У СРБИЈИ ПОЧЕО СА РАДОМ СИСТЕМ ЗА ХИТНО ОБАВЕШТАВАЊЕ О НЕСТАНКУ ДЕЦЕ И МЛАДИХ „ПРОНАЂИ МЕ“

ЛОЗНИЦА (2. новембар 2023) – У механизму је кључна брза потрага и укључење грађана у потрагу и  чини га неколико фаза. Систем упозоравања јавности, који се примењује у 12 држава Европе, покреће се кад постоји реална процена да је нестало дете у животној опасности.

У Србији је пуштен у рад систем за хитно обавештавање јавности у случају нестанка деце и младих под називом „Пронађи ме“ по узору на систем „Амбер алерт“ који постоји у више држава Европе и света.

Систем упозоравања (алармирања) јавности, који се примењује у 12 држава Европе, покреће се онда када постоји реална процена да је нестало дете у животној опасности, а представља један од интензивних и јавних механизама потраге, који у пракси резултира добрим исходом, односно проналажењем нестале или отете деце.

Шта овај систем, чија је примена почела 25. октобра, подразумева и како ће функционисати за „Лознички недељник“ је појаснила начелница Одељења за друштвене делатности Тања Глишић Матић.

– Деца и млади су најрањивији део нашег друштва, а овај систем ће донекле помоћи да их заштитимо или бар брже и ефикасније реагујемо у случају нестанка детета. Важно је рећи да овај систем у Србији носи назив „Пронађи ме“, а на глобалном нивоу он се зове „Амбер алерт“ по девојчици Амбер, која је 1996. године нестала, када је имала девет година, и, нажалост, није пронађена жива. Цела заједница је била узбуђена и бесна због тога и желели су да држава (Америка) тада реагује. Из те потребе је настао овај систем, да се брже и ефикасније реагује.

Фото: ТВ Лотел

Он подразумева да су сви умрежени, да је полиција та која доноси одлуку када се систем покреће и да свака локална и национална телевизија, свака радио-станица има обавезу да у првих осам часова сваких 30 минута посвети несталом детету, да опише како оно изгледа, шта има на себи, где је дете нестало и да информише јавност о томе коме се може обратити у случају да запазе и препознају дете – каже Глишић Матић.

Наша саговорница је оценила да је јако важно да цела заједница буде ангажована када се сличне ствари дешавају зато што је првих неколико сати након нестанка кључно за проналажење детета, да оно буде неповређено и да остане живо.

Систем „Пронађи ме“ неће се покретати у свим случајевима нестанка деце како јавност не би била преплављена информацијама, јер се може претпоставити да људи убрзо више не би реаговали на објаве, а тиме би овај механизам изгубио на корисности и значају.

– Неће се покретати систем за сваки нестанак. У току 2022. године нестало је 1.523 деце. Ако би се систем покретао за свако дете, где можда и није релевантно, где  је можда дете побегло од куће, онда би то узбуњивало и постало такво да људи више не би обраћали пажњу на то – указала је Глишић Матић.

Како је истакла, систем се по аутоматизму покреће само за децу млађу од седам година или млађу од тринаест или за децу са инвалидитетом. У свим осталим случајевима, процењује се да ли је дете побегло, да ли је други родитељ, уколико су разведени, можда узео дете па није јавио, додајући да се мора видити рачуна о томе да је систем снажан, одржив и да га сви схватамо озбиљно и зато се он неће покретати у сваком случају.

У систему „Пронађи ме“ кључна је брза потрага и укључење грађана у потрагу, а сам систем чиниће неколико фаза.

Према речима наше саговорнице, од поменутог броја нестале деце у 2022. години (1.523), за петоро деце се још увек трага и њихове породице не знају да ли су им деца жива или нису и јако је важно да овај систем постоји, а подржали су га сви грађани са којима се разговарало о томе.

– Неки психолози кажу да овај систем може утицати чак на оне људе који нису психички стабилни, а који можда размишљају о тако нечему, да схвате да сада против њих стоји цела заједница, да неће проћи без последица и да ће сигурно бити ухваћени. Мислим да је систем добар, а пустио га је у рад председник Александар Вучић са целим тимом људи који су у то укључени – казала је начелница.

– Систем подразумева да он неће бити присутан само у медијима, него и на мобилним оператерима, на аеродрому, свим железничким и аутобуским станицама, на банкоматима свих оператера у Србији, на путевима, свим огласним таблама које постоје. Укључена је цела заједница, и привредна и комерцијална, али и заједница „обичних“ грађана, којима је заиста стало да сва деца и сви млади буду безбедни – рекла је Глишић Матић.

Систем за алармирање јавности у Србији иницирао је Центар за несталу и злостављану децу с намером хитног реаговања у ситуацијама када неко дете нестане.

Према подацима Националног центра за несталу и експлоатисану децу (енг. National Center for Missing&Exploited Children), око 95% „Амбер алерт” случајева се реши у року од 72 сата.

Поред Сједињених Америчких Држава, систем се користи у више европских држава: Белгији, Чешкој, Француској, Немачкој, Грчкој, Ирској, Пољској, Бугарској, Италији, Холандији, Португалу, Румунији, Шпанији, Уједињеном Краљевству и још неким.

Аутор: Сања Димитрић Нешић