ВАКЦИНАЦИЈОМ ДО КОЛЕКТИВНОГ ИМУНИТЕТА
ЛОЗНИЦА (29. фебруар 2024) – Вакцина (ММР) која штити од три заразне болести, малих богиња, заушки и рубеола, законски је обавезна и примењује се у две дозе. Вакцинација се врши уколико се утврди да је дете здраво и уколико у претходне две недеље није имало терапију антибиотицима, а за децу која из здравствених разлога не могу да приме ММР вакцину најбоља заштита је здрава популација, односно да буду окружена онима који су благовремено и комплетно вакцинисани.
Фото: ТВ Лотел
На симпозијуму на тему „Изазови у имунизацији ММР вакцином“ који је овог месеца одржан у Привредној комори Србије тим Службе за здравствену заштиту деце и омладине оцењен је као добар пример у клиничкој пракси у тој области на основу представљених метода које примењују у свом раду, а да би имунизација имала ефекта и допринела стварању колективног имунитета у једној популацији неопходно је да обухват вакцинацијом буде најмање 95 одсто.
Начелница те службе, педијатар др Драгица Андрић рекла је за „Лознички недељник“ да се до процента од 95 одсто у нашој здравственој установи дошло на основу тимског рада свих запослених у Служби, али да су велику подршку имали и од Града, који је на свом нивоу допринео да се родитељи и деца одазивају вакцинацији.
Изазови у имунизацији ММР вакцином, њено неадекватно и недовољно спровођење, према оцени Андрићеве, нарочито су постали изражени у периоду пандемије вируса КОВИД-19.
Током 2020. године обухват вакцинације првом дозом ММР вакцине био је око 78 одсто, а 2021. године пао је на 74 одсто, што је према речима наше саговорнице изузетно мали проценат, а таквом непопуларном резултату у великој мери допринело је и неповерење грађана према вакцинацији.
Фото: ТВ Лотел
– Разлози за то су разноврсни – постојање антиваксерских покрета, неинформисаност и неадекватна информисаност на друштвеним мрежама, инфекција вирусом КОВИД. Зато је симпозијум био реч струке, да смо апсолутно за то да деца треба да се вакцинишу и да је то једини начин да не дозволимо да нам се поново појаве болести које смо искоренили пре 30 и више година – навела је др Андрић.
Подсетила је да је у Србији 2017/2018. године забележена епидемија малих богиња са 5800 регистрованих случајева, од чега је 93 одсто заражених било невакцинисано или непотпуно вакцинисано, а четворо деце је тада изгубило животе.
– Морамо да радимо на превенцији како се то не би десило, јер ако искочимо из ланца те регуларне вакцинације и програма законски прописане вакцинације, можемо доћи до тога да нам се болести које смо некада искоренили поново појаве. Најугроженија су нам мала деца, деца која имају неке хроничне болести и која из здравствених разлога не могу да буду вакцинисана живом вакцином и то за њих може бити врло компликовано, јер се у тим случајевима увек јавља ризик од озбиљних компликација као што је енцефалитис, а, нажалост, некада може доћи и до фаталног исхода – објаснила је начелница.
Фото: ТВ Лотел
Подсетила је да је прва вакцина откривена 1796. године, да је морао да прође одређени временски период да би она била употребљива у пракси, али да су од тада па све до данас вакцине спасиле више од 10 милиона дечјих живота.
Конкретно ММР вакцина штити од три заразне болести – малих богиња, заушки и рубеола, а примењује се у две дозе.
Прва се даје са навршених годину дана живота детета, у периоду од 12 до 15 месеца, а ревакцина са поласком у први разред.
Пре вакцинације детета неопходно је обавити педијатријски преглед на основу којег се процењује да ли дете може да прими вакцину или не, а у одређеним случајевима, уколико дете има неуролошку болест (стечену или урођену), своје мишљење о вакцинацији неопходно је да изнесе и имунолог.
Вакцинација се врши уколико се утврди да је дете здраво и уколико у претходне две недеље није имало терапију антибиотицима, а у случају да је дете имало варичелу, вакцинација се привремено одлаже од 4 до 6 недеља или док дете не изађе из акутних болести које су у датом моменту присутне.
Деца која имају урођене или стечене хроничне болести најчешће не могу да приме ММР вакцину, а наша саговорница је поручила да такву децу најбоље штитимо тиме што их окружујемо здравом популацијом, односно децом која су благовремено и комплетно вакцинисана и заштићена.
– Морамо бити одговорни према заједници, према друштву у којем живимо, према себи, својој и туђој деци која те вакцине не могу да приме – закључила је др Андрић.
Аутор: Даница Павловић Ђуровић