ЗАШТИТА ПРИРОДЕ ЈЕ ПОТРЕБНА СВИМА
ЛОЗНИЦА (23. новембар 2023) – Тематским приказом се обележава 75 година постојања и рада Завода за заштиту природе Србије и 75 година институционалне заштите природе. Изложбеном поставком је завршена овогодишња манифестација „Дани Јована Цвијића“.
Фото: ТВ Лотел
Назив мултимедијалне тематске изложбе о природној баштини Србије која је поводом 75 година постојања Завода за заштиту природе отворена у Галерији „Мина Караџић“ у Вуковом дому културе је „Глас природе“, а представља и завршни овогодишњи програм традиционалне манифестације „Дани Јована Цвијића“, коју у знак сећања на живот и дело нашег знаменитог научника Јована Цвијића организује лознички Центар за културу (ЦЗК) „Вук Караџић“.
Фото: ТВ Лотел
Директорка ЦЗК Снежана Нешковић Симић рекла је на отварању изложбе приређеном прошле седмице да установа овим програмом обележава јубилеј – 75 година постојања Завода за заштиту природе и завршницу „Дана Јована Цвијића“ и нагласила да Центар има одличну сарадњу са Заводом, са којим су заједнички реализовали низ радионица у које су били укључени ученици основних и средњих школа у циљу промоције науке, али и природних лепота на нашем подручју.
Фото: ТВ Лотел
Како је рекла, изложба је интерактивна за оно што је пријемчиво ученицима и на један модеран начин презентује лепоте природе и предела Србије.
Ауторке изложбе Јелена Ковачевић и Јована Илић, научне сараднице Завода, приказале су на поставци јединствене вредности, биодиверзитет и геодиверзитет природне баштине наше земље у форми видео-презентација повезаних са географским приказима заштићених подручја и врста.
Руководилац групе за образовно-издавачку делатност Завода за заштиту природе Наташа Панић рекла је да је реч о наменској изложби поводом обележавања 75 година постојања и рада Завода и 75 година институционалне заштите природе.
Фото: ТВ Лотел
– Овом изложбом хтели смо да прикажемо шта је то што је битно, вредно и значајно са аспекта природних вредности у Србији, на који начин се штити и које активности спроводи Завод да би се наша природа очувала и остала вредна. У том контексту представили смо рад на проглашењу заштићених природних добара, односно националну мрежу заштићених подручја, којих има око 500 – објаснила је наша саговорница.
– Ту се налазе сви наши национални паркови, паркови природе, споменици природе, заштићена станишта, предели изузетних одлика, међу којима су и Тршић–Троноша, као и Цер, из ваше непосредне околине – навела је Панићева.
Она је додала да је намера да се изложбом покаже колико оваквих предела и природних добара има Србија, на који начин се они штите у одређеној категорији заштите, али такође и оно што је рад на заштити био и гео диверзитета, што значи на који начин се спроводи заштита ретких биљних и животињских врста, на који начин се штите објекти геонаслеђа, као што су палеонтолошки локалитети, пећине, поткапине, јаме, врела, водопади и друго. Кроз ову причу, намера изложбе је да исприча шта све чини разноврсност природне баштине наше земље.
Посетиоци изложбе „Глас природе“ могу да виде мапу заштићених природних добара Србије коју прате таблети. Мапа је подељена по регионима Србије и на сваком таблету за појединачни регион налазе се фотографије тих заштићених природних добара. На изложеним панелима заинтересовани се могу упознати са историјатом заштите природе Србије и пре оснивања Завода, јер заштита природе у Србији траје дуго.
Према речима Панићеве, Завод за заштиту природе Србије основан је 1948, од када креће „модерна заштита“ природе, али је тих закона било и раније.
На изложби је представљен и рад на изради црвених листа и црвених књига. На црвеним листама се налазе најугроженије биљне и животињске врсте, а кроз црвене књиге дат је шири опис тих врста и смернице како да те врсте заштитимо у нашој природној баштини.
Део ове изложбе чине и видео-радови попут филма „Глас природе“, који приказује и природна добра и рад на њиховој заштити, као и филм „Сури орао“, који говори о одрастању младунаца сурог орла и начинима на које се они боре за свој опстанак у природи, али и начинима ангажовања Завода на опстанку ове јединке, самим тим и врсте.
Пред посетиоцима је и аудио-видео рад где се, поред биљке која се налази у поставци, налази и таблет са видео-записом на којем нам та биљка говори како су биљке настаниле земљу и зашто су оне битне да нам остану на нашем простору.
На листи угрожених и рањивих животиња у Србији налази се десетине сисара, птица, водоземаца, гмизаваца, риба, инсеката и других врста.
Према речима Панићеве, изузетно су нам угрожени крупни сисари, мрки медвед је као врста заштићен, за њега је забрањен лов и уништавање станишта. Како је назначила, од када имамо Закон о заштити, његова популација се знатно повећава. Угрожен је и сури орао, орао крсташ, од којих имамо свега неколико парова у Србији. Међу најугроженијим врстама у Србији налазе се рис, текуница, степски соко, степски твор и шарени твор, белоглави суп.
– Од биљног света имамо врсте које су нама битне и значајне јер заузимају јако мала станишта која би потпуно нестала ако би их урушили. Пример је орхидеја барска калужђарка, која расте у близини Београда и нигде више у Србији, или госпина папучица, врста орхидеје која расте само на Сувој планини. Уколико би дошло до њихове узурпације, више те врсте нећемо имати код нас, а оваквих примера има још доста – закључила јеПанићева.
Угрожене дивље врсте у Србији одређује Завод за заштиту природе Србије Правилником о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива. Овим правилником обухваћене су чак 2.633 дивље врсте, а њиме су утврђене и мере заштите свих угрожених врста.
Изложба „Глас природе“ биће отворена у Галерији „Мина Караџић“ до 30. новембра.
Аутор: Сања Димитрић Нешић