МОРА СЕ ВРАТИТИ УГЛЕД ПРОСВЕТНОМ РАДНИКУ  

ЛОЗНИЦА (7. децембар 2023) -У Библиотеци Вуковог завичаја одржана трибина о историји учитељства у Срба, дугој 245 година, а започетој оснивањем прве учитељске школе у Сомбору. О учитељству у Срба на трибини је говорио декан Педагошког факултета у Сомбору проф. др Саша Марковић.

Библиотека Вуковог завичаја била је домаћин трибине под називом „Учитељство у Срба – 245 година трајања“, посвећене историји тог вишестуко значајног занимања ‒ учитељства.

Фото: ТВ Лотел

О историји учитељства у Срба у периоду од 1778. до 2023. године на трибини, која је одржана прошле седмице, говорио је декан Педагошког факултета у Сомбору проф. др Саша Марковић.

‒ Драго ми је што данас могу да представим једну причу која је идентитетска тековина српског народа. Ради се о томе да ове године Срби обележавају 245 година од оснивања прве учитељске школе у српском народу, која је основана 1778. године под именом „Норма“ у Сомбору, коју је основао Аврам Мразовић. Та учитељска школа радила је у континуитету и њен данашњи наследник је Педагошки факултет у Сомбору Универзитета у Новом Саду.

‒ Прича о образовању учитеља, образовању просветног радника је прича о путу развоја образовања и васпитања код Срба која траје скоро два и по века, што говори о томе да су Срби одговорно прихватили идеју модерног образовања на педагошким принципима, истовремено, чувајући све дотадашње традиционалне тековине везане за духовност, оно што је приуштила Српска православна црква, везано за народно предање и везано за традицију. То је оно о чему данас говоримо, апострофирајући, наглашавајући у овим тешким временима човекољубље као највећи мотив који учитеља покреће у његовом послу ‒ истакао је Марковић.

Фото: ТВ Лотел

Говорећи о положају учитељске струке данас, професор је рекао да је учитељство у врло тешком положају, али је, како је оценио, трпело изазове и раније.

‒ С обзиром на то да сам историчар, могу да сведочим о томе кроз истраживање. Данас учитељство треба да буде окосница, стуб, темељ развоја српског друштва. Ако се тај темељ заборави, не може да се зида даље грађевина. Дакле, морамо се вратити том темељу, морамо га неговати, он мора да буде модеран, истовремено укорењен на вредностима из прошлости и да на тај начин створимо стабилну зграду српског идентитета ‒ нагласио је професор Марковић.

‒ Млади људи данас просвету доживљавају као „смарање“. То је нешто што је њихов термин и што би морало да се промени. Огромну улогу у том процесу промене мора да одигра држава кроз другачији медијски приступ просветном раднику и уважавање просветних радника. Друштвена елита која се ствара одбацивањем просвете постаје друштвена елита пропасти. Да би се то избегло, морамо да вратимо углед просветном раднику ‒ сматра професор.

‒ Ти млади људи о том просветном раднику не могу да сведоче као некој маргиналној појави смешног, сиромашног материјалног статуса који нема никаквог узора. Дакле, повратак је јако битан, држава има одлучујућу улогу, а медијска кампања мора да се усмери ка томе. Медијски представници треба да утичу да се медијска слика која само апострофира неке сензационализме, да се врати неговању вредности које су споре, еволутивне, некада и досадне, али мора да се инсистира на томе ‒ закључио Марковић, који је аутор више научних монографија и више десетина научних радова објављених у значајним  часописима у земљи и иностранству, али који се и представио на научним скуповима међународног и националног карактера.

Предмет његовог истраживачког интересовања су рефлексије европских културних, друштвених и образовно-васпитних идеја код Срба у 19. и 20. веку, као и утицај друштвене мисли на стварање националног, политичког и ширег културног идентитета.

‒ Две стотине четрдесет пет година организованог учитељства у Срба захваљујући пре свега Авраму Мразовићу, који је прву учитељску школу направио у Сомбору. Стога ми је част и задовољство што смо угостили професора Сашу Марковића ‒ рекла је директорка Библиотеке Вуковог завичаја Мирјана Пејак.

Фото: ТВ Лотел

‒ Постоје историјске личности које не смеју да буду заборављене. Ми овде негујемо сећање на Вука Караџића, подсећамо на Доситеја, али некако нам је Мразовић промакао. Ово нам је прилика да исправимо ту неправду и да се укрцамо у неку врсту времеплова и идемо у 1778. годину, време пре Првог српског устанка ‒ приметила је директорка.

‒ Оно што је најважније нагласити је: ако немаш језик, губиш идентитет, ако немаш образовање, такође га губиш. Због тога је јако важна ова тема, баш као и тема о језику коју морамо неговати, али и племенит позив учитеља којег морамо поштовати ‒ сматра Пејакова.

Аутор: Сања Димитрић Нешић