
ПОЧЕЛА ИЗГРАДЊА РЕГИОНАЛНОГ ЦЕНТРА ЗА УПРАВЉАЊЕ ОТПАДОМ „ЕКО-ТАМНАВА“
ЛОЗНИЦА (19. октобар 2023) – Регионалном центру „Еко-Тамнава“ гравитираће 15 локалних самоуправа – Лозница, Мали Зворник, Крупањ, Љубовија, Уб, Ваљево, Осечина, Лајковац, Мионица, Љиг, Коцељева, Владимирци, Барајево, Лазаревац и Обреновац, у којима живи више од пола милиона грађана. Изградња највећег регионалног центра за управљање отпадом у Србији ће омогућити третирање више од 260.000 тона отпада на најсавременији начин, колико се годишње генерише на територији 15 градова и општина које ће гравитирати том центру.
Министарка заштите животне средине Ирена Вујовић присуствовала је заједно са председницом Владе Аном Брнабић и председником општине Уб Дарком Глишићем обележавању почетка радова на изградњи Регионалног центра за управљање отпадом „Еко-Тамнава“ у селу Каленић у општини Уб – највећег „зеленог“ пројекта који се реализује у Србији.

Фото: ТВ Лотел
Обележавању почетка радова прошле седмице присуствовали су и амбасадор Француске у Србији Пјер Кошар, директор Регионалне канцеларије за Западни Балкан Француске агенције за развој (АФД) Арно Дофен, директор Регионалне канцеларије за Западни Балкан Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) Матео Коланђели, градоначелник Лознице Видоје Петровић, као и градоначелници и председници општина и осталих 14 локалних самоуправа које су део овог значајног пројекта.

Фото: ТВ Лотел
Вујовић је захвалила премијерки Брнабић што је препознала проблем неадекватног управљања отпадом и поставила га као приоритет Владе Србије.
– Сви смо уложили огроман напор како бисмо поставили чврсте темеље и кренули у системско решавање овог проблема, и зато смо данас овде. Данас креће изградња највећег регионалног центра за управљање отпадом у Србији, где ће се на најсавременији начин третирати више од 260.000 тона отпада, колико се годишње генерише на територији 15 градова и општина које ће гравитирати центру. Ово је највећи еколошки пројекат, који је уједно био и највећи изазов, али којим смо показали да 15 градова и општина функционишу као једно, јер сви желе бољи квалитет живота за своје грађане – рекла је Вујовићева.

Фото: ТВ Лотел
Председница Владе Србије Ана Брнабић изјавила је да је изградња Регионалне санитарне депоније „Каленић“ на Убу важан пројекат који чисти Србију.

Фото: ТВ Лотел
– На овом пројекту радило се преко две године како бисмо усагласили све детаље комплексног пројекта. Србија иде према циркуларној економији. Ми смо, као један од основних приоритета, поставили заштиту и унапређење животне средине. Имате три сектора, то су ваздух, вода и земља. Ми смо, Влада Србије, уложили 1,4 милијарде евра у заштиту и унапређење квалитета ваздуха. Кроз радну групу идентификовали смо 102 приоритетна пројекта. Што се тиче воде, имамо дефинисане пројекте од 3,5 милијарди евра. Што се земље тиче, имамо до 2030. године дефинисане пројекте у вредности од 1,2 милијарди евра. Не знам да ли је било ко, било када, уложио систематски оволики новац – казала је премијерка.
Француски амбасадор у Србији Пјер Кошар истакао је да му је част што учествује у овом пројекту.

Фото: ТВ Лотел
– Француска се обавезује да ће кроз своју агенцију подржати овакве пројекте. Еколошка транзиција је веома комплексна и укључује бројне секторе. Сектор управљања отпадом веома је битан. Управо сам разговарао са премијерком Брнабић о нашем пројекту везано за депонију Винча. Ова нова инфраструктура је прави начин да унапредимо управљање отпадом. Пројекат ће унапредити квалитет живота околног становништва. Желим да истакнем успешно пријатељство са Владом Србије. Хвала и представницима локалних власти за њихове изврсне доприносе за покретање овог пројекта, капиталног пројекта – истакао је амбасадор.
Регионалном центру „Еко-Тамнава“ гравитира 15 локалних самоуправа – Лозница, Мали Зворник, Крупањ, Љубовија, Уб, Ваљево, Осечина, Лајковац, Мионица, Љиг, Коцељева, Владимирци, Барајево, Лазаревац и Обреновац, у којима живи више од пола милиона грађана, и ово је један од шест регионалних и рециклажних центара који ће се градити широм Србије. Рок за изградњу је 2025. година.
Аутор: Светлана Илић