„ТЕЛЕФОН У РУКЕ А ПАМЕТ У ГЛАВУ”
1. новембар 2023.
(МЕДИЈСКА И ИНФОРМАЦИОНА ПИСМЕНОСТ-КОМПЕТЕНЦИЈА ЗА 21 ВЕК)
ВРЕМЕ – ВАЛУТА КОЈОМ СЕ ПЛАЋА САДРЖАЈ НА ИНТЕРНЕТУ
Развијање технологије условљава све већу употребу мобилног телефона, која је на штету рачунара, а искуство запослених у школи сведочи о томе да су данашња деца медијски писмена и да су слабо подложна лажним вестима, али да је највећа опасност у новчаним манипулацијама и томе што садржај на интернету плаћају оним што је најдрагоценије, својим временом.
Алгоритам је појам који се везује за рачунарство и технологију, али професор информатике у Средњој економској школи у Лозници Зоран Филиповић објашњава да је алгоритам заправо, поједностављено речено, прецизно упутство за обављање неког задатка. Његове особине су већи број корака који је извршавају један за другим, а извршавање алгоритма се завршава после одређеног, коначног корака, сваки корак има јасно значење и може да се разуме само на један начин.
Фото: Редакција
Дигитални свет не би могао да се замисли без алгоритма, од којег и почиње учење програмирања. Креатори алгоритма су програмери, али и све особе које учествују у процесу креирања дигиталног садржаја, а све чешће се говори о алгоритамском начину размишљања. Циљ „упутства“ је да се са истим улазним подацима дође до истог решења.
– Изузетно моћни алгоритми прате наше кораке на мрежи, бележе наша интересовања, претраге, контакте, и на основу њих нам сервирају садржаје који би нас могли интересовати. Поставља се питање зашто је то тако. Одговор је: рекламирање и новац од приказивања реклама. Имамо лажан осећај да је све на интернету бесплатно, неко нам је омогућио да се дописујемо, размењујемо садржаје, постављамо и посматрамо фотографије…При свему томе не схватамо да трошимо један од најдрагоценијих ресурса који имамо – време – казао је Филиповић.
Фото: Редакција
Наш саговорник истиче да су најугроженија категорија деца, јер им боравак на друштвеним мрежама постаје образац понашања. Јутро им почиње скроловањем мрежа, а садржај са интернета ће бити и последња ствар коју ће конзумирати пред спавање.
– По сопственом признању, у стању су сатима да листају садржаје, видео-снимке, без било каквог циља. Наравно, моћни алгоритми у позадини раде, бележе на којим снимцима су се дуже задржали, који садржаји им се више свиђају, па ће у будућности бити приказано више сличних, јер, сетите се, циљ свих тих моћних компанија је да што више времена проведемо на мрежи – истакао је професор информатике.
Ученици у школама се упућују на проверене изворе информација и објашњава им се да су то информације са званичних сајтова, али и да информације провере на више различитих места, као и да обраћају пажњу на УРЛ адресу сајта.
Фото: Редакција
– Последњих година у школама ученици често добијају задатке да припреме лекције, презентације из одређених предмета и наставних тема. Идеја је да претраже огромне базе знања на интернету, пронађу информације које су им потребне и употребе их за креирање садржаја. Приликом таквих задатака им нарочито скрећемо пажњу да пажљиво бирају изворе информација – рекао је Филиповић.
У мору информација до корисника неретко стижу и вести које су невероватне, али се фотографијама и различитим доказима покушава посведочити истинитост тих вести, односно таква појава се назива „масовна обмана“ или „хоакс“.
– Аутори таквих сајтова се труде да лажним информацијама кориснике доведу у заблуду и наведу их да одају неке поверљиве податке, предузму одређене радње из страха од опасности. Разлози за овакве „вести“ су разни: пропаганда, теорије завере, манипулација, а све то зарад остваривања неких политичких, верских, комерцијалних циљева, а некада је у питању и само шала. Овде спадају и ланчани мејлови којима се откривају „велике тајне“, траже поверљиве информације и лозинке да би се спречила крађа наших података или оставило огромно наследство – указао је наш саговорник.
Фото: Редакција
Ипак, према његовим речима, искуство показује да су ученици упознати са крађом дигиталног идентитета, опрезни су и своје податке чувају или деле само са особама у које имају поверења. Такође, пажњу ученика не заокупљају информације које се представљају у лажним вестима, као што је прича о 5Г мрежама, вирусима који падају са неба, „кемтрејсима“, чиповима у вакцинама… Са друге стране, подложни су информацијама које им нуде брзу новчану добит.
– Недавно сам имао случај ученика које се активно бавио трговином криптовалутама. Јако пуно је знао о тој области и вероватно је пуно времена на интернету провео истражујући. Са њим је било контактирано преко имејл-адресе и понуђено му је да уплати одређени износ да би био учлањен у вибер групу где би се добијале поверљиве информације о могућем расту или паду вредности акција и криптовалута. Без обзира на то што је био убеђен да се ради о превари, ипак је уплатио, и, наравно, остао је без новца – испричао је професор информатике.
Филиповић оцењује да медијска писменост младих расте, али да је у опадању рачунарска писменост јер су телефони преузели предност у употреби. Такође, сматра да ће развој технологије наставити да мења пословну ситуацију у свету, нека занимања ће нестати, нека нова занимања ће се појавити.
– Често користе услуге вештачке интелигенције да би им се урадио задатак, написао састав, направила презентација. Не доживљавају то као крађу, јер ништа није сакривено, све је доступно, они су се само „снашли“. Занимљив је податак да су неке земље ограничиле приступ сервисима вештачке интелигенције управо због могућег штетног утицаја на младе. Вероватно нас у некој будућности даље чека напредак тих технологија тако да ће системи вештачке интелигенције бити саставни деo наших живота. На нама је да их прихватимо и користимо на одговоран начин – закључио је Филиповић.
Тим за реализацију пројекта
