УЧЕНИЦИ ИЗ ИНОСТРАНСТВА ДОБРО ПРИХВАЋЕНИ
Након војне интервенције Москве у Украјини, велики број Руса и Украјинаца стигао је у Србију, где уписују децу у основне и средње школе. У Основној школи „Анта Богићевић“ уписано 20 деце страних држављана, којима се пружа додатна помоћ у говорној адаптацији као првој препреци у прилагођавању на школу.
Фото: ТВ Лотел
Школе у Србији похађа све већи број деце страних држављана пристиглих из Русије, Украјине, Кине.
Према подацима Министарства просвете, у Србији је у 2023. години у основне и средње школама укључено 80 ученика из Украјине и 643 ђака који су дошли из Русије а који немају статус избеглица. Искуства су показала да се ова деца тешко сналазе због језичке баријере.
У лозничку Основну школу „Анта Богићевић“ у текућој школској години уписано је 20 деце страних држављана: 18 деце дошло је из Руске Федерације, а двоје из Кине. Деца су распоређена од првог до осмог разреда, а највише је уписаних првачића, који се најлакше уклапају у нову средину.
Уз помоћ тима за инклузивно образовање, преданог рада учитељица и предметних наставника, деци којој српски није матерњи језик пружа се додатна помоћ у говорној адаптацији као првој препреци у циљу лакше и брже адаптације на школу.
Психолог у овој школској установи Гордана Марковић Сакић каже за „Лознички недељник“ да су наши закони врло пријемчиви када је реч о упису деце страних држављана у наш школски систем.
Фото: ТВ Лотел
Како је рекла, деца се могу уписати са нострификованим документима која доносе из земаља из којих долазе.
Они се након обављеног здравственог прегледа упишу у школу и пре нострификације зато што је то мало дужи процес који се одвија у агенцији у Београду. Након тога, како је објаснила Марковић Сакић, деца крећу у „велику авантуру“ прилагођавања на школу у једној потпуно другачијој средини у односу на ону у којој су били.
– Министарство просвете је одрадило један врло важан посао тако што су направили више приручника за наставнике и учитеље за рад са децом којима српски није матерњи. Тој деци се пружа додатна подршка у учењу српског језика. Министарство има приручнике за све године учења, има осам година учења српског по наставном програму и сада када нам дође дете у први разред и прва му је година учења учитељи се тога придржавају – рекла је наша саговорница.
Фото: ТВ Лотел
– Уколико је дете већ било две или три године у школи, оно ће радити по трећој години учења ако је све време учило руски и у томе се састоји та додатна подршка. Врло су лепа искуства Министарства, као и упитници и правила понашања одрађена за ту децу двојезично. Имамо приручнике у којима су и примери наставних јединица и на које начине да деца најбоље савладавају српски језик – објашњава психолог ове школе и додаје да су у најбољој позицији прваци који се описмењавају паралелно са нашом децом, односно заједно са њима уче прва слова.
Према њеним речима, деца у свакодневној комуникацији лако усвајају језике, тако да они поред српског уче и енглески, који је редован у школи , чак и француски језик, па ће на крају, поред свог матерњег, говорити чак четири језика.
Учитељица Оливера Стајић у свом првом разреду има неколико ђака првака страних држављана. Када је реч о адаптацији те деце, односно њиховом укључивању у наш школски систем, она каже да је изузетно задовољна.
Фото: ТВ Лотел
– У разреду имамо једну Кинескињу Ели, Украјинца Максима и Рускиње Александру и Јулију. Лепо су прихваћени од стране другара и одлично се уклапају, лепо напредују, а за сваку похвалу је и труд родитеља, који свестрано помажу да им се деца што боље уклопе и раде – каже Стајићева.
Објашњава да је Ели пре четири године дошла у Србију из Кине. Прошле године похађала је предшколски програм у „Малој звездици“ и савладала је око 70% српског језика. Савладала је, како каже, комплетну азбуку, пише по диктату, чита, а поред редовног школског програма успешно се бави и ваншколским активностима, свира виолину и воли да црта.
Према њеним речима, дечак Максим је претходну годину похађао предшколску установу „Бамби“, све је одлично савладао, научио да чита и пише по диктату, сабира, одузима, све програмске садржаје деца су усвојила у потпуности.
Истиче да су две девојчице Рускиње дошле половином септембра и нису знале баш ништа, међутим и оне су све савладале. Указала је на велику подршку родитеља који дају све од себе да са децом раде код куће, а резултати су и те како видљиви.
Слична запажања изнела нам је и учитељица Светлана Павловић, која води први разред у којем је двадесет петоро деце, од чега су троје ђака (једна девојчица и два дечака) руски држављани.
Фото: ТВ Лотел
– Што се тиче ове деце, њихову адаптацију на нову средину можемо посматрати из три угла: мог угла као учитеља, њиховог угла и угла родитеља. Што се тиче мене као учитеља, мало је тешко и незгодно организовати наставу јер они не разумеју довољно, неко разуме неку реч, неко не разуме упутство, тако да морамо посебно са њима да радимо и у току часа морамо да одвојимо један део да се са њима „позабавимо“ мало више – казала је Павловићева.
– Међутим, то ништа није тешко јер се они јако труде, доста раде јер су заинтересовани и дисциплиновани за рад. Сваки наш захтев они редовно испуњавају, тако да када има напретка тај рад није толико тежак, имате вољу и мотивацију да им покажете и све приближите – указује Павловићева.
Фото: ТВ Лотел
– Из њиховог угла јако им је незгодно. Дечак који нам је дошао пре две недеље није знао српски, ушао је у разред са 25 ученика и та адаптација је трајала мало дуже,уз посебна објашњавања за њега. Учила сам руски, па мало разумем и лепо се споразумевамо. Сада ме он већ разуме, као и ја њега, али још увек није проговорио на српском. Још увек је споразумевање на руском, али ће с временом доћи и на српском. Њима је веома незгодно и више комуницирају са својима, али полако се интегришу у разред са другим другарима, они су их лепо прихватили, уче од њих руски језик и знају неке речи на руском, тако да ту има доста тога позитивног и за једне и за друге – каже наша саговорница истакавши изузетну сарадњу са родитељима ове деце, који се изузетно труде, раде и ангажују.
Поред редовног школског програма, деца којој српски није матерњи укључена су и у ваншколске активности у којима језик није препрека и ту постижу лепе резултате. Деца старијег узраста су чланови школског оркестра, шаховске, математичке и разних спортских секција у којима изражавају своје афинитете, склоности и таленте.
Аутор: Сања Димитрић Нешић