РАНИ ДЕЧЈИ РАЗВОЈ: ПАМЕТНИ ТЕЛЕФОНИ НИСУ ЗА МАЛУ ДЕЦУ
ЛОЗНИЦА (8. фебруар 2024) – Негативан утицај екрана електронских уређаја на рани дечји развој доводи до вишеструких проблема, што потврђују и бројна научна истраживања. Које су све негативне последице ових ситуација и шта препоручују стручњаци који се баве раним дечјим развојем за „Лознички недељник“ објашњава мастер васпитач Сашка Суботић.
У првим годинама живота детета физички, емоционални и когнитивни развој је од велике важности, a превише времена које деца проводе пред екраном може спречити развој говора, моторичких и социјалних способности.
Бебе су срећне због шаренила сличица и гласно негодују ако им се истог тренутка у руке не да мобилни телефон – за родитеље је то практична, али веома лоша идеја. Мала деца се никако не би смела играти са мобилним телефоном или таблетом јер то може веома негативно утицати на њихов развој.
Које су све негативне последице ових ситуација и шта препоручују стручњаци који се баве раним дечјим развојем за „Лознички недељник“ је говорила мастер васпитач Сашка Суботић.
– Рани развој детета, односно период до пете-шесте године темељ је за даљи развој детета. Родитељи често иду линијом мањег отпора, па деци дају мобилне телефоне, таблете или им допуштају да проводе време пред телевизором како би себи помогли у неким ситуацијама када је то потребно и заправо не размишљају какве то последице оставља по дете. Тако ми данас имамо децу са дефицитом пажње, хиперактивну децу, децу која касне у развоју говора или са проблемима у говору, децу која лоше спавају или код које је заступљена агресивност и слично. Велики је спектар последица које остављају екрани на један мали и млад организам – објашњава наша саговорница додајући да негативан утицај „екранизма“ на рани дечји развој доводи до вишеструких проблема, што потврђују и бројна научна истраживања.
Фото: ТВ Лотел
Нова студија рађена у Јапану током које је у дужем временском периоду праћен развој 7.097 деце указује управо на ову проблематику. Резултати овог истраживања показали су да ако мала деца гледају у екран један до четири сата дневно у узрасту од једне до две године, постоји до три пута већа вероватноћа да ће имати заостатке у развоју комуникације, фине моторике, решавања проблема, као и личних и социјалних вештина.
Према речима Суботићеве, дететов мозак, који је у развоју, није у стању да обради толику количину информација коју добија са екрана.
– Ради се о превише стимулишућим садржајима са јаким бојама, брзим променама слике, јаким звуцима. Истовремено, у дететовом организму се лучи окситоцин, хормон задовољства, који изазива зависност, где оно више није задовољно једним цртаним филмом, оно жели још један, па још један „цртаћ“ и тако унедоглед. Окситоцин се лучи и у ситуацијама као што су склапање конструктора, слагалица, цртања и сличног, али у много мањој мери, тако да долазимо до тога да дете више не жели да се игра таквих игара јер су му досадне; оно тражи изнова и изнова екране и телефоне – истиче наша саговорница.
– Други проблем је што родитељи често децу хране уз мобилне телефоне и телевизоре, што доводи до тога да деца механички уносе храну. На тај начин деца више нису свесна укуса који једу. То може довести до кашњења у говору јер вилица код деце није довољно развијена, као ни цео говорни апарат који је неопходан за развој говора, тако да су вишеструки проблеми који могу настати код малог детета услед тзв. екранизма – појашњава наша саговорница.
Фото: ТВ Лотел
Најважнија ствар за развој у раном детињству јесте боравак у близини људи које деца могу посматрати, играти се и разговарати са њима. Деци се мора омогућити да се крећу и испробавају ствари како би искусили свет и стекли искуства. Уколико то није могуће, а желимо нечим заокупити дечју пажњу како би дете само могло нешто направити или како би се одморило, онда су прибор за цртање, играчке, сликовнице или књиге сигурно много бољи избор од мобилног телефона.
На питање шта у ствари треба да ураде родитељи, Суботићева као стручњак за рани дечји развој, који се бави креативно подстицајним активностима деце, наглашава да оно што родитељи треба и могу да раде јесте да користе неке активности са децом које уопште не морају бити комплексне, него могу да се послуже неким материјалима које имају код куће, где ће детету створити једну мотивишућу атмосферу и пустити га да се само игра, а то могу бити картонске кутије, сликање прстима, четкама, сунђерима…
– Такође, оно што желим да напоменем је да је досада једна „позитивна гошћа“ у дететовом животу. Дакле, дете треба пустити да му буде досадно. На тај начин оно развија своју машту, креативност, оно је мотивисано да само себи пронађе активност, занимацију којом ће се бавити у неком периоду. Дакле, не треба да се претерује у том анимирању детета, већ га треба пустити да понекад само себи пронађе начин да се забави – поручује саговорница „Лозничког недељника“.
Фото: ТВ Лотел
Суботићева је мастер васпитач са вишегодишњим искуством у раду са предшколском децом. Завршила је Учитељски факултет у Београду, а потом и мастер студије на истом факултету. Као стручњак у области предшколског васпитања и образовања, у више наврата на различите теме из области раног дечјег развоја говорила је и писала за националне и електронске медије. Ауторка је интерактивне књиге за децу под називом „Маша и Даша откривају свет“, намењене узрасту од прве до треће године, а мноштво креативних и развојно подстицајних активности које родитељи могу применити у игри са својим малишанима представља на Инстаграм профилу „vaspitacicadvebebe“, који се бави тематиком раног дечјег развоја.
Аутор: Сања Димитрић Нешић