Фото: Редакција

„ТЕЛЕФОН У РУКЕ А ПАМЕТ У ГЛАВУ”

13. новембар 2023.
(МЕДИЈСКА И ИНФОРМАЦИОНА ПИСМЕНОСТ-КОМПЕТЕНЦИЈА ЗА 21 ВЕК)

МЕРЕЊЕ ВРЕДНОСТИ ОСОБЕ БРОЈЕМ „ЛАЈКОВА“?

Деца су нарочито осетљива категорија корисника садржаја на интернету, налазе се у поступку промене сопственог тела, а психолошки процеси се проблематизују у сусрету са ликовима и представама које други људи излажу на друштвеним мрежама, те је развој самопоуздања код деце кључан за повећање безбедности на интернету.

Фото: Редакција

Према речима школског психолога у Основној школи „Кадињача“ у Лозници Милице Васић, слика о сопственом телу може бити реална и искривљена, односно нереална, а подразумева и процену свог тела кроз поређење сопственог тела са замишљеним идеалом и изгледом других. Оцене које тада настају зависе од расположења, емоција, окружења, физичких искустава, а повезана су са осећајем самопоштовања и самопоуздања.

– Код особа са негативном сликом о свом телу често се јавља склоност ка држању дијета и коришћењу различитих дијететских производа, али и повећана могућност развоја поремећаја исхране, анксиозности, депресије, повлачења, делинквентног и аутодеструктивног понашања. Иако је унутрашњи процес, на негативну слику о свом телу у великој мери утичу спољашњи фактори, пре свега породица, пријатељи, медији и друштвене мреже – објаснила је Васићева.

Фото: Редакција

На основу садржаја који је доступан на интернету, наша саговорница оцењује да у савременом друштву преовлађује идеал витких, мршавих женских тела и снажних, мишићавих мушких тела, а да се са експанзијом естетске хирургије и развијањем компјутерских програма за корекцију изгледа ствара и намеће изглед који је врло тешко достићи.

Фото: Редакција

Струка истиче да је период адолесценције најосетљивији и најподложнији различитим манипулацијама јер се у том периоду млади боре са сопственим телесним променама.

– Значај који телесно Ја има за развој слике о себи  огледа си и у томе што у периоду ране адолесценције (13–15 година) адолесценти искључиво описују себе кроз телесне карактеристике, и то углавном оне које сматрају неопожељним. Тек касније, са развојем апстрактног мишљења, описују себе кроз социјалне, емоционалне и интелектуалне особине, обично пожељне – казала је Васићева и додала да управо у том периоду деца највећи део времена проводе на друштвеним мрежама, те под утицајем садржаја који истичу савремене стандарде лепоте стварају искривљену слику о сопственом телу.

Осим друштвених мрежа, на децу у том узрасту велики утицај имају и вршњаци, родитељи и школа.

Фото: Редакција

– Треба радити на развоју самопоштовања и самопоуздања, као и формирању позитивних уверења које су у складу са реалном, а не идеализованом сликом каква је често наметнута. Када је у питању слика о свом телу, препорука је пре свега померање фокуса са физичког изгледа на промоцију здравих стилова живота, а затим и истицање онога што тело може да уради, а не како изгледа – објаснила је наша саговорница.

Такође, детету је важно објаснити да његово тело не може да се пореди са телом одрасле особе. Децу је неопходно пажљиво слушати како бисмо им помогли правовременим и валидним информацијама, научити их да свака особа има низ позитивних особина по којима је специфична и посебна и да физички изглед није једини параметар, а неопходно је едуковати их о механизмима функционисања медија и друштвених мрежа.

Фото: Редакција

Негативан утицај друштвених мрежа се огледа у томе што деца немају развијено критичко мишљење према информацијама, или нису довољно едуковани, или немају надзор одраслих.

– Стога све чешће имамо случајеве насилног понашања каква се могу видети у игрицама, свакодневну комуникацију сличну оној на друштвеним мрежама, вредности и ставове који су наметнути од стране узора из виртуелног света, где се вредност особе мери бројем пратилаца и „лајкова“ – истакла је Васићева.

Родитељи често немају јасне смернице на који начин да приступе деци у васпитавању, нарочито у делу васпитања које се тиче савремене технологије. Васићева је указала на то да је практично немогуће децу изоловати од интернета и медија и да не треба занемарити ни позитивне стране интернета, које су везане за образовање и комуникацију, али је указала да је најважније децу едуковати како да их безбедно користе, да поштују узрасна ограничења за коришћење појединих мрежа, ограничити детету време на интернету, вршити надзор над садржајем који користи.

– Постоје одређена понашања деце која могу указати на штетан утицај интернета и друштвених мрежа: проводе много више времена на интернету него обично, примају телефонске позиве, имејл, писма, пошиљке од некога кога родитељи не познају, брзо напусте чет или друге активности када су родитељи у близини, повећају употребу жаргонских израза, удаљавају се од породице, нерадо причају о својим активностима на интернету – објаснила је Васићева.

Такође, у школи се кроз различите предмете пажња посвећује безбедности деце на интернету, као и кроз различите едукативне радионице које реализује психолошко-педагошка служба или представници Министарства унутрашњих послова, Канцеларије за младе, невладиних организација.

Како деца знају доста о технологији, а одрасли о животу, према речима наше саговорнице, било би добро да деца и одрасли удруже снаге на обострану корист, а осим рада на побољшању безбедности деце на интернету, провешће време заједно и злижиће се.

– Уколико до неког вида непријатности ипак дође, важно је да имају поверење у блиске особе у свом окружењу (чланови породице, наставници, педагог, психолог…) како би затражили помоћ. У тој ситуацији треба се фокусирати на разумевање, решавање проблема детета и смањивање тензије и непријатног осећања које се неминовно јавља, а не осуђивање, прекоре и казне – закључила је наша саговорница.

Тим за реализацију пројекта