ДАНИЦА МИЛОШЕВИЋ – НАЈНАГРАЂИВАНИЈА УЧЕНИЦА ИЗ ВУКОВОГ КРАЈА У ПРЕТХОДНОЈ ГОДИНИ
ЛОЗНИЦА (11. јануар 2024) – Лозничка средњошколка Даница Милошевић нашла се прошле године међу 112 најбољих такмичара Србије, а титула једне од најбољих заслужено јој је припала захваљујући високим дометима које је остварила на различитим нивоима такмичења из бројних области. У прилог томе да великом успеху претходи свесрдно ангажовање на многим пољима говори и Даничин минули рад.
Млада суграђанка Даница Милошевић, ученица Гимназије „Вук Караџић“ у Лозници, исцрпним радом, учењем и преданошћу до сада је на различитим нивоима такмичења из бројних предмета и области освојила више од двадесет награда, а, како је у разговору за „Лознички недељник“ рекла, остварени домети нису циљ него су резултат залагања, жеље и упорности.
Фото: Приватна колекција
Управо захваљујући њеној жељи, стеченом знању и огромној љубави према свему што ради, Даница се прошле године нашла међу 112 најбољих такмичара у нашој земљи, за које је Влада Србије организовала свечани пријем, а посебан пијетет представља чињеница да је Милошевићева једина ученица из Вуковог краја, која се том приликом заслужено нашла у групи најбољих.
‒ Признање које ми је тог дана великодушно уручено и сам тај свечани дочек учинили су ме поносном и значајно подстакли. Драго ми је и почаствована сам што сам била међу најбољима, међу онима који јасно уочавају праве вредности, међу децом која се истичу не само по знању већ и по посебној енергији ‒ пренела нам је своје утиске Милошевићева и додала да јој је истовремено и велико задовољство што је имала прилику да представља свој град и да се нада да га је приказала у правом светлу.
Фото: Приватна колекција
У прилог томе да остварени домети нису изненадни и неочекивани и да великом успеху претходи свесрдно ангажовање на многим пољима говори и Даничин минули рад.
Прво надметање на којем је освојила прво место било је Општинско такмичење из математике у трећем разреду основне школе, а наредне године добила је и диплому за друго место на истом такмичењу и, према њеној оцени, високи резултати на самом почетку подстакли су је да настави даље.
На такмичењима из технике и технологије у шестом разреду заузела је прво место на сва три нивоа такмичења (општинском, окружном и републичком), а исте године добила је и трећу награду на Општинском такмичењу из математике.
У седмом разреду освојила је прво место из технике и технологије и треће место из хемије на општинском нивоу такмичења, као и друго место на Општинском и Окружном такмичењу из српског језика и језичке културе.
Исти резултат поновила је те године и на Републичком такмичењу из књижевности ‒ „Књижевној олимпијади“, а упоредо била је и најбоља у општини и округу из биологије.
‒ Нажалост, због поклапања датума других такмичења нисам могла да учествујем на Републичком из биологије. Поменула бих и дипломе из биологије за освојено треће место на Општинском и друго на Окружном такмичењу у осмом разреду и пласман на Републичко. Из истог предмета писала сам рад за Регионални центар за таленте и примила награду за прво место општинског и друго место окружног нивоа.
Заузела сам друго место на Општинском и Окружном такмичењу из српског језика и књижевности и остварила пласман на Републичко. Исте године освојила сам и прво место на окружном и треће на републичком нивоу „Књижевне олимпијаде“ ‒ поносно је истакла наша саговорница.
Како је нагласила, тешко је издвојити само један успех као најбитнији, јер јој је сваки подједнако драг, али је ипак указала да јој је Републичко такмичење из технике и технологије посебно значајно из разлога што је заузела прво место са највишим могућим бројем бодова.
‒ То ми је уједно било и прво искуство на републичком такмичењу, па је ваљда разумљиво што је такав утисак оставило на мене ‒ навела је.
Нарочито интересовање има за биологију и језике, посебно за српски језик и књижевност. Из тих области, како је рекла, до сада се и највише такмичила, мада је себе проналазила и у другим сферама.
Основну школу „Анта Богићевић“ завршила је као ђак генерације, а објаснила је да њена заинтересованост за језике највише и потиче од наставница те школе, које су је значајно инспирисале.
Од предметних наставника увек је имала безрезервну подршку – Марије Илић, Сање Васиљевић, Данијеле Петровић, Весне Џиновић, Јустине Ћосић и Наташе Опачић, а охрабрење и ветар у леђа давали су јој чланови њене породице и многи пријатељи.
На питање да ли има узоре одговорила је: „Узори су људи на које се угледамо, који су нам значајни због неке своје посебне особине или карактера. Наравно да сам имала узоре и то су углавном били моји наставници из основне школе, које и данас поштујем и ценим управо због јединственог начина рада са којим сам се тамо сусрела.“
У слободно време Даница ужива у сваком виду забаве, едукације и ваннаставних активности које се организују и на нивоу школе. Полазница је и многих секција које организује лозничка гимназија, а често и радо воли да чита белетристику.
Још увек нема визију и идеју чиме би волела да се бави у будућности, а за крај нашег разговора упутила је поруку својим вршњацима због чега би и они требало да раде на стицању знања, на његовом унапређењу и богаћењу.
‒ Знање је моћ, отвара разна врата и многе путеве, а уједно нас обогаћује, оплемењује и чини нас поноснијим, срећнијим, захвалнијим и бољим ‒ поручила је и закључила Милошевићева.
Аутор: Даница Павловић Ђуровић