„ТЕЛЕФОН У РУКЕ А ПАМЕТ У ГЛАВУ”

13. децембар 2023.
(МЕДИЈСКА И ИНФОРМАЦИОНА ПИСМЕНОСТ-КОМПЕТЕНЦИЈА ЗА 21 ВЕК)

МЛАДИ СВЕСНИ ОПАСНОСТИ НА ИНТЕРНЕТУ

Границе реалности и дигиталног света све су нејасније, речи се слободније пуштају на дигиталну платформу, медији су пребацили тежиште пословања на брзину ширења вести, новине у 21. веку губе смисао свог постојања, ТВ програм је постао испуњен провокативнијим садржајем, а ниједна породица више није окупљена око радија.

Млади се данас највише информишу на друштвеним мрежама иако су свесни да на друштвеним мрежама има различитог садржаја, најчешће непровереног, а многи од њих не укључују телевизор и не читају новине како би се информисали.

– Улога данашњих медија је да нам пруже широк спектар информација и да нас понекад и забаве. Данашњи медији се разликују од традиционалних у смислу да имамо приступ информацијама у реалном времену и могућност да самостално изаберемо шта желимо да чујемо или видимо. Што се тиче моје генерације, ми се информишемо преко различитих медија као што су интернет, социјалне мреже и разне апликације – казала је за портал Медијске групе „Лотел“ Исидора Вуковић, ученица Гимназије „Вук Караџић“ у Лозници.

Проблематика са великим бројем информација које свакодневно долазе до телефона и до свести успешно се решава развијањем и неговањем критичке свести, критичког резоновања, али и враћања фокуса младима, усмеравање и на садржину, а не само на форму. У том процесу, психолози се слажу, улога родитеља и васпитно-образовних установа је кључна.

Кроз разговор са младим Лозничанима дошло се до закључка да су и те како упознати са терминима који подразумевају медијску писменост, начином на који функционише алгоритам, различити програми, вештачка интелигенција. Признали да су о њему највише учили на часовима информатике.

– Алгоритам је као магична формула на друштвеним мрежама која нам пружа персонализован садржај. Он подстиче интересовање тако што нам показује ствари које волимо, чиме чини искуство кориснијим и привлачнијим – објаснила је Миња Ковачевић, ученица осмог разреда.

Циљ усмеравања пажње потрошача и корисника садржаја са интернета је новац.

Поред тога, интересовање за одређеним садржајем подстиче се, како млади сматрају, интересантном причом, креативним насловом, али и визуелним садржајима који прате садржај који се пласира.

Одрастајући уз усмереност на визуелне садржаје, „скроловање“ друштвених мрежа са фотографијама и аудио-визуелним садржајем, млади свакодневно начине велики број фотографија.

– У већини случајева су голишави како би привукли пажњу, то важи за девојке. Што се мушке популације тиче, битна су скупа пића на столу како би изгледали лепо, јер „све се врти око тога“ – оценила је наша саговорница средњошколског узраста Лана Виторовић.

Са друге стране, Исидора Вуковић је истакла да стандарди лепоте који се пласирају могу довести до незадовољства и негативних осећања у вези са својим изгледом, те да би млади требало да разумеју да је свако тело лепо и јединствено на свој начин, док је Миња Ковачевић указала на повезаност коришћења филтера и очекивања.

Велика опасност данашњих медија је у пласирању и ширењу теорија завере и лажних вести. Како би уверили читаоце у веродостојност, они који их покрећу служе се фотошопом, монтирањем, а све популарније постаје коришћење вештачке интелигенције у те сврхе.

– Свакодневно смо у прилици да бар негде прочитамо или чујемо теорије завере и лажне вести. Нажалост, све се свело на новац. Људи који то раде раде само зато што ће добро зарадити на томе. Привлаче вероватно доста људи, мене лично не јер читам и слушам само поједине вести – рекао је средњошколац Урош Петровић.

Млади су свесни опасности и нису лаковерни, те или проверавају изворе са којих је информација пласирана или је критички обрађују.

Осим позитивних страна, као што су комуникација и размена информација, учење, друштвене мреже су постале, према оцени младих, и својеврсна зараза. Дан им почиње прелиставањем почетних страница на Тиктоку и Инстаграму, који имају највећу популарност међу младима.

– Млади то доживљавају као још једно место за дружење. Друштвене мреже су представљене као нека опасна ствар, али се не слажем са тим. Врло је битно користити те друштвене мреже за шта и служе и треба водити рачуна са ким и на који начин ће се дописивати као и које фотографије треба објављивати – објаснио је Урош Петровић.

Иако се мисли да млади нису довољно информисани о заштити података и сигурности на интернету, то није тачно. Свесни су опасности које тамо вребају, а у зависности од тога коју школу су похађали или похађају о тој теми су учили више или мање на часовима информатике.

Одрасли би требало да се „конектују“ са младима, како би на обострано задовољство разменили искуства и знања. Најбитније је заштитити младе и децу од насиља, а с тим у вези млади данас могу насиље пријавити на различитим платформама. Једна од њих је и платформа „Паметно и безбедно“ (pametnoibezbedno.gov.rs). Осим тога, Министарство трговине, туризма и телекомуникација је 2017. године успоставило Национални контакт центар за безбедност деце на интернету, на основу Уредбе о безбедности и заштити деце приликом коришћења информационо-комуникационих технологија. Грађани имају могућност да бесплатно позову број телефона 19833.

Министарство просвете, заједно са Министарством информисања и телекомуникација, својим програмима и радионицама, обукама и семинарима пружа помоћ у проблему присуства дигиталних технологија и опасности излагања њима. Млади у својим школама имају могућност пријављивања проблема и разговора о томе са психолошко-педагошком службом, као и са представницима Канцеларије за младе и другим организацијама на нивоу територије града. А свакако да највећу подршку за сваки вид насиља би требало да осећају у окриљу своје породице.

Тим за реализацију пројекта