конзументима својих садржаја.

Тим за реализацију пројекта